Boli me žulj u čizmi ludih skitnica (moja akcija broj 400)

Prvi put posle 20 godina nisam učestvovao na Fruškogorskom planinarskom maratonu. Za mene maraton ima smisla samo ako se krene na neku od dužih staza, pešačiti dvadesetak ili tridesetak kilometara mogu bilo kada na bilo kojoj drugoj akciji na Fruškoj gori. Pošto se ne osećam spremim za stazu od 50 i više kilometara moj izbor ove godine je bila neka druga akcija.

Bazilika 40, jedna od akcija koju sam još pre dve godine zabeležio kao želju ove subote je bila definitivni izbor. Biće to moj prvi boravak u Slovačkoj. Do starta u mestu Šturovo se može doći vozom sa presedanjem u Budimpešti što je dodatna prednost prilikom izbora mogućih akcija na kojima bih voleo učestvovati.  Srećom, na moju najavu za akciju javilo se dosta zainteresovanih tako da smo uspeli krenuti put Šturova sa dva kombija sa po 8 učesnika.

Šturovo, mesto starta i cilja naše akcije

Šturovo, mesto starta i cilja naše akcije

Malo mrcvarenja na granici, ako nisu zastoji sa naše onda su sigurno sa mađarske strane. Tako je i sada bilo, skoro sat vremena smo protraćili čekajući da nam granični policajci i carinici daju zeleno svetlo za nastavak puta. Dalji put do Šturova je protekao po planu.

Start akcije je na obali Dunava, u mestu Šturovo u Slovačkoj iako je akcija u organizaciji mađarskog društva. Do pre neku godinu je i start bio sa mađarske strane u jednom kafiću u Estergomu no kafić je izgore u požaru te je startno mesto promenjeno. Krenuli smo na stazu Burda 20 i Bazilika 40. Ona kraća je najvećim delom trasirana kroz Slovačku, preko brda Burda. Prvih 6 km vodi nasipom uz Dunav i uz reku Hron koja se kod Šturova uliva u Dunav. Prolazimo kroz selo Kamenica nad Hronom gde se uključujemo u markiranu stazu koja nas vodi uzbrdo na brdo Burda.

???????????????????????????????

Most koji deli Mađarsku i Slovačku

Iako je visina Burde tek nekih 350 metara mora se priznati da je staza atraktivna, ima nekoliko vidikovaca na Dunav koji su me podsetili na slična mesta na Miroču gde smo jesenas boravili. Na Burdi je i planinarski dom Chata Ipel gde je bila jedna od kontrolnih tačaka. Naravno da nije izostala ni odlična ponuda organizatora na ovoj KT u vidu osvežavajućih pića i hrane kojom smo nadoknadili izgubljenu energiju. Naravno i ljubaznost domaćina doma tako da smo sa velikim žaljenjem napustili dom i nastavili dalje.

Bogata ponuda pića i hrane na KT 4 (fotografija preuzeta sa sajta TTT)

Bogata ponuda pića i hrane na KT 4 (fotografija preuzeta sa sajta TTT)

U mestu Szob, na železničkoj stanici deo ekipe koji je krenuo na akciju Burda 20 je završio pešačenje. Nas deset smo krenuli na dužu stazu, na Baziliku 40, smo ulicama Soba nastavili ka Dunavu. Tu smo sačekali skelu i njome se prevezli na drugu obalu. Prateći markacije i opis staze koji je dat u učesničkoj knjižici nastavili smo put. Sledila su još dva uspona na vrhove planine Piliš, visina je i ovde dostizala tek nekih 388 metara ali je osećaj bio potpuno drugačiji, kao da smo na visini od 600-700 metara. Lepo uredjene staze, uredno markirane, kroz šumu sa nekoliko usputnih izvora. Na vrhu Vaskapu planinarski dom koji ove godine proslavlja sto godina od otvaranja. Kod kontrolne tačke sve učesnike je čekao kuvani obrok (gulaš).

Vaskapu, poslednja KT. Kuvani obrok za sve učesnike (fotografija preuzeta sa sajta TTT)

Vaskapu, poslednja KT. Kuvani obrok za sve učesnike (fotografija preuzeta sa sajta TTT)

Ni ovde nije bilo lako doneti odluku o nastavku puta iako je preostalo samo da se spustimo do Estergoma, predjemo most i vratimo se do mesta odakle smo krenuli jutros. Meni je tih 4 km spuštanja bilo teže nego prethodnih 36 od starta dovde. Žuljevi na obe pete su sve više smetali ali nije se imalo kud. Laganim koracima uspešno sam stigao do Estergoma. Kada sam našao prodavnicu znao sam da više problema nema, jedna koka kola za oporavak organizma od napora i već  sam bio kao ponovo rođen.

Kao podsećanje na ovu akciju par dana ću osetiti žuljeve na obe pete na nogama, tako je to kada se na ovaku dugu stazu krene u novim, još uvek nerazgaženim cipelama (šta ću kada sam poverovao meteorolozima da će biti kiše)

Silazak prema Estergomu

Silazak prema Estergomu

U kombiju pri povratku kući sam se setio da je ovo u stvari bila moja jubilarna, 400.-ta akcija otkako sam član Planinarskog kluba Spartak.  Mada sam nekako drugačije planirao da obeležim ovaj jubilej ne mogu reći da sam nezadovoljan što će ova akcija ostati upisana kao jubilarna. Uostalom često u životu nije onako kako bismo hteli nego kako biti mora.

Mapa staze Bazilika 40

Fotografije 

0 thoughts on “Boli me žulj u čizmi ludih skitnica (moja akcija broj 400)

  1. zooxy1

    Daleko bilo da potcenjujem samo sam rekao da sve ispod srednjeg maratona (još uvek) nije neki izazov za mene. Iza mene je 11 velikih 7 srednjih i 2 mala maratona i znam kakva je razlika 😉

    Reply

Ostavite odgovor na zooxy1 Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *