27. novembar
Udruženje Poželi želju
vodič Jugoslav
učesnika 41
Na Ješevcu sam bio samo jednom, sada već davne 2014. godine. Za novu priliku potrudio se Jugoslav koji je ovaj put osmislio i organizovao akciju. Nakon nekoliko verzija odabrao je manje više stazu kojom sam ja poveo grupu te već davne 2014. godine uz neke manje korekcije. Iz Subotice smo krenuli u 5 sati ujutro. Posle četvoročasovne vožnje stigli smo u selo Jablanica. Kod nekadašnje prodavnice ostavljamo bus i krećemo putem pored nekoliko kuća ka vrhu Trijeska. Kod poslednje kuće napuštamo seoski put i ulazimo u šumu, jasno uočljiv šumski put nas vodi najpre strmo uzbrdo, zatim nastavlja gotovo ravno sa ponekim blažim spustom, razmišljam da bi trebalo da krenemo uskoro ponovo uzbrdo jer svaki put ka vrhu vodi nagore a ne nadole. U jednoj krivini odvaja se ulevo staza preko livade ka jednom usamljenom drvetu (ili dva, nisam siguran). Levo vodi staza ka vrhu Trijeska. Pojavljuju se i markacije, relativno sveže farbane.
Vrh je zanimljiv, pomalo zarastao, nekadašnja vulkanska kupa sa velikim komadima stena koje izgledaju kao da ih je neko nemarno razbacao po okolini. 15-ak minuta odmora na vrhu pa sledi spust istim putem do prevoja i već pomenutog drveta gde pravimo kolektivnu fotografiju, za pozadinu biramo vrh sa koga smo se upravo spustili.
Dalje staza vodi kroz šumu, ponekada je staza jasno vidljiva, ponekada se samo naslućuje, kako god više je nego zanimljivo i lepo. Grupa je prilično kompaktna, ipak povremeno zastajemo da se prikupimo. Izlazimo na kratko iz šume, na manjoj čistini dobijamo kraći predah pa onda krećemo dalje uzbrdo prilično uraslom stazom, u šali konstatujem da sam ja 2014-te možda poslednji prošao ovuda sa grupom. Ponovo smo na šumskom putu, srećemo i automobile kojima su lovci izašli na teren, gde su automobili tu je i put, tvrd, šumski.
Sa puta se odvaja staza ka Crnom vrhu, najvišem vrhu Ješevca. Onaj teži deo staze smo prebrodili. Pravimo još jednu pauzu na lepoj livadi sa još lepšim pogledom. Jugoslav kao vodič je sigurno bio dobar prošle nedelje, zato nam je i dan ovako savršeno lep i dobar. Preostaje nam samo spust do sela Grabovica, naravno taj spust ima i par manjih uspona, treba još malo da se oznojimo.
Asfaltni put u Grabovici je siguran znak da smo blizu civilizacije i kraja naše akcije. Par kilometara hoda nizbrdo asfaltnim putem i izbijamo uskoro na put Gornji MIlanovac – Kragujevac kod Rapaj brda. Za danas sasvim dovoljno.
Onaj drugi deo akcije, neplanski, neću da opisujem, sve što je neplanski često bude bolje od planiranog. Tvrdim da je i sada bilo tako. Ko je bio pamtiće sigurno dugo. Kući smo stigli nešto kasnije od plana ali zadovoljni i ispunjeni zbog još jedne lepe i uspešne akcije udruženja.
Izveštaj Zoran V. fotografije Aniko T.