Vinski maraton, naš doprinos

Vinski maraton je relativno nov maraton, ovogodišnji je bio treći po redu, organizuje se polovinom septembra na Paliću. Ko je i kako došao na ideju o organizaciji ovakvog maratona možda meni nije ni dan danas poznato, mislim da za ovu priču nije ni važno. Suština je da sam od tog prvog bio uključen u deo organizacije, prvenstveno u deo oko trasiranja staze, merenja, obeležavanja, manjim delom i biciklističkog vođenja i praćenja učesnika maratona duž trase. Naviknut na volonterski rad na ovakvim i sličnim manifestacijama angažovanje mi nije teško palo, čak bih rekao da sam imao prilike da pokažem deo svog stečenog znanja i iskustva na srodnim manifestacijama.

I naredne godine, prošle, bio sam deo Vinskog maratona sa sličnim angažovanjem, pripremom staze, obeležavanjem i vožnjom bicikla, sada već sa ozbiljnijom grupom biciklista što mi je znatno olakšalo posao a istovremeno podiglo kvlaitet obavljenog posla jer nas je bilo više i uspevali smo da pokrijemo obe staze i na čelu i na začelju a bilo nas je i „letećih“ koji su uvek bili tamo gde je zaškripalo. Da, to „škripanje“ mada ne na delu koji pokrivaju biciklisti je i bilo presudno da se nakon 2. Vinskog maratona ponudim da u ovogodišnjem, trećem po redu imam značajniju ulogu.

Kako bih stvari držao pod kontorlom, kako bih delom rasteretio druge koji učestvuju u organizaciji maratona ponudio sam da sa članovima udruženja Poželi želju budemo oni koji će zaposednuti sve okrepne tačke, sve raskrsnice, i neke od administrativnih poslova ako treba. S obzirom na moje iskustvo, pa ajde i neko znanje u ovoj oblasti, nije me nimalo začudilo što je moj predlog usvojen. Preostalo mi je samo da „ubedim“ narandžaste da ovu ponudu prihvate. No, kako nije teško žabu u vodu naterati tako nije ni dobre ljude nagovoriti da učine dobro i korisno delo.

Trebalo je samo pokriti devet okrepnih tačaka, 25 skretanja i raskrsnica i raditi u garderobi, brat bratu 50-ak ljudi. Rekli bi neki težak zadatak, činjenica je da ne mislimo svi isto, činjenica je da među nama ima i optimista (nekada i preterano optimističnih), ima nas i opreznih, pomalo pesimistički nastrojenih, opet, ima nas realnih, racionalnih, svesnih onoga što nas čeka. Možda će zvučati kao „lako je sada pričati“ ali zaista sam bio uveren da ćemo se sakupiti i da neće biti ni najmanje briga oko toga ko će gde i ko će šta. POtvrdio je to i mesečni sastanak u ponedeljak, pet dana pre maratona kada smo rasporedili sve zadatke. Svi smo sa nestrpljenjem čekali subotu, i mi što već imamo neka iskustva i oni koji su sada možda po prvi put na ovakvom zadatku i mestu.

Maraton je prošao, po mom mišljenju savršeno dobro, do sada nisam čuo impresije glavnih organizatora maratona, Sebastian, glavni logističar maratona mi je samo napisao da je bilo do „tojaša“ (ko ne zna mađarski možda ne može ni da pretpostavi do čega je bilo, ko zna shvatiće kakvi su Sebini utisci). Funcionisalo je sve odlično, saradnja nas, policije, redara, mislim da su i trkači i učesnici maratona zadovoljni, imali su priliku da prođu kroz par vinarija i vinograda, da degustiraju razna vina, da upoznaju naš kraj, isto tako i vinarije su sigurno zadovoljne što su velikom broju učesnika mogle predstaviti svoje proizvode. Zadovoljni smo i mi, članovi udruženja što smo doprineli da ova sportsko-zabavna manifestacija protekne u najboljem redu.

Ja sam od ranog jutra, od momenta pristizanja članova na parking kod Ženskog štranda bio siguran da će sve biti kako treba, osetila se u vazduhu pozitivna atmosfera, volja i želja da sve prođe po planu, nikom nije bilo teško ništa, teško mi je i da opišem kako sam sve to doživeo, ima nešto i u dobroj organizaciji, pripremi, najviše je u dobrim ljudima, jer mi drugačije ni ne primamo u naše narandžasto društvo.

Vinski maraton je iza nas, pred nama je novi izazov, naša tradicionalna akcija Memorijal Mihajlo Kampoš 24. novembra ove godine, možda u nešto nepovoljnijem trenutku od prošlogodišnjeg, zato je izazov i veći, a ko se ne boji izazova taj je osuđen na uspeh. Ja uopšte ne sumnjam u nas. Hvala svima koji su danas odvojili deo svog slobodnog vremena i dali ogroman doprinos da sve bude kako treba, obećanje ostaje, odužićemo se svima, trebaće vam ponovo jedan slobodan dan ali sada samo za uživanje. Za današnji dan od mene čista desetka!

image_pdfimage_print

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *