Posle dvogodišnje pauze ponovo smo danas krenuli u Szabadszallas kod naših prijatelja iz udruženja Honvéd Nyugdíjas Klub sa željom da učestvujemo na zimskom izdanju akcije Straža koja je ove godine posvećena 200-godišnjici rođenja Petefi Šandora koji je deo svog detinjstva proveo u ovom mestu.
Bojazan zbog eventualne gužve na granici rasprhnula se kao mehur od sapunice, ispred nas jedan autobus koji upravo završava pregled, naši granični policajci brzi, sve pohvale, komšijski još brži, rad u dvoje i prelazimo granične formalnosti za neverovatno kratko vreme. Eh da je uvek ovako… ili je to ovaj put bilo zbog osmeha koji sam nabacio mađarskoj policajki nikada se neće pouzdano saznati.
S obzirom na brzi prelazak siguran sam da ćemo stići i pre vremena za start tako da nema nervoze. Putujemo sat i po vremena i stižemo u restoran gde je upriličeno okupljanje učesnika i polazak na željenu stazu. Staza je bilo tri u ponudi, od 7 km, 16 km i 23 km. Deo naših članova se opredelio za 16 km a deo za 23 km. Prema dogovoru nalazimo se i sa Biljom, nismo se dugo videli i radost zbog susreta je vidljiva kod svih koji je poznaju a naravno i kod nje. Ići ćemo zajedno na 23 km. Taman da se malo ispričamo.
Obavljam formalnosti oko preuzimanja učesničkih mapa, plaćanja i drugih sitnica bez kojih ne može da se održi jedna ovakva manifestacija, pozdravljam se sa poznanicima koje nisam video dve godine. Po dogovoru krećemo u 8.40 h na stazu, očitavamo bar kod na izlazu i polazimo. Početak staze je u samom centru gde ima nekoliko značajnih kulturno istorijskih znamenitosti i ustanova. Dalje nas put vodi pored nekadašnje kasarne i ubrzo posle napuštamo asfalt i nešto manje uzbudljivom i zanimljivom stazom preko močvarnih delova hitamo ka kanalu i ka području sa šumom i peskovitim tlom. Na ovom delu i vetar jače duva pa je i to dobar razlog da se produži korak.
Pravi doživljaj započinje po prelasku asfaltnog puta, ulaz u šumsku stazu koja vijuga između drveća čas ide gore čas dole preko peščanih dina. Onima koji su po prvi put ovde deluje gotovo nestvarno uspon na „vrh“ od 124 metra visine koliko iznosi najviši od nekoliko preko kojih smo prešli. Zamišljamo kako je ovde na proleće. proverićemo, u martu je prolećno izdanje akcije, planiramo ponovo da dođemo.
Po napuštanju šumskog dela ponovo smo u pravoj ravnici, vetar duva ali mi hitamo ka cilju i pasulju o kome maštamo posle 5 sati hodanja. Ulazak u naselje, još pokoja znamenitost vezana za Petefija i eto nas ponovo u ogromnom restoranu. Dodela priznanja, mape terena i medalje sa likom Petefi Šandora, divan poklon, jedan od lepših koje sam dobio na akcijama ovog tipa. Ekipa koja je išla 16 km je već uveliko ručala. Prihvatamo se i mi kašika i činija sa pasuljom. Istina je da je odličan i da bi bila šteta ga propustiti.
Opšti utisak o akciji je više nego povoljan. Prvo, odlična markacija, mapa koju smo dobilli na startu je jasna i za nas koji nismo iz Mađarske, okrepe na kontrolnim tačkama su toliko obilne, raznovrsne da je moglo komotno da se krene na stazu bez ranca na leđima. Sve što jednom učesniku ovakvih akcija treba moglo se uzeti na jednoj od 4-5 kontorlni tačaka sa okrepom. Ako dodamo da je kotizacija bila simboličnih 150 dinara (500 ft) onda dalje nema šta da se kaže, Sve pohvale za organizatore. I vidimo se uskoro ponovo.
