Dobro se dobrim vraća

12. po redu Bukovački maraton, propustio sam onaj prvi, valjda nisam ni znao da postoji, inače bih sigurno bio tamo. PD Vilina vodica iz sela Bukovac kod Novog Sada, društvo sa čijim sa članovima na početku planinarske karijere imao nekoliko zajedničkih akcija i dalje vredno radi na tome da nam početkom ili polovinom septembra pruži priliku da uživamo u fruškogorskim stazama. Pritisnuti problemima kao i sva ostala društva i klubovi još uvek uspešno odolevaju teškoćama i maraton još uvek funkcioniše na opšte zadovoljstvo svih nas koji ga volimo.

Dobrodošlica na 12. Bukovački maraton (foto M.Maličević)

Dobrodošlica na 12. Bukovački maraton (foto M.Maličević)

I ovaj put sam se pošteno preznojio dok nisam uspeo da organizujem odlazak u Bukovac, gotovo nikakvo interesovanje u klubu nadomestili su oni koji su poslednjih godina putovali na ovaj i onaj Fruškogorski planinarski maraton sa nama. Tako se u subotu nas 21 našlo na startu ovogodišnjeg Bukovačkog maratona. Ja sam u skladu sa datim obećanjem da ću ako treba pomoći u organizaciji maratona dobio zadatak da dežuram na KT 9 Novo Hopovo. Nakon starta me prevoze do kontorlne tačke gde imam taman toliko vremena da postavim perforatore i oznaku kontrolne tačke do  nailaska prvih učesnika. Pomalo me zbunjuju pojedini učesnici koji dolaze sa suprotne strane, žale se da nisu uočili markacije. Srećom nisu mnogo lutali, možda per stotina metara. Dežurao sam do 14 sati, nije bilo mnogo učesnika, tek nešto preko pedesetak, valjda je najavljena kiša u popodnevnim satima uplašila pojedine učesnike te su umesto na dugu krenuli na srednju stazu. E da su znali da ja imam tajni sporazum sa „onim gore“… naravno sporazum je ispoštovan i kiše nije bilo čak ni u popodnevnim satima.

Susret sa prijateljima i prilika za razmenu iskustava (foto M.Maličević)

Susret sa prijateljima i prilika za razmenu iskustava (foto M.Maličević)

„Čistači“ staze su posle 14 sati prošli ovu kontrolnu tačku što je značilo da sam svoj zadatak obavio. Krenuo sam ka Iriškom vencu stazom Bukovačkog maratona u kontra smeru. Uspon do Venca me je pošteno oznojio. Dalje sam nastavio ka TV tornju pa prema Stolovima gde se uključujem u stazu Fruškogorskog maratona ka Selištu. Prolazeći ovom stazom svatam da već dugo, valjda 5,6 moža i 7 godina nisam išao ovuda. Ma je li moguće? Navire mi ideja, sledeće godine veliki istočni maraton, kao davnih devedestih kada samsvake godine redovno prelazio ovu stazu. Mogu ja to. Valjda.

Na radnom zadatku, KT 9 Novo Hopovo (foto M.Maličević)

Na radnom zadatku, KT 9 Novo Hopovo (foto M.Maličević)

Nakon srušenog vojnog objekta na Direku napuštam maratonska srca i ponovo sam na stazi Bukovačkog maratona, skledi spuštanje u Bukovac, na cilj. Teglim neke knjige za gosp. Banića (znaš šta Vlado? već sam zaboravio koliko knjige mogu biti teške) u rancu su i perforatori i ostala oprema sa kontrolne tačke, nađe se i neka neuručena čokolada i limenka koka kole (e Mirko ovo ćeš mi skupo platiti). Sreća pa sam svoju vodu i pepsi popio, sad već željno očekujem dolazak pred bukovačku prodavnicu. Litar jogurta za osveženje pa hitam na cilj da se oslobodim nepotrebnog tereta iz ranca.

Bukovčani mi isplaćuju zaradu, pljeskavica, koka kola, majica maratona…uf ne sećam se kada sam bio bogatije nagrađen. A koliko mi je drago bilo da je maraton nastavio svoju tradiciju održavanja došlo mi je da ja njima dam neku moju majicu i častim ih pljeskavicom. I pivom, bolje ide neko koka kola. Da, i draže mi je bilo kada sam čuo da je Planinarski klub Spartak pomogao organizaciju maratona nego što su meni zahvalili na 4 odvojena sata i stajanju kraj jednog od tri drveta na stazi u blizini manastira Novo Hopovo.

Detalj sa cilja maratona (foto M.Maličević)

Detalj sa cilja maratona (foto M.Maličević)

Još jedan prođe dan, nije bio uzburkan ko more, bio je sasvim miran i opušten, pun pozitivnih ljudi. Ko nije došao može samo da zažali.

Staza maratona je već poznata, ja je ovaj put nisam ni prešao, pešačio sam nekih 12,13 km, toliko mi je pokazao telefon koji sam po prvi put  koristio u ove svrhe. Gledajući zapis odmah sam zapazio da nešto sa visinom nije u redu. Za dužinu nisam siguran.

Trasa mog pešačenja Od Novog Hopova do Bukovca

Nešto fotografija sa kontrolne tačke je u fotogaleriji

0 thoughts on “Dobro se dobrim vraća

    1. Sonja Maric

      Pripreme i za jedno i za drugo krecu u sredu 🙂 A vidim da cemo, osim za rad na KT, morati da te platimo i za marketing 😉

      Reply
  1. Milan Mirković

    S jedne strane je šteta što za Bukovački maraton obično ima manje interesovanja nego za druge manifestacije ovog tipa na Fruškoj gori, ali sa druge baš to što nema preterane gužve čini ga nekako posebno opuštenim i pozitivnim. U Rumi je takođe slabo interesovanje: prošle godine nas je bilo trojica, a ove samo ja. Mogu samo da kažem da su na gubitku oni koji su juče ostali kod kuće, jer na svim stazama ima šta da se vidi, a i vreme je odlično poslužilo. Doduše, oko Velike Remete je bilo i kiše, ali one koja rashlađuje i osvežava. Nikad nisam imao velikih zamerki na Bukovački, a iz godine u godinu funkcioniše sve bolje. Iskreno, jedva čekam sledeći.

    Reply
  2. zooxy1

    Onda smo 11:11 🙂 a nisam rekao da smo prvi put pomogli nego da mi je draze sto su to procitali na startu nego sto su se meni zahvaljivali na cilju. Pomagacemo mi i drugi put nije to sporno i ne samo u Bukovcu nego svugde gde zatreba

    Reply
  3. Aida

    Ove godine prvi put nisam bila na Bukovačkom maratonu. Znači, imam ih i ja 11 u kolekciji. I nije ovo prvi put da je Spartak pomogao u organizaciji – mnogo puta sam sa Vilenjacima markirala staze 🙂

    Reply

Ostavite odgovor na Sonja Maric Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *