Jednodnevna akcija udruženja u cilju promocije aktivnog boravka u prirodi i zdravog načina života. Preporučenih 7500 ili 10000 koraka za zdravlje ovaj put smo uvećali bar pet puta, ipak su praznici kada svi damo malo oduška za svečanom trpezom. Jugoslav je pripremio izazovnu i lepu stazu koju smo svi uspešno savladali uživajući u prelepim predelima zapadne Srbije i Valjevskih planina. Evo kako je on doživeo subotu 23. april:
“ Prethodnih dana kada sam pratio prognozu, nije bilo obećavajuće, najavljivali su neku kišu koja je na kraju pala prethodu noć a ovaj 23. april je ipak osvanuo sunčan sa mestimičnim oblacima i sa samo ponekom kapljicom kiše koja je osvežila vazduh i samo pojačala prolećne mirise Valjevskog kraja. Naš put je počeo rano, staza koju sam predvideo je dugačka pa smo morali da krenemo već u 5 ujutro da bi stigli da obiđemo planirano. Početak pešačenja je bio kod spomenika na Debelom Brdu na putu Valjevo Bajina Bašta i prvi deo je išao širokim zemljanim putem sa otvorenim pogledom na sve strane sve do vrha Jablanika gde smo i napravili prvu dužu pauzu da se nešto pregrize.
U nastavku se okolina menja i polako prelazimo u pošumljeni deo. Tu su već počeli da nas obilaze takmičari sa „Bobija Trail Race “ koji su krenuli iz planinarskog doma na Debelom brdu, a koji su sebi zadali da istrče 20km sa 900+ visinske razlike odnosno 41km sa 1900+ visinske razlike. Mi smo se smestili tu negde između sa 29km i nešto više od 800 metara visinske razlike, nije loše. Polako ulazimo u pravu šumu i uskom šumskom stazom se polako penjemo strmim grebenom Medvednika ka samom vrhu. Vrh se nalazi u šumi i nema neki pogled ali se zato nekoliko stotina metara dalje nalazi sjajan vidikovac „Veliko platno“ koje samo po sebi vredi svih 29 pređenih km. Odatle se najbolje vidi Bobija i sva brda i doline u pravcu Drine.
Silazak je bio malo čupav, jer se nalazi na severnoj strani planine koja je strmija ali i vlažnija što u kombinaciji sa lišćem od jesenas poziva na oprez i pažljiv korak. Ipak taj deo na svu sreću nije jako dugačak pa smo se ubrzo sreli sa Zoranom i ostatkom grupe koji su nas je čekali u blizini planinarskog doma Krušik. Dalje put ide širokim šumskim putem, prelazi preko reke Zavojštice i u nastavku prati reku za koju sam prvobitno mislio da je Jablanica ali se kasnije ispostavilo, kada smo došli do ušća, da je ona samo njena pritoka ( da li je Jablanik dobio ima po Jablanici ili ona po njemu nije mi baš jasno). Samo ušće se nalazi kod zaseoka Vujinovača i odatle hvatamo asfaltni put koji nas u sledećih četiri kilometra vodi do našeg cilja tj. sela Poćuta gde ispred dućana pijemo Pivo i čekamo da stigne Jon sa našim Sutravel busom. Posle 29km i jedno pivo je dovoljno da atmosfera na putu kuću bude „topla“ i vesela. I tako su 44 člana jedne, uvek kada se negde ide, vesele družine stigli negde pred kraj, još uvek tog 23. aprila, do Železničke stanice, samog cilja a i starta nekih budućih akcija.
Zaključak, hmm, zaključaj je da smo u kao udruženje u Valjevskom kraju bili već više puta i da ćemo mu se vraćati uvek ponovo jer tamo toliko toga ima da je neiscrpan izvor inspiracije i zadovoljstva ali i lek za poneko napaćeno srce i dušu. Kao ilustraciju svega ovoga imate galeriju na vašem mobilnom telefonu, meni nedostaje talenat da vas u isto vreme vodim i fotografišem. (fotke u izveštaju preuzete od učesnika akcije)
Hvala Lelici koja se predomislila i ipak došla, hvala Krsti što lepo peva, hvala Nikoli što pazi na svakog kome je potrebno, hvala Ruži i Tamari što su mi pravile društvo čelu kolone i u busu, hvala Jovanićima što su došli u tom broju, hvala Deji što nam ulepša slike, Spasketu na podršci, Vučincu na zaj..anciji, Nati i Martini što su došle čak iz Tavankuta (a bogami i Ljutova, prim. Zoran) , Zokiju na savetima i svim ostalima koje nisam zaboravio ali baš nemam puno prostora da sve spomenem, volim vas sve i vodim vas ponovo u maju“
Teško je napisati ono što se doživi na našim akcijama. Idemo dalje!
GPS trek