Povodom Međunardnog dana Dunava 29. juna članovi udruženja ljubitelja prirode „Poželi želju“, sa danom zakašnjenja, u nedelju 30. juna prepešačili su 17 kilometara njegovom desnom obalom, od Krčedina do Starog Slankamena. Ekipu se sačinjavalo 60 članova udruženja.
Pešačenje smo započeli u Krčedinu, od vikend naselja Breskvik, laganim spuštanjem prema obali Dunava. Ovo sremačko mesto se smestilo između Fruške gore i Dunava. Ovde su južni obronci jedine vojvođanske planine nagnuti prema moćnoj reci. Spustili smo se do njene desne obale. Voda, od silnih kiša, još uvek visoka i mutna. Čamci privezani na obali čekaju da ih vlasnici pokrenu i krenu u ribolov. Vrbe još uvek skoro do grana u vodi plešu, blistaju i trepere na letnjem suncu
Na levoj obali, naspram Krčedina, ukazivao nam se raj za ljubitelje prirode, lova i ribolova, krčedinska ada. Ona, sa svojih deset kilometara dugom obalom, spada u jednu od najvećih dunavskih ada.
Na obali kafana kojoj se obradovasmo kao mala deca. Mislili smo da ćemo na njenoj terasi popiti kafu i uživati u pogledu na moćnu reku. Nažalost, usledilo je razočaranje. Kafana je bila zaključana. Na stolovima su bili kockasti stolnjaci, čisti, ali konobara nema.
Nastavili smo dalje pored obale, a onda uzbrdo, prema prelepim vidikovcima, voćnjacima i vinogradima. Zasadi vinove loze, jabuka, breskvi, višanja, trešanja…pružali su sliku neprocenjivog bogatstva ovog kraja. Vinogradi uređeni i ispred svake vrste ruže. Mislila sam da su one tu samo radi estetike. Međutim, saznala sam od mog druga Raleta da se to radi zbog preventive. Ruže su tu, jer bolesti prvo napadaju nju, a to je znak da se mora pristupiti zaštiti vinove loze.
Gledajući svu lepotu koju je priroda dala ovom kraju, a imajući u vidu položaj ovih sela, pitala sam se zašto ovde nema turista da sve vri od njih. Odavde do Novog sada ima 30 kilometara, a isto toliko i do Beograda. Do auto puta, koridora 10, samo 3 kilometra. Šta bi ovde moglo da se uradi da bude lepo i meštanima i onima koji bi došli na odmor. Zamislila sam jednu dugačku vinsku ulicu, hedonistički raj, prepunu vinarija, punktova za degustaciju vina, tezgi za prodaju voća, pansiona za odmor i kampova za spavanje na otvorenom pod zvezdama. Hodate i na svakom koraku imate mogućnost da probate: belo, crveno, roze. Pored toga, tu su tacne pune finih sireva, kriški jabuka, breskvi, šunke, kulena, sremskih kobasica, a sve uz zvuke violine ili tambure. A da, potpuno ste opušteni jer imate gde da prilegnete, da se odmorite. Raj, zar ne? I još nešto, da imate gondolu koja će vas iz Krčedina prevesti do krčedinske ade da uživate u drugačijem ambijentu od ovog na desnoj obali. Uzmete pecaljku i oprobate se u ribolovu. Ne morate ništa da ulovite, ali će vas voda moćnog Dunava umiriti i opustiti.
Maštala sam dok sam pešačila i poželela sam da sledeći put kada dođem, ovde sve vri od turista, pecaroša, ljubitelja prirode, vina i dobre hrane.
I tako sve do Starog Slankamena, do ušća Tise u Dunav. Stari Slankamen nalazi se na tromeđi Srema, Bačke i Banata, na mestu gde se Tisa uliva u Dunav i gde je, prema legendi, sahranjen Atila Hunski. Smešten je na atraktivnoj istorijskoj i geološkoj lokacijia. Stari Slankamen je još jedno prelepo mesto na obali velike reke, sa velikim potencijalima.
Stari Slankamen ima jedan od retkih izvora slane vode “Slanača”, lekovitu mineralnu vodu, reku bogatu ribom, peščane obale i plaže, ade. U Slankamenu postoji najstarija banja u Vojvodini. Izgrađena je 1906.godine. Mesto i okolina obiluju istorijskim, arheološkim lokalitetima od praistorije do kasnog srednjeg veka. Da, potencijala ima, ali nema ljudi. Nekako je pusto. Možda zato što je leto ili zato što je nedelja. Hajde da verujem da je tako!
Čarde na Dunavu rade, srećom ima i gostiju, a i konobara. Usluga je vrhunska, hrana takođe. Ako dođete na riblju čorbu, riblji paprikaš, pečenu ili prženu rečnu ribu, nećete pogrešiti. Još ako ste u odličnom društvu, imaćete sve što vam treba.
Pešačila sam u čast moćnog Dunava sa mojim društvom. Uživala sam u svakom koraku. Malo sam se ispržila na suncu, ali je to sitnica u odnosu na sve ostalo doživljeno, na ono što ostaje u mojoj glavi i u mom srcu.
[lfh-gpx src=https://pozelizelju.org.rs/wp-content/uploads/2019/07/30.06.2019.-Stari-Slankamen.gpx title=“slankamen“ color=orange width=5 ]An exceptionnal trail trough ….[/lfh-gpx]
Autor teksta Mila, autor fotografija Dragana, autor treka i vodič na stazi Zoran