18.03.2018.
Udruženje Poželi želju
Pešačenje okolinom Subotice, trasom pačirske pruge
broj učesnika 15
trasa pešačenja: Đurđin – Mikićevo – Subotica
dužina 19 km
Jutarnji autobus za Đurđin bio je puniji nego inače a opet bilo je u njemu još dovoljno mesta za sve one koji nisu došli zbog ovog ili onog razloga. Za cenu karte od 185 dinara u autobusu ili 245 dinara na autobuskoj stanici mogli smo da dobijemo osim vožnje do Đurđina i obilazak Novog Žednika.
Nakon sat vožnje konačno smo napustili autobus na stanici u blizini đurđinske škole, u Trgoprometovoj radnji dokupili vodu i posle zajedničkog fotografisanja konačno krenuli na pešačenje.
Prolazimo pored crkve i kod silosa nailazimo na tragove nekadašnje pruge. Dve šine od po metar i po odolevaju vremenu i čuvaju sećanje na nekadašnju prugu Subotica-Crvenka. Tom trasom sada pešačimo ka Subotici.
Nema na ovakvim pešačenjima previše uzbuđenja, nema se previše ni šta videti i doživeti a opet bude i lepo i zanimljivo. Pokoja barica podseća da je subota bila kišovita, ipak nema bojazni da ćemo se ublatnjaviti. Pruga je bila na nasipu koji je od tvrdog materijala i može se sada tuda ne samo peške nego i automobilom.
Stado ovaca je prvo nešto što srećemo usput. Gde je stado tu su i čuvari, čobanin i njegovi pulini. Nešto posle toga prigodno mesto za doručak i prvu pauzu. Sat hodanja je iza nas. Slavica vadi iz ranca sve, od stolnjaka, hleba, masti od mangulice, slanine, šunke, kobasice, luka do tegle sa pekmezom. Nema šta nema, iznenađenje je potpuno. Tu je i kuglof koji je Nataša obećala. Zaiista ko nije došao može samo da zažali. Nije nam bilo druge nego prionuti na jelo.
Fruštuk jaruga, nametnulo se ime za ovu lokaciju, da je se setimo ako nekada ponovo ovuda budemo prolazili. Put je i dalje dobar, periodično ima nešto više lokvi ali se one obilaze. Mikićevo je od tih naselja uz prugu još jedino ostalo sa kakvim takvim životom i dan danas. Čuje se petao kako kukuriče, čuje se lavež psa, dakle ima i ljudi čim ima i životinja. Malo smo se razvukli, tako je to kada je demokratija na sceni. Pustiš ih napred i oni odmah ubrzaju.
Uz povremene kraće pauze za zbijanje redova stižemo do pregrađa Subotice. Deonicu obilaznice oko grada, famozni ispilon krak prelazimo preko kolovoza, nadvožnjak nije završen, nasip koristimo samo za fotografisanje i dobijanje kakve takve visinske razlike na ovom pešačenju. Fotografisanje sa svim znamenjima koji su se našli kod učesnika, nismo mi tamo neki kojima sve smeta.
Uz malo muke, jer bez muke nema ni nauke, prelazimo kolovoz ipsilon kraka, nastavljamo ka prvim kućama i ubrzo izbijamo na asfaltni put gde počinje razilaženje učesnika današnjeg pešačenja. Zaustavljam i gps, nešto malo preko 19 km, taman dovoljno za nedeljno prepodne. Hvala svima na dolasku i današnjem druženju.