Treking kroz Gornje Podunavlje

Gotovo nestvarno deluje podatak da sam poslednji put pešačio 15. juna na Carskoj bari u okviru 2. kola Vojvođanske treking lige. Skoro dva meseca pauze. Odavno nisam imao toliki prekid. Verovatno sam se zato  bez razmišljanja opredelio za srednju stazu dužine 32 km u okviru 3. kola koje je održano u subotu 10. avgusta u Kupusini. Ne volim duža pešačenja po ravnici od 20-ak km ali kad se čovek nečega  uželi onda granice ne postoje ili  se lako ruše.

Planinarski dom u Kupusini (foto : Ljubomir Subotić)

Planinarski dom u Kupusini (foto : Ljubomir Subotić)

Nakon formalnosti oko prijava već sa starta krećemo dosta oštro, do 1 KT ima 5 km hodanja po nasipu, bolje da pružimo korak i požurimo dok sunce ne ugreje još više. Srećom ima vetra, a i temperatura je nešto niža nego prethodnih paklenih dana.  Vetar prija ali i odmaže, podiže prašinu, vidi se da kiše nije dugo bilo. Prašina, ona fina, kao da po  cementu gazimo. Srećom, pošto poznam veći deo staze znam da će ovako biti samo na početku a da kasnije sledi mnogo prijatnije pešačenje kroz šumski pojas u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje.

Obraćanje direktora Lige pred start 3. kola (foto : Ljubomir Subotić)

Obraćanje direktora Lige pred start 3. kola (foto : Ljubomir Subotić)

Brže nego što sam mislio stižemo do 1 KT, ali ne zato što smo brzo hodali nego zato što je kontrolna tačke greškom bila postavljena na mestu nešto pre nego što je trebala biti. Rešavamo i taj problem i nastavljamo dalje ka Bačkom Monoštoru. Pre ulaska u selo staza se račva, levo odlaze oni koji će na kratku stazu, mi ostali idemo pravo ka naselju. Na ulazu u selo na kratko napuštamo trasu kako bi smo prošli kroz centar ovog naselja u kom se ovog vikenda održava etno-festival kulture i tradicije ovog kraja. Na žalost nismo se mogli mnogo zadržavati, još je mnogo kilometara pred nama. Tek toliko da osetimo ambijent koji vlada tokom ove manifestacije. Na izlasku iz Bačkog Monoštora prelazimo kanal i ulazimo u Monoštorski rit, deo SRP Gornje Podunavlje. Nastavljamo asfaltnim putem koji vodi ka Bezdanu, ubrzo smo i na 2 KT. Tu se naša staza odvaja ulevo, ponovo prelazimo preko kanala i nastavljamo uz obalu putem ka Bačkom Monoštoru pored brodogradilišta koje gledano preko ograde deluje mnogo zapušteno. Brodovi ovde više ne plove, očigledno je, na žalost 🙁

Putokazne table na raskrsnicama su upućivale učesnike na pravu stazu (foto : Ljubomir Subotić)

Putokazne table na raskrsnicama su upućivale učesnike na pravu stazu (foto : Ljubomir Subotić)

Ulicama Bačkog Monoštora grabimo ka 4 KT koja se nalazi kod pontonskog mosta na kanalu DTD.  Tu susrećemo poslednje učesnike sa kratke staze. Sledi deo staze kroz šumu do izlaska na nasip. Ovde se markirana staza na nekim  delovima razlikovala od  one koju smo imali u našim GPS uredjajima ali smo se vrlo brzo snašli i bez problema nastavili dalje. Izlazimo iz šume, stižemo do nasipa i njime idemo do naredne KT, pete po redu. Od nje ponovo kroz šumu do spajanja sa stazom koja od 4 KT ide ka čardi Štuka. Dosta duga deonica, pomalo nam je nedostajala voda za piće ali u mislima je pivo u ribolovačkoj čardi na 6 KT. Grabimo dalje, nema posustajanja mada noge polako otkazuju (bar nekima). Idući tako kroz šumu odjednom ugledah ispred sebe ni manje ni više nego vepra. Stao on, stao i ja pa se gledamo. Razmišljam šta mi je činiti. Srećom vepar je brzo odustao od gledanja i nastavio svojim putem ka kanalu. Možda je i njega mučila žedj kao i mene. Ubrzo, kada je obavio ono što  je smislio vratio se ponovo, ovaj put se nije zadržavao na našoj stazi, brzo je nastavio svojim putem u šumu. Mi smo nastavili ka KT 6 koja je bila još uvek dosta daleko.  Kada smo skrenuli kod ograde lovišta ka kanalu i prošli nekadašnju Rankovićevu vilu koja se vidi na drugoj obali Kazučkog rukavca bilo je lakše. Do čarde je ostalo desetak minuta.

Kontrolori su osim overe prolaska davali i potrebne informacije o daljem kretanju (foto : Ljubomir Subotić)

Kontrolori su osim overe prolaska davali i potrebne informacije o daljem kretanju (foto : Ljubomir Subotić)

Overa 6 KT, osveženje i prvi i jedini duži odmor na današnjoj stazi pred završnu etapu do cilja.  Žeć smo utolili jednim „Jelen-om“. Jedan za drugim pristižu i ostali trekingaši, valja i nama krenuti dalje. Cilj  je sada vrlo blizu. Uska stazica kroz šumu nas dovodi ponovo do kanala, prelazimo preko na mostu kod ustave i sunčanom stranom ponovo gazeći finu prašinu stižemo na cilj. Gps je na  cilju pokazao 34,2 km za nešto manje od 7 sati pešačenja. Dobro zagrevanje pred naredno uzbudjenje, Tara maraton koji sa velikim nestrpljenjem isčekujem.

Pobednici na stazi od 40 km Nikola Perać, Davor Pantović i Ivan Simić (foto : Ljubomir Subotić)

Pobednici na stazi od 40 km Nikola Perać, Davor Pantović i Ivan Simić (foto : Ljubomir Subotić)

Moje fotografije su u fotogaleriji ovde (sačinjene su mobilnim telefonom). Izveštaj i tabela sa plasmanom učesnika 3. kola je ovde

0 thoughts on “Treking kroz Gornje Podunavlje

  1. zooxy1

    U pravu si Pedja, sve je za mene počelo još u Bačkom Monoštoru sa onim slamenim Jelenom 🙂 pa onda je išlo dalje svojim redom. Dokaz da rezervat krije mnogo toga zanimljivog 🙂

    Reply
  2. jpivan

    Spominješ vepra, pa čak i „Jelen“-a, a zaboravljaš na srne koje su nam pretrčale put negde u šumi izmedju KT5 i KT6 (gde „se markirana staza na nekim delovima razlikovala od one koju smo imali u našim GPS uredjajima“).
    Ne zameram, zaista je puno lepih utisaka sa ove staze i odlično organizovanog kola VTL.
    Veliki pozdrav iz Vršca, Pedja.

    Reply

Ostavite odgovor na jpivan Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *