Sa namerom da upoznamo neke predele u kojima još nismo bili krenuli smo ka Specijalnom rezervatu prirode Slano Kopovo kod Novog Bečeja. Naravno u blizini rezervata ima još zanimljivih destinacija pa smo u naš plan uvrstili i posetu ostacima crkve Arača, posetu Kikindi i novomiloševačkom muzeju Žeravica. Sve ovo je trebao bili samo povod za posetu ovim krajevima kako bi se u predvečernjim satima uživalo u cvetanju Tise. No, protiv prirode i njenih zakona se ne može.
O svim ovim dstanacijama znao sam vrlo malo, ovo je bila prilika da svoja saznanja obogatim. O cvetanju Tise sam već znao podosta, bio sam i dva puta u Kanjiži i uživao u ovom prirodnom fenomenu. Kišovita nedelja nije obećavala, ni prognoze za vikend nisu bile ništa bolje. Kiša, kiša i samo kiša. Na sve to se nadovezala i Tisa koja je kao u inat procvetala ranije, delovalo je kao da nam ništa ne ide na ruku. Počeli su i otkazivanja, srećom uvek ima i onih „ispod crte“ pa se brojno stanje ponovo vratilo na 59 tj. na pun bus.
Nedeljno jutro obećavajuće vedro, sunčano. Prosto mami da se krene. Krećemo na vreme, usput se bus popunjava i kompletiramo se posle Žednika. U Novom Bečeju se nalazimo na Silvijom, čuvarem prirode iz SRP Slano Kopovo. Sa ulaza u rezervat na bašaidskom putu krećemo sa njom uživajući u priči o rezervatu, pricama, biljkama, o svemu što ovaj predeo čini posebnim. Možda je Banat, ravan k’o tepsija nekom monoton, nezanimljiv za pešačenje, nama to ni najmanje nije bio, neosetno smo prešli tih 6 km, videli ono što do tada nismo, bili srećni što smo imali priliku da budemo baš tu i baš sada. Silviji smo poklonili jednu našu majicu i poželeli da se i njoj sve želje ispune.
Put nas je dalje vodio ka ostacim crkve Arača. Crkva na sred ničega, ni na nebu ni na zemlji, reklo bi se, nekih 5 km tabananja tvrdim putem koji je nekada možda bio asfaltni. Kako kilometri odmiču tako mi se čini i da je crkva, koja se vidi u daljini, sve daje i dalje. Moj put do Arače a uz mene i put još desetak učesnika akcije prekinule su pčele. Nisam imao petlju da nastavim, znao sam da mi u zdravstvenom kartonu piše da sam osetljiv na ubode, pomislio sam na sve i svašta, neće Arača nikuda, valjda će me naneti put još nekada na tu stranu. Ovij jedanaest uboda po glavi, vratu, licu, leđima su uspomena na ovaj dan. Srećom većina grupe je u povratku pronašla drugi put i na taj način zaobišla pčelinjak pa smo mogli nastaviti naše putovanje ka Kikindi.
U Kikindu smo stigli sa namerom da malo upoznamo centar severnog Banata. Svega par minuta po našem dolasku počela je da pada kiša. Kiša nije nameravala da prestane padati pa smo propustili priliku da upoznamo grad. Moraćemo mi opet na tu stranu. Srećom u Novom Miloševu nije bilo kiše pa smo dan završili posetom muzeju Žeravica. Fascinantna postavka starih mašina, tehnike i mnogo toga što vraća u detinjstvo. Mislim da niko iz muzeja nije otišao kući ravnodušan i da je poseta muzeju „izvadila“ stvar zbog pomalo narušenog plana aktivnosti. Biće još prilike da se propušteno nadoknadi.
Fotoreportaža sa akcije, autor Aleksandar Žmaher
