28.04.2018.
Petőfi Sándor teljesítménytúra 40
Trasa: Izsák – Vadas – Kolon-tó – Soltszentimre – Csonkatorony – Csengőd – Tabdi – Szücsi-erdő – Kiskőrös
Ravničarska akcija, trasa vodi po peskovitom delu NP Kiskunsag, po putevima koji povezuju sela i naselja na ovom delu, uz prugu Subotica-Budimpešta.
Iako najavljena sa dužinom od 37 km, dužina je korigovana na 43 km što je bilo iznenađenje za mene i ostatak ekipe koja je krenula sa mnom. Kako god, nazad nije moglo. Iz mesta Izsak krenuli smo biciklističkom stazom ka Kisizsaku, posle 5 km napuštamo dosadan asfalt i ulazimo u peščaru gde je prva kontrolna tačka. Četinarskom i bagremovom šumom idemo ka jezeru Kolon to koje je pravi raj za ptice pa ne čudi što postoji vizitirski centar za ornitologe.
Od jezera smo nastavili uz jedno manje mašenje staze, tako je to kada ideš za nekim a ne veruješ sebi, do mesta Soltszentimre gde obnavljam zalihe tečnosti u lokalnoj prodavnici. Temperatura je već bila po mom osećaju preko 30 stepeni, u praksi je to bilo negde oko 27-28 stepeni, pretoplo za moj ukus. Ekipa se držala odlično, posle kratkoh predaha u parku idemo monotonom trasom uz asfaltni put do ostataka crkve Csonkatorony gde ponovo ulazimo u predeo gde dominira pesak, šume nema pa sunce prži po nama sve u šesnaest.
U hladovini zidina crkve sakupljamo snagu za dalje, čeka nas naselje Csengod gde je kontrolna tačka u seoskoj kafani. Ispijamo jedno točeno, prešli smo 31 km i polako ulazimo u finiš ove akcije. Narednih 6-7 km idemo za mene najgorim delom staze, tucanik uz prugu mnogo smeta mojim nogama i osećam prve probleme sa stopalima. Problemi sa stomakom delimično prestaju. Ima i komaraca, došli smo do 36. km pa nam polako bive svega dosta.
Kada sam već pomislio da nikada neće doći kraj konačno napuštamo ovu dosadnu i ubistvenu deonicu, ponovo smo na pesku, pa u šumi, ponovo ima hladovine ali više nema snage. Poslednje kilometre jedva izdržavam na nogama, tabani bride ali više mi smeta što nemam više snage a i voljni momenat me je negde napustio. Ipak posle 9 sati i 46 minuta i nakon pređenih 43,07 km kako su organizatori napisali stižem i ja do Doma kulture koji se nalazi tik uz rodnu kuću Petefi Šandora i tako uspešno završavam ovu akciju.
Da je blo teško bilo je, da je (bar meni) bilo lepo, bilo je. Volim ja izazove ove vrste i koliko god se činilo posle ulaska u cilj da ovo više nikada neću ponoviti sada, posle prespavane noći iskreno jedva čekam sledeći izazov. Do tada će se i tabani smiriti, volja i snaga su već tu.
Hvala Manetu, Janji i Slavici na društvu duž 43 km staze, naravno i ostatku ekipe koja je bila mudrija i odabrala kraće deonice.
[lfh-gpx src= „https://pozelizelju.org.rs/wp-content/uploads/2018/06/petofi-sandor-teljesitmenytura-40.gpx“ title=“Petefi tura“ color=blue width=3 ]An exceptionnal trail trough ….[/lfh-gpx]