Na granici dve mađarske županije, Somogy i Baranya prostire se brdoviti predeo od oko 1200 km2 pod nazivom Želic (mađ. Zselic). Najveći grad županije Somogy je Kaposvar sa oko 67000 stanovnika.
U subotu smo se zaputili put Kapošvara (oko 220 km od Subotice) i zaštićenom prirodnom predelu Želic gde smo uzeli učešće i pešačili na akciji „Tragovima želičkih izvora (A zselici források nyomában)“ na stazama od 10,6 km i 19,2 km. Udruženje Poželi želju predstavljalo je 44 člana.
Lepa staza, lep novembrarski dan, uredno održavane i obeležene staze, odlična okrepa u cilju doprinele su da se i sa ove akcije vratimo puni lepih utisaka.
[lfh-gpx src=https://pozelizelju.org.rs/wp-content/uploads/2018/11/Zselici-gyalog-kozep-20-1.gpx title=“zselic“ color=orange width=3 ]An exceptionnal trail trough ….[/lfh-gpx]
Mila Milenković, jedna od učesnica je ovako doživela subotnju posetu Kapošvaru:
„“Maroš, Maroš, Maroš, gde je Kapoš varoš, gde je Segedin?“ Otpevuši mi moj drug Rale ovu pesmu, a ja sam je danima ponavljala. Znala sam gde je Maroš i gde je Segedin, ali u Kapošvar još nisam zalazila. Zato je moje nestrpljenje raslo kao plima i jedva sam dočekala subotu, da sednem u autobus i krenem u novi izazov.
Nas četrdesetčetvoro članova udruženja „Poželi želju“ veselih, nasmejanih, naoružanih pozitivnom energijom i planinarskim štapovima ide da otkrije gde je taj Kapoš varoš i Želic. Vozili smo se, vozili, prošli Mohač, Baju, Pečuj, Seksard…prešli preko Dunava i došli u jednu, za mene, novu Mađarsku. Nije ravno! Ima brežuljaka.
Kapošvar je sedište županije Šomođ, jedne od ukupno devetnaest. Ima nešto malo manje od sedamdeset hiljada žitelja. Okružen je prelepim brežuljkastim, šumovitim predelima. Najveća nadmorska visina je 358 metara. Šuma je još uvek bogata zlatnim lišćem. Na zemlji je debeli mekani tepih, a na granama je ostalo ono najsnažnije i blista kao suvo zlato. Pod nogama šuštanje, lagani, umirujući tonovi. A onda, neverovatne slike pucaju vam pred očima kada izađete na čistinu. Prelepe livade, močvare i jezera, vinogradi, njive zasejane pšenicom i uljanom repicom. Pred vama su boje plodne zemlje, zelena u svim tonovima, smeđa, zlatno žuta… Na jezerima uživaju čaplje, patke i brčkaju se vidre. Vidi se na svakom koraku da se prednost daje životu koji se živi u skladu sa prirodom i ta priroda se čuva.
Sva ta lepota se reflektovala na licima svih nas. Sijalo je sunce, blistalo se nebo, blistali smo i mi od zadovoljstva. U jednom trenutku sam pogledala kolonu i ličila mi je na kolo. Kao da smo zaigrali na neke vesele note.
Domaćini su nas dočekali kao što se dočekuju najmiliji. Ukusni mlečni hleb, čaj, kafa i kuvano vino pre pešačenja i snažna okrepa nakon pređenih dvadeset kilometara. Videla se srdačnost na svakom koraku.
Fotografije koje sam napravila na ovoj akciji su dodatno doprinele uvećanju moje sreće. Uvek sa velikim zadovoljstvom delim sa vama najlepše trenutke.
Život može da bude lep. Treba uživati u lepim momenta, u sitnicama. Ne trošimo vreme čekajući pravi trenutak! Svaki je pravi, ako ga iskoristimo na pravi način.“
