Izveštaj sa akcije Novogodišnja mućkalica napisala Mila Milenković.
„Sreća, to je biti sa prirodom,
gledati je i s njom govoriti.“ – Tolstoj
Nova godina se približila i skoro da nam je zakucala na vrata. U to ime, Bilja se potrudila da nam još jedan dan u ovoj godini protekne onako kako mi najviše volimo, u pešačenju. Zoran je rezervisao lepo vreme i zabava je mogla da počne.
Nas četrdesetdevetoro se uputio na jednu od staza, nama drage, Subotičke peščare. Ne znam koja je bila gornja granica za učesnike, što se tiče godina života, ali znam da je najmlađi učesnik bio Filip sa pet i po. Držeći mamu za ruku, pratio nas je u stopu.
Mala moja, draga moja Travčice, lepo si ti to smućkala. Dobro ti je ispala ova novogodišnja mućkalica. Staza je bila odlična, za mene, velikim delom nova i malo divlja, neobična. Obojili smo još jednom ovaj prelepi predeo u narandžaste tonove, simbolom udruženja „Poželi želju“
Vreme je bilo idealno. Za jedan decembarski dan sunca je bilo u izoblju i sve se blistalo. Prepešačili smo sedamnaest kilometara. Meni je izgledalo kao da sam prešla samo sedam.
Hvala svima koji su i ovaj put svoje slobodno vreme upotrebili na pravi način i bili sa mnom na stazi zdravlja i uživanja. Družiti se sa prirodom je pravo zadovoljstvo, a druženje sa vama doprinosi da zadovoljstvo bude još veće. Moje današnje fotografije su pune nasmejanih lica. Želela sam da svako, ko ovo pogleda, vidi koliko sreće i radosti donose pređeni kilometri i pune naše baterije pozitivnom energijom.
Neka ovakav završetak kalendarske, bude ujedno početak jedne nove savršene pešačke, narandžaste godine!
[sgpx gpx=“/wp-content/uploads/gpx/29.12.2018. Muckalica.gpx“]