Akcija Durmitor 2021 održana je u periodu od 18. do 24. jula.
Polazak je bio u nedelju 18. jula u 22.30 h sa dva minibusa sa po 20 putnika, prevoznik Sutraveltrans, Subotica.
Putovali smo autoputem do Preljine, dalje preko Zlatibora do Nove Varoši gde su nam se priključili učesnici koji su ostali na Zlataru posle akcije pa smo tako kompletni stigli na granični prelaz Jabuka. Prelazak granice je bio brz, usporavao nas je samo put koji se renovira sa crnogorske strane. Nakon pauze u Pljevljima nastavili smo preko mosta Đurđevića Tara do Žabljaka gde smo se smestili u kampu kod Boće u Razvršju.
Za prvi dan boravka planiran je uspon na Savin kuk. Nažalost vremenska prognoza je bila nepovoljna i pokazalo se tačna. Jaka kiša i grmljavina su nas zaustavili na usponu na visini od nešto preko 2000 m/nv. Uz manje nesporazume pri povratku u kamp svi smo se vratili mokri ali bogatiji za jedno novo iskustvo.
Ni utorak nije obećavao, ipak donosimo odluku da idemo na Sedlenu gredu. Nadali smo se da će najavljena kiša sačekati bar do podneva, a da ćemo mi do tada uspešno popeti prvi vrh na Durmitoru. Minibusevima se prevozimo do Sedla, krećemo na uspon strmom i uskom stazicom. Mnogima je ovo prvi susret sa stazom ovakvog tipa, mnogi su po prvi put na visinama višim od 2000 metara. Gusti oblaci se brzo premeštaju, oseća se kiša u vazduhu, na prevoju Sedleni do odlučujemo da se vratimo do buseva i završimo uspon. Prve kapi kiše nas sustižu taman na ulasku u bus.
Popodne su se vremenske prilike stabilizovale pa smo iskoristili priliku da obiđemo Crno jezero. Stazom od kampa u Razvršju stigli smo do obale jezera i kružnom stazom obišli celo jezero. Vreme do spavanja proveli smo u Žabljaku nadajući se da će naredni dani biti suvi i pogodni za planinarske pohode na vrhove Durmitora.
U sredu smo krenuli u kanjon Sušice. Vožnja krivudavim kružnim putem oko Durmitora do planinarskog doma Sušica ostaće nam u dugom sećanju, kako nama tako i našim vozačima Batku i Igoru. nepunih 30 km udaljen kanjon je mesto koje se obavezno mora posetiti. Pešačili smo kroz kanjon do vodopada Skakala i nazad, ukupno oko 14 km kroz netaknutu prirodu, slušajući crvkut ptica i žubor vode, pri kraju pešačenja imali i bliski susret sa medvedom, zaista nešto neskavidašnje i gotovo neverovatno.
Ohrabreni stabilizacijom vremenskih prilika za četvrtak smo zakazali susret sa najvisočijim vrhom Durmitora, Bobotovim kukom. Planiran je uspon od Sedla, deo grupe se ipak odlučio da na uspon krene iz Dobrog dola. Jak, gotovo orkanski vetar koji nas je sačekao na Sedlu obeshrabrio je nekoliko učesnika koji su se vratili u Žabljak. Nas 31 podeljenih u dve grupe, sa Sedla nas 16 i iz Dobrog dola ostatak od 15 učesnika krenuo je laganim koracima ka vrhu praćeno jakim vetrom koji je povremeno obarao s nogu i nas sa 100+ kg.
Dve grupe spojile su se kod jezera Zeleni vir i dalje krenule zajedno do prevoja Velika previja na 2386 m/nv. Od prevoja podeljeni u dve grupe, 27 članova udruženja krenulo je ka Bobotovom kuku dok je preostalih četvoro članova ostalo na prevoju. Svih 27 članova se uspešno popelo na vrh i bezbedno spustilo do prevoja. Posle kraćeg odmora svi zajedno krenuli smo ka Zelenom viru i dalje stazom ka Dobrom dolu gde su nas čekali minibusevi kojima smo se vratili u kamp u Razvršju ponosni na postignuti rezultat.
Poslednjeg dana boravka na Durmitoru imali smo vremena da odemo do Jablan jezera i nazad. Manji deo grupe je pokušao stići i do Crvene grede ali su na vidikovcu iznad jezera uvideli da za uspon neće imati dovoljno vremena pa je uspon prekinut i svi zajedno smo se vratili u dogovoreno vreme u Žabljak kako bismo u 16 h bili spremni za polazak ka Subotici.
Organizatori akcije Zoran V. Marija K. i Milorad B.