22. januar
Udruženje Poželi želju
Ramaćki visovi
učesnika 34
vodič Mila M.
Dok autobus Sutravela lagano ide prema Topoli, slušam laganu muziku i šuškanje kesica od raznih grickalica. Imam utisak da se vraćamo sa đačke ekskurzije. Nas 34 iz udruženja „Poželi želju“ danas je provelo jedan poseban dan u Šumadiji. Prepešačili smo 19 km. Početak staze je bio u Stragarima, ispred spomenika Tanasku Rajiću. Došli smo do manastira Voljavča i tu napravili pauzu. Dalje nas je staza vodila gore dole po dubokom snegu. A i padalo je. Najpre je bilo tiho, a onda je krenula prava vejavica. Usput smo imali prilike da se ogrejemo kod lovaca iz sela Mala Vrbica, u njihovom skrovištu. Pravi izazov je bilo penjanje na Ramaćki vis po vejavici, magli i dubokom snegu. Savladasmo sve prepreke. Popesmo se na Vis, na 813 m/Vs. Fotografisanje je bilo prava umetnost. Vetar se duvao kao lud. Ne vidim ništa. Kuda sad? Setim se da je neko napisao da samo treba pratiti kabel. I stvarno, uz veliki oprez, spustismo se u selo Ramaću kod crkve Kumanice.Sve se stišalo i sneg i vetar. I ja sam mirna, zadovoljna sam zbog još jednog divno provedenog dana, u društvu divnih ljudi.
[sgpx gpx=“/wp-content/uploads/gpx/22.01.2022. Ramacki visovi.gpx“]