Vidi da nije možda stigla jesen

Nedeljno pešačenje, uobičajena aktivnost kada se nema mogućnosti za neke druge planinarske aktivnosti. Ovonedlejno je bilo planirano tako da se prođe budućom markiranom stazom čije je trasiranje završeno, čekaju se samo administrativne saglasnosti kako bi se prionulo na markiranje. Akciji sam dao naziv „Jesen u Subotičkoj peščari“ pomalo ironično, kalendarski još je leto ali leto koje u mnogome podseća na jesen.

Oblačno jutro, vremenska prognoza čas ovakva čas onakva, kome verovati? Verujem svojoj tradiciji da retko kisnem. Ali naziv akcije izgleda da ima smisla. U autobusu za Kelebiju podosta ljudi, izbrojah 19 na okretnici. Dvoje će malo sa nama pa će dalje svojim putem, od ostalih 17 cenim da će možda nešto manje od pola ići do Makove sedmice, za ostale pretpostavljam da će prihvatiti izazov dug 30-ak kilometara.

z1

Tek što smo zamakli u šumu osetih prve kišne kapi. Prođosmo pored jezera Majdan, onako sivog, natmurenog kišne kapi sve češće kapljucaju po glavi. Ponudu da se staza neplanski skrati kod „Srpskog šora“ prihvatiše njih četvoro. Tek što smo se rastali od pomenute četvorke vreme se promenilo. Umesto namrštenih oblaka stigli su oni vedriji, svetlo plavi. Uskoro se i sunce pojavilo. Penjemo se na Šištak, pravimo kraću pauzu. Naravno i zajedničku fotografiju, bez fotografisanja ni jedna akcija ne bi imala smisla.

Nastavljamo relativno brzo, ne dajem mnogo vremena za predah, treba da se ispoštuje planirana satnica i da se oni koji žele da skrate današnje pešačenje na vreme odvoje i stignu na autobus u centru Makove sedmice. Pošto je jedan od učesnika ostao na okrenici desilo se da se samo jedna učesnica odvojila kod strelišta na put ka centru i autobusu. Nas 11 preostalih sada može opuštenije da nastavi bez mnogo gledanja na sat.

z3

Odmah posle strelišta dešava se nešto čudno sa mojim GPS-om, ne bi to ni bio problem da ova akcija nije trebala da posluži da se snimi cela staza. Ovako to nije uspelo. Na sve se dovezalo i to što sam u jedno momentu promašio skretanje, znao sam da tu staze ni nema, da treba pregaziti livadu ali eto, propustio sam i nastavio dalje putem sve do „opaljene“ bukve poznate iz nekih drugih pešačenja i drugih vodiča. Dallje prema nekadašnjem majdanu peska i Tresetištu je već bilo vanplanski tj. po nekih drugim stazama i putevima.

z4

Pošto je plan već narušen onda sam odlučio da se sa Tresetišta vratimo direktno na Palić, ovaj put je izostala deonica prema Majkinom salašu. Biće za to još prilike.

Nekako skrpljen trek iz dva GPS uređaja dao je ove podatke Subotička peščara

Moje fotografije (kao i uvek nema ih mnogo) su u fotogaleriji

Fotografije u ovom tekstu su autorsko delo Aleksandra Žmahera poznatog Ace-paparace

0 thoughts on “Vidi da nije možda stigla jesen

Ostavite odgovor na zooxy1 Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *