Subota 25. mart, putujemo ponovo u mesto Sabadsalaš u Mađarskoj, prolećno izdanje akcije X. Strázsa Petőfi Emlék – Teljesítménytúra. Izveštaj sa ovog putovanja preuzet je sa FB naloga Ervina K. uz moje manje korekcije (Zoran V.)
Šandor Petefi – NA KRAJ SELA ČAĐAVA MEHANA
Na kraj sela čađava mehana,
iz nje štrči kosa nečešljana.
Nečešljana od silnoga pića,
to je kuća seoskih mladića.
Iz kafane pijan ja izlazim,
čudnovate ulice nalazim.
Levo, desno, nigde moga stana,
oj, ulice ala si pijana!
Gle meseca što se nakrivio,
na jedno je oko zažmirio.
A drugo je sasvim zatvorio,
sram ga bilo i on se napio!
Ko to lupa na moj prozor tako,
zar vi momci ne znate polako?
Moj Milenko leg’o je da spava,
od te buke zaboli ga glava!
•Prepevao Jovan Jovanović Zmaj
Mi nismo danas bili u kafani, ali smo zato uživali na desetoj po redu manifestaciji Strazsa koja je ove godine posvećena čuvenom pesniku Petefi Šandoru koji je deo svog detinjstva proveo u Szabadszallasu..
Osvanulo je tmurno jutro. Ispraćeni smo iz Srbije sa kišom. Na granici je sve prošlo glat, bez dugog zadržavanja, pa smo imali pola sata fore da svrnemo u „Tesco“ u Kiškunhalašu. Približavajući se odredištu sunce se probija kroz oblake koje ostavljamo za nama. Oko devet sati stižemo u Szabadszallas, napuštamo bus i odlazimo po mape i brošure na čijoj zadnjoj strani treba da se overimo prolaske na KT. Nakon toga odlazimo u bus koji nas prevozi do startnog mesta.
Čekiramo se i krećemo. Oko nas procvetale krošnje koje ponosno stoje i čekaju da postanu deo nečije fototeke. Staza je lagana kao stvorena za uživanje, prošarana peščanim brdima (dinama). Nama to nije predstavljalo nikakav problem jer mi imamo Šištak. Pardon…Išlo se i četvoronoške, pa možda i nije bilo tako jednostavno.
Dolazimo do prve KT gde ucrtavamo zadati predmet – trougao na kontrolni list. Staza svojim većim delom ide kroz šumu a na pojedinim delovima hodamo vijugavom uskom stazicom koja me podseća na naše bajkerske staze. Kad smo već kod motorizovanih… Primetio sam da nema tragova motora i kvadova, nema razrovanih staza… Dužu pauzu pravimo na drugoj KT gde smo ucrtavali – plus ili krst ili tetris figuru, zavisi kako je kome uspelo.
Vreme se kvarilo i osetili smo prve kapi kišice. Nismo vadili kabanice jer je kiša ubrzo prestala. Na trećoj KT crtali smo Packmana, a možda je to bila i pica kojoj je falilo parče. U nastavku vreme je odlučilo da „malo zamasti“ ovaj prelep prolećni dan. Zvuk grmljavine bio je upozorenje da pripremimo kabanice. Zagrmilo je još jednom, kao u fazonu, „ovo je poslednje upozorenje“. Kiša i vetar su valjda jedva čekali da mi izađemo na čistinu i usledilo je nekoliko kilometara dramatične završnice (no, ja bih tu rekao da tu nije bilo više od kilometra i po, ali ajde). Zadesio nas je jak pljusak, koji nam je za kratko vreme skroz nakvasio pantalone. Sledeću KT smo nabrzaka overili i počastili se mandarinama (a bilo je i čokolade sa rumom, napolitanki, vode).
Žurnim koracima prelazili smo preko poljane želeći da se što pre domognemo kuća u nadi da će tamo vetar slabije duvati. Na samom kraju današnje staze imali smo još tri KT gde smo upisivali kodove. Na kraju ulazimo u zgradu gde čekiraju naše učesničke liste, dobijamo medalje i čokoladice. Tradicionalno služio se pasulj, a bilo je i sendviča, kafe, piva i pre svega dobrog druženja…
Za kraj današnjeg aktivno provedenog dana, svraćamo u Soltvadkert u poslastičarnicu.
fotografije su preuzete od učesnika akcije