Prvi dan Debela Gora,
krenulo nas 21 iz Subotice, ujutru u 05.30 časova iz Subotice, auto-putem Miloš Veliki do Preljine, nakon toga do Ovčar banje i startne pozicije. Sve vreme tokom putovanja padala je kiša, pa, uz brigu i razmišljanje o alternativnoj opciji, provedoh put. Međutim, kako smo pristigli u banju, kiša je prestala, a vreme krenulo da se razvedrava. Odmah na startu dočekao nas je Banjski potok u jesenjem izdanju, pa smo se malo fotografisali, malo klizali i nastavili dalje do najvišeg vrha Branojevac. Nakon toga usledilo je spuštanje do pećine Kađenica, tu se zahvalih na kratko što sve prolazi zadovoljavajuće dobro. Nastavili smo dalje putem banje i taman kad pomislih kako je ispoštovano i vreme i kako nas kiša nije ometala naiđosmo na zaključanu branu. Nema dalje, kud ćemo. Rekoh sebi kako iskusni Zoran Vukmanov odluči, poslušaj ga. I Zoran je presekao da nastavimo niz reku, preko ogromnog kamenja, polako se spuštao mrak, međutim uz veće ili manje napore smo uspeli da pređemo tu zahtevnu i deonicu, sve vreme sam tražila pogodno mesto gde mogu da uđem u šumsku stazu i nađoh ga, vrlo kratko kroz šumu i stigosmo, najzad, do kamenog mostića gde smo i započeli šetnju. Osetih radost. Uz kratki predah u prodavnici, nastavismo putem doma PD „Kablar”. Tu se lepo ispričasmo sa Slavkom, domaćinom društva, koji nas je srdačno dočekao i zagrejao dom, a pokazao nam je i svoju drugaricu Leposavu, pitomu lisicu, kojoj ime baš pristaje.
Pređeno: oko 13 km
Najviša tačka: 791mnv
Najniža tačka: 276 mnv
Vreme na stazi: sedam časova
Učesnika: 21
Drugi dan smo popeli planinu Jelicu. Iz sela Banjica krenusmo žestoko usponom na vrhove Stjenik i Neboš, napravismo baš dobar uspon na startu. Kako smo se penjali, ostajali smo iznad magle, pa smo iskoristili tu lepotu da napravimo dobre fotografije. Prelepa deonica grebenom. Nakon toga nastavismo dalje uglavnom širokim šumskim putem do najvišeg vrha Crna Stena, koji je obeležen na jednom drvetu, međutim malo dalje uz šumu izlazi se na deo, koji je po mom skromnom mišljenju, ipak najviši vrh, odakle puca pogled na celu dolinu. To nikako ne bi trebalo propustiti. Nakon toga nastavismo nizbrdo šumom do manastira Stjenik i našeg vozača Batka, koji nas je dočekao sa osmehom. Kratka pauza na Preljini i već do 21 h bili smo u našim kućama, u Subotici.
Pređeno: 15,7 km
Najviša tačka: 929 mnv
Najniža tačka: 459 mnv
Vreme na stazi: nepunih sedam časova
Učesnika: 21.
oznorCOBR