Neki vole da kažu da je Bukovački maraton mlađi brat Fruškogorskog planinarskog martona koji je već ušao u zrele godine. Mnogo elemenata ima da se to može tako reći. Vrlo sličan koncept, staze se čak na nekim delovima i preklapaju. Za mene lično obe manifestacije ima poseban značaj u mojoj planinarskoj biografiji.
Za Bukovački maraton sam saznao odmah posle održavanja prvog maratona septembra 2003. godine. Od narednog drugog maratona sam redovni učesnik a bilo je godina kada sam i bio kontrolor na kontrolnoj tački i radio administraciju za potrebe Vojvođanske treking lige koja je upravo u Bukovcu 2012, godine imala svoju premijeru.
Dakle više je razloga što je Bukovac zauzeo posebno mesto u mojoj planinarskoj biografiji.
Ovogodišnji, 16. po redu, Bukovački maraton organizvan je u saradnji nekoliko novosadskih planianrskih organizacija koje su priskočile u pomoć Bukovčanima i na taj način omogućili svima nama da i dalje uživamo u maraotnskim stazama. Pljusak u subotnje jutro obeshrabrio je one razmaženije planinare i ljubitelje prirode i pešačenja pa je gužva na startu izostala. Preko 500 učesnika je za neke akcije misaona imenica, u Bukovcu se znalo sakupiti i mnogo više od hiljadu ljudi pa je zato moja konstatacija takva da gužve nije bilo.
Jutarnja kiša se pomalo raskvasila neke delove staze, posebno je bio zanimljiv uspon ka Debelom hrastu koji od ove godine više nije kontrolna tačka. Blato i velika vlažnost vazduha bili su pomaloo probelmatični samo u prvih 6-7 km, sve posle je već bilo znatno lakše i opuštenije. Dobro, moram priznati da uspon od manastira Grgeteg mene uvek pošteno oznoji, valjda je to ta psihiloška borba koja datira još iz devedestih godina prošlog veka i mojih prvih fruškogorskih maratona.
Kako bilo, nas 30-ak narandžastih našlo se na stazama ovogodišnjeg maratona, 7 učesnika se upustilo u borbu za sakupljanje bodova i što bolji plasman u Vojvođanskoj treking ligi. Na kraju svi smo bili nasmejani i zadovoljni što je valjda i suština svega ovoga čime sem i bavimo. Bilo je tu i novih poznanstava i druženja tako da će i ovaj 16. po redu Bukovački maraton ostati u dugom i lepom sećanju.
U poslednje vreme slabije koristim gps, na ovoj stazi mi posebno nije bio neophodan pa ga nisam ni poneo.
Fotografije su od nekoliko učesnika akcije.
Izveštaj napisao Zoran V.
