Sa povećim zakašnjenjem, ali kažu da za dobre stvari nikada nije kasno, dajem kraći prikaz i osvrt na šestodnevnu akciju udruženja pod nazivom Đerdap 2022.
Inspiraciju za ovu akciju dobio sam jesenas kada smo boravili u Donjem MIlanovcu i u dva dana posetili kanjon reke Vratne gde smo kisnuli ceo dan, i imali nameru da se popnemo na vrh Miroča, gde nam ta ista kiša od prethodnog dana pričinila nepremostivu prepreku, odnosno nismo dobili dozvolu odgovornih ljudi iz NP Đerdap za uspon. Dakle neke neplanirane i da tako kažem loše stvari su uticale na moj smer razmišljanja kada je trebalo dati odgovor na pitanje kuda sledeće godine na višednevnu akciju.
Termin je odabran opet uz neke dogovore i usklađivanja, s obzirom da smo u godišnjem planu imali više višednevnih akcija nisam očekivao baš preveliku zainteresovanost za ovu akciju, naravno da sam opet loše procenio, pa sam imao malo muke dok nisam našao adekvatan smeštaj za celu grupu. Nažalost deo grupe, i to deo koji je spavao u najvećem objektu, nije ni dobio priliku za dobijanje vaučera, ali to je duga priča pa sa time ne bih smarao.
Generalno pripreme su tekle uobičajeno, već onako kako to kod mene ide, često sam menjao planove, usklađivao ih onako kako sam morao a ne kako sam mogao. Kada sam finalizirao plan preostalo je samo da finalizujem spisak učesnika, bilo je i tu manjih poteškoća i problema, ali na to sam već navikao. Konačno dan pred polazak ostalo je samo da popakujem stvari u ranac, legnem i krevet i sačekam jutro i polazak.
Od ponedeljka do subote, od 20. do 25. juna imali smo priliku da uživamo u lepim predelima istočne Srbije. Iako je akcenat bio na Đerdapu, nismo se bazirali samo na područja u nacionalnom parku (i za to ima dosta razloga) nego sam birao destinacije koje su prilično raznolike i do kojih se može stići iz Donjeg Milanovca relativno jednostavno i brzo.
Na putu do Donjeg Milanovca prvoga dana izbor je bio selo Bistrica na obroncima Homolja, staza uz Bistricu sa nekoliko vodenica sve do vrha Lukin kamen. Rekao bih prava staza za brojnu grupu i za dan u kome se putuje autobusom više od 7 sati. Lep, letnji, topao dan, lagana staza, idealna za protegnuti noge posle dugog sedenja u autobusu. Ujedno i ispunjenje još jedne moje želje, poseta još jedne lokacije na kojoj nisam bio, ispenjan još jedan vrh. Za mene sasvim dovoljno, verujem da mnogi dele moje mišljenje.
Po dolasku u Donji Milanovac sledio je možda i najteži deo za mene kao organizatora, smeštaj grupe, plaćanje svih troškova, finalizacija dogovora u NP Đerdap, ugovaranje dodatnih aktivnosti. Srećom i to se brzo obavilo ponajviše pomoći i razumevanju svih članova koji su bili na ovoj akciji a posebno onima koji su dobili ulogu „glavnih“ u objektima gde smo noćili a objekata je bilo ni manje ni više nego osam.
Po napravljenom planu aktivnosti drugoga dana posetili smo kanjon reke Vratne. Ovaj put smo imali sreće i sa vremenom, lep isunčani dan prosto nas je mamio da se što pre nađeno u hladovini kanjona. Veči deo grupe prošao je stazom kroz kanjon do Suve prerasti i nazad a nas nekolicina smo ostali na delu kanjona da uživamo u lepoti koju samo priroda može da stvori. Bonus aktivnost drugoga dana je bila poseta Rajske prerasti i kanjonu reke Zamne. Tek da ponovo posetim neko mesto koje do sada nisam. Sam naziv prerasti jasno ukazuje na to kako nam je bilo. Rajski.
Sreda je bila bogata aktivnostima. Krenuli smo sa posetom Golubačke tvrđave. Biti u području Đerdapske klisure a ne posetiti tvđavu bila bi zaista neoprostiva greška. U povratku ka Donjem MIlanovcu zastajemo na prevoju odakle kreće staza do vidikovca Greben. Kao i ostali vidikovci i ovaj ostavlja bez daha. Još jedna destinacija čekirana. Da bi sreda bila savršena preostalo je sam još da odemo do Tekije, ukrcamo se na brod i zaplovimo. Dva sata plovidbe, dva sata uživanja u svakom pogledu.
Jutarnja kiša u četvrtak mogla je da pokvari planove ali nije. Samo je dala par sati fore svima da se malo odmore i duže spavaju. Polazak za Negotin i Rajačke pivnice sam pomerio, sačekao sam da kiše prestane, da se tlo osuši, još uvek smo imali više nego dovoljno vremena za uživanje u jednom laganom pešačenju i poseti vinskim podrumima i jednom stvarno neobičnom selu. Na sve to ako dodamo u degustacije vina… još jedan dan za nezaborav.
Petak, dan D, dan u kome smo imali možda i jedinu pravu planinarsku aktivnost, uspon na Veliki Štrbac. Opet lep dan, sunčan, vodiči iz NP spremni i raspoloženi, mi zajedno sa njima, pa nema nam druge nego da se nauživamo za sve pare. I bi tako, bez poteškoća, možda nešto sporije nego što to rade drugi, ali mi smo ljubitelji prirode, ne žurimo nigde pogotovo kada je dan lep i dugačak, ko je bio zna, ko nije bio neka nađe načina da ode, pogledi na Dunav su fantastični.
Pakovanje u subotu, put za Zaječar, Feliks Romulijana, posle malo pešačenje Bastionskom transverzalom, možda sam očekivao više, možda nešto drugačije, opet jako sam srećan što sam stigao i tamo, da li ću nekada imati još jednu priliku ne znam, voleo bih.
Sve što je lepo kratko traje, izreka koja se pokazala i sada tačnom. Prošlo je jako brzo i bilo je jako lepo. Hvala svima koji su pomogli da tako bude.
Organizator akcije i vodič na terenu Zoran V. pomoćnik Jugoslav B.