U Zasavici je u nedelju, 26.maja 2019.godine organizovan međunarodni susret planinara i 3.kolo vojvođanske treking lige. Subotičani su bili prisutni u velikom broju. Udruženje ljubitelja prirode „Poželi želju“ učestvovalo je sa 61 članom. I članovi PSD Spartak su imali dvadesetak predstavnika.
Mali osvrt na mesto održavanja ove divne manifestacije. Davne 1971.godine, u iranskom gradu Ramsadu, usvojena je konvencija o zaštiti močvarnih područija koja su od međunarodnog značaja. Ramsadska konvencija je obuhvatila preko 1500 zaštićenih staništa. Te godine, sa područija Vojvodine pod zaštitu su ušli: Ludaško jezero, Carska bara, Obedska bara, Slano kopovo i Labudovo okno.
Dugo se čekalo i tek 1997.područije vodotoka Zasavice, stavljeno je pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetno značaja. Svrstano je u I kategoriju zaštite i predstavlja Specijalni rezervat prirode. Urađeno je puno da se očuva ovo važno stanište koje obiluje raznovrsnošću biljnih i životinjskih vrsta. Na panou koji je postavljen odmah pored ulaza u vizitorski centar, može se doći do saznanja da ovo područije naseljavaju mnogobrojne vrste ptica, riba, gmizavaca, insekata, žaba, kornjača i raznovrsnog bilja. Zanimljivo je da ovde živi jedna veoma retka riba Umbra crameri – Mrguda i ovo je jedino njeno stanište u našoj zemlji. Vodene površine su prekrivene žutim i belim lokvanjem.
U lepo uređenom vizitorskom centru okupilo se oko 500 učesnika i posle 10 časova krenulo se na pešačenje. Učesnici treking lige su imali zahtevnije zadatke. Trčali su na 24 kilometra, a neki i više. Mojoj ekipi je danas bilo dovoljno i 13,5. Odlučii smo da malo više vremena uživamo u vožnji brodom i da se bavimo razgledanjem okoline i fotosafarijem.
Pešačenje smo započeli u 10:15, a završili oko 13 časova. Pešačili smo jednim delom preko livada na kojima se napasaju stada starih, autohtonih vrsta, koje se uzgajaju u specijalnom rezervatu „Zasavica“. Najviše ima magaraca. Od magarećeg mleka se pravi sir i kozmetički proizvodi. Tu su još i podolsko goveče, brdski konj, svinja mangulica i karakačanska ovca. Svinja mangulica je dobila i spomenik u centru Sremske Mitrovice. Pošto je sunce već bilo prilično visoko, stada su se zavlačila pod krošnje drveća da ostatak dana provedu u plandovanju.
Nakon livada, prošli smo pored korita Zasavice i ušli u istoimeno selo. Na ulasku u selo, čekala nas je okrepa i prva kontrolna tačka. Pešačenje smo nastavili kroz selo. Dugačkom ulicom punom višanja koje su nas mamile da ih beremo. Bilo je i bunarske vode na nekoliko mesta, tako da smo mogli da se umijemo, napijemo i lepo osvežimo. Bila mi je zanimljiva arhitektura seoskih kuća iz sredine dvadesetog veka, ali i iz ranijih godina.
Ponovo smo se našli u ataru sela. Lepo vreme, posle kišnog perioda, izmamilo je seljane u polje. Traktori su brujali na sve strane. Skupljalo se seno, kosila se detelina, uništavao se korov… Popeli smo se na nasip pored Save i nastavili da hodamo. Ustvari, normalan svet je hodao, a ja sam trčala i to ispod nasipa kako bih napravila lepše fotografije. Taj deo staze mi je bio i najlepši. Puno raznovrsnog mirisnog cveća: divlje žalfije, hajdučke trave, margareta, bargema, zove. Nakon ove deonice izgledala sam kao mlinar. Patike i helanke su mi se belele od polena.
Nakon još jedne kontrolne tačke, uputili smo se prema cilju. Čekala nas je vožnja brodom po Zasavici, a nakon vožnje vojnički pasulj. Pošto su skoro sva čula zadovoljena, malo je valjalo da se legne u debeli hlad i sačeka polazak autobusa, a i da se pojavi deo ekipe koji se takmičio: Bilja, Nikola, Adrijan i Željko. Svi su uspešno prešli stazu, ali je Željko bio najbolji. Osvojio je drugo mesto na stazi od 24 kilometra. Moje čestitke za mog prezimenjaka, od srca!
[lfh-gpx src=https://pozelizelju.org.rs/wp-content/uploads/2019/05/zasavica-treking.gpx title=“zasavica-treking“ color=orange width=4 ]An exceptionnal trail trough ….[/lfh-gpx]
tekst i fotografije: Mila
trek: Zoran