Dva dana boravka na Divčibarama iskoristili smo za aktivan boravak u prirodi, upoznavanje novih predela i prolazak nekoliko staza kojih na Divčibarama ima zaista mnogo i prilagođene su gotovo svim kategorijama korisnika. 39 članova udruženja tokom dva dana ispešačilo je oko 30 km uživajući u prelepoj prirodi.
Ervin, jedan od učesnika ovako je na svom FB profilu opisao vikend:
Dan prvi:
Ima jedan fazon koji je na svojim koncertima pričao Balašević o dijalogu sa carinikom na granici kad mu carinik na kraju kaže „E Đole,Đole, ti baš mnogo voliš koncert.“ Na taj fazon me Zoran podsetio i nasmejao dok smo privodili kraju akciju po kišnom popodnevu kada me je u šali pitao „Ti baš voliš planinariti?“…
Da, mi baš mnogo volimo uživati u aktivnom boravku u prirodi bez obzira na vremenske (ne)prilike, i zbog toga smo se uputili ovog vikenda na Divčibare. Put kao put, protekao je u iščekivanju dolaska na odredište. Po isključivanju sa autoputa kreću zanimljiviji pejzaži i uspon na Divčibare. Napuštamo bus na velikom parkingu gotovo u centru Divčibara, nedaleko od smeštaja gde ćemo noćiti. Odmah polazimo na pešačenje kroz naselje laganim usponom. Dolazi do zagrevanja naših tela pa se skidaju jakne na gotovo prolećnoj temperaturi. Ubrzo urbanu sredinu zamenjujemo šumom i kratkim malo strmijim usponom dolazimo do Crnog vrha na 1096 m/nv.
Mislim da nikada brže nismo stigli do nekog planinskog vrha. Nakon što smo ovekovečili fotkama vrh i pogled sa vrha, nastavljamo pešačenje u laganom ritmu pored žičare ka vidikovcu Velika pleća. Teren je pokriven travom prošaran šafranjikom, a na nekim delovima ima neotopljenog snega. Na vidikovcu uživamo u pogledu koji puca do Zlatibora. Vraćamo se jednim delom istom stazom a onda skrećemo dublje u šumu gde nas očekuje avantura dana.
Spuštanje strmom stazom do potoka (reka Bela Kamenica, ispravljam) po travi i snegu koji se topi. Bilo je padova ali srećom trava je mekana pa guze nisu bolele tako da smo se svi spustili do potoka bez problema. Osetili smo prve kapi kiše. Prešli smo mostić preko nabujalog potoka i nastavili dalje usponom ostavljajući iza sebe huk potoka pod kabanicama. Kiša je pojačavala svoj tempo dok smo išli prema vrhu Kraljev sto.
Na putu do vrha nailazimo na spomenik i crkvicu podignutu u sećanje na naše stradale vojnike tokom NATO agresije na Srbiju 1999.godine. U neposrednoj blizini se nalazi vrh Kraljev sto na 1104 m/nv. Tu je vojni objekat i mi se ne zadržavamo već nastavljamo ka naselju. Gazimo poslednje kilometre po asfaltu, sada već prokisli od kiše koja ne posustaje. Ulazimo u naselje,stižemo do busa, uzimamo kofere i torbe i žurnim koracima idemo ka smeštaju. Nešto kasnije u toplom apartmanu sabiramo utiske uz kafu i rakijicu sa Lacikom. Uveče odlazimo na spavanje u nadi da će se ujutru zabeleti sneg, kako je bilo prognozirano…
Dan drugi:
Ustajemo u 5:30 iz toplog kreveta. Odmah provirujem kroz prozor da li je pao sneg. Na žalost, vidim da nije. Dok pijemo jutarnju kafu, pakujući stvari primećujem da se razdanilo i da nešto pada…To nešto se ubrzo jasno pokazalo da je sneg koji je sve jače padao. Nešto malo pre 8 h izlazimo iz smeštaja odnoseći stvari do busa. Spremni za pešačenje u zimskim uslovima krećemo na stazu koja nas vodi pored apartmana „vila Divila“ gde smo noćili. Vrlo brzo smo u prirodi okruženi šumom i pravom zimskom idilom. Odlazimo do vrha Ljuti krš na 962 m/nv. Kratko se zadržavamo i idemo dalje. Vratili smo se istom stazom do skretanja ka potoku (Stražarska reka, ispravak). Spust malo strmiji ali ni blizu klizav kao onaj juče. Deki je vredno čistio sneg sa mostića kako bi mogli što bezbednije da pređemo preko njega. Ipak pronalazi mesto gde može da se pređe preko potoka i bez mostića, pa većina učesnika ide tuda. Penjemo se, prelazimo preko privatnog poseda i idemo prema vidikovcu Mali Golubac praveći usput jednu pauzu. Gazimo po sve dubljem snegu uživajući u prelepim zimskim pejzažima.
Na vidikovcu se ne zadržavamo zbog vetra i magle. 20 minuta kasnije eto nas na vidikovcu (vrhu) Golubac koji je na 1056 m/nv. Petnaestak minuta pauze za upijanje sve lepote ovog kraja nakon koje nastavljamo do vidikovca Paljba. Od vidikovca ostalo nam je još oko 2 km do centra Divčibara gde završavamo akciju i dobijamo sat i po voljno da zadovoljimo naše gastronomske potrebe. Nakon klope, piva i kafe, odlazimo do busa, nerado ulazeći unutra, ali mora se…Bio je ovo prelep vikend sa udruženjem ljubitelja prirode Poželi želju… .Vodič je bio više nego dobar. Naravno,ne želim da izostavim pomoćnika…Ni on nije bio rđav..
