Več po tradiciji poslednji vikend u godini posvećen je oproštaju od iste organizovanjem pešačenja u okolini grada kojim se ispraća stara godina. Najčešće su ta pešačenja na terenima Subotičke peščare, odziv bude nekada veći, nekada manji, ali koliko god da nas se sakupi uvek vlada vesela i pozitivna atmosfera. A kako i ne bi, svaka godina koju ispraćamo bila je puna lepih aktivnosti, pešačenja, putovanja, druženja.
Ovogodišnje poslednje pešačenje započeli smo na autobuskoj okretnici Kelebija opština. Nas 25, maglovito, tmurno jutro sa temperaturom u minusu. Krećemo ka šumskoj stazi, znamo da je u šumi lepše. toplije. Šuma okićena injem, nažalost snega nema ni ove godine. Nekako smo postali crna tačka za sneg, gotovo cela Srbija je pokrivena belim pokrivačem samo ga mi na severu nemamo. Na samom ulazu u šumu uobičajena, tužna slika, smeće razbacano, info tabla je još čitava osim što se natpis o zabrani bacanja smeća uvek otkida i slomi, očigledno je da nekome jako bode oči. No, popravićemo mi to, smeće ćemo pokupiti i odneti.
Ulazimo u bajkersku stazu, njome idemo do omanjih peščanih dina koje smo nazvali Čika Joškina brda po našim vodičima pešačenja četvrtkom. Napuštamo bajkersku stazu i širom šumskom stazom lagano izlazimo iz Daščanske i ulazimo u Kelebijsku šumu. Nažalost ulaz u Kelebijsku šumu se nimalo ne razliku od ulaza u Daščansku šumu, i tamo neko redovno odlaže kese i džakove sa smećem. I nikom ništa.
Uz jednu kraću pauzu nastavljamo širokim šumskim putem kroz Kelebijsku šumu, dalje prolazimo jednim delom uskom vijugavom stazom, prelazimo asfaltni put i ulazimo u lepu četinarsku šumu. Uz poneku prepreku u vidu oborenih topola izbijamo na čistinu, pravimo zajedničku fotografiju i uključujemo se u markiranu pešačku stazu.
Uočavam da su markacije izbledele, valjalo bi sve to obnoviti. Ako neće vlasnici intelektualne svojine hoćemo mi, što da ne. Kako god da okrenemo zna se ko je stazu osmislio, markirao, održavao svih ovih godina. Spuštamo se do nekadašnjeg jezera Majdan, prisećamo se vremena kada je voda bila duboka i do 2 metra. Još jedna pauza, još jedna kolektivna fotka. Narandžasta srca staze zdravlja vode nas ka Daščanskoj šumi, nastavljamo pratiti zelena srca sve do dela gde ulazimo u nemarkiranu stazu za koju imamo podosta planova za budućnost. Vijugamo među visokim četinarima, izbijamo na šumski put pa ponovo na bajkersku stazu koja nas dovodi do izlaza iz šume.
Vraćamo se do okretnice autobusa zatvarajući krug dug nešto preko 15 km. Pozdravljamo se sa željom da se vidimo već 2. januara na tradicionalnom Novogodišnjem pešačenju.
Fotke i video zapis preuzeti su od učesnika pešačenja.