Biciklom oko Balatona

Ideja je bila sesti na bicikl, otići do Balatona, provozati se biciklističkom stazom oko jezera i vratiti se nazad. Sve to za šest dana i sa vrlo malo para. U kilometrima je to nešto preko 600 km, takav je bio plan. Oteglo se to na preko 700 km, pokazalo se na kraju. Ali neka je, nije šteta ni za jedan jedini kilometar ni za jednu kap prolivenog znoja.

Tabla sa oznakom pravca biciklističke staze oko Balatona

Tabla sa oznakom pravca biciklističke staze oko Balatona

Cela priča je počela u subotu 6. jula. Krećem po Borisa, on je već spreman. Idemo ka graničnom prelazu Bajmok. Nešto je duži put tuda ali par kilometara ni tamo ni ovamo. Još smo dodatno produžili kilometražu jer smo vozili preko Tavankuta, manje je opterećen put, nema teretnjaka, opuštenije se vozi. U Bajmoku se osvežavamo ledeno hladnom limunadom, još malo pa smo na graničnom prelazu. Gužve nema, brzo prelazimo preko, ni tamo nas ne zadržavaju duže od vremena potrebnog za overu pasoša.

Ulazak u Bačalmaš

Ulazak u Bačalmaš

Stižemo u Bačalmaš, na trgu nekoliko klupa, biramo onu u hladovini. Ja ogladneo, mora se pojesti nešto.  Do Bačbokoda put odličan, novi sloj asfalta, saobraćaja skoro da i nema. Malo nam vetar remeti uživanciju, duva nam u lice. U Bačbokodu ponovo stajemo, ovaj put je Boris osetio glad. Ne remeti nam plan, oko podne ili malo kasnije stižemo u Baju. Tamo ćemo se malo duže zadržati.

Centar Baje

Centar Baje

Najpre stajemo na trgu, par fotografija za uspomenu, nastavljamo na Petefi siget, jedan krug po ostrvu pa idemo do marketa Tesco. Tamo ćemo kupiti sve što nam treba za danas i sutra ujutro. Usput razmenjujemo novac, srećemo neke poznate ljude, Stevu Ćupića košarkaškog trenera. Kako je mali ovaj svet. Prešli smo dve trećine današnje etape, ima još podosta vremena do sumraka. Prelazimo preko mosta, idemo ka Bataseku, ova deonica  puta je sa dosta gustim saobraćajem. Naziru se i prva brda. Ono čega sam se najviše plašio i ono što nas sutradan čeka u većem delu dana. U Bataseku pronalazimo česmu, osvežavamo se i nastavljamo prateći trag iz GPS-a koji nas navodi ka mestu Alšonana. Ne sumnjam u izbor GPS-a. Da li sam u pravu?

Na putu za mesto Alšonana

Na putu za mesto Alšonana

Kada smo ušli u selo Alšonana shvatio sam da mi nismo trebali ovuda. Jeste ovo kraći put, ali nema asfalta i mnogo je strmo. No, možda je to dobro, preguraćemo i ovu neplaniranu situaciju, stići ćemo svakako do cilja. Nekoliko dečaćića prolazi ulicom, pitamo ih kakav je put dalje do Salke. Kažu suv je, to je dobro, samo, kažu oni nama, znate lakše bi vam bilo motorom gore. Eh, bre, kakav crni motor. Imamo mi jake noge i jaku volju. Biće to dovoljno. Zaista put kroz šumu počinje na kraju sela, tamo gde prestaje asfalt. Strmo je, baš je strmo, čini mi se da je lakše gurati bicikl nego voziti. U stvari teško je i jedno i drugo. Ipak guram, komarci bockaju, kao da su poludeli, valjda su samo čekali prvu žrtvu. Malo guram uzbrdo, malo zastajem da  me mirnije bocnu, gledam GPS, još samo malo pa smo na vrhu, nizbrdo će već biti lakše.

Pogled na mesto Salka

Pogled na mesto Salka

Nizbrdo je stvarno bilo lakše, put je bio sasvim korektan za vožnju, stižemo na asfalt, mesto Salka, ovde smo bili u januaru kada smo učestvovali na Bartina maratonu, a bili smo i ranije jednom kada smo pešačili obalom jezera do mesta Bataapati. Stižemo do kampa, dosta je izletnika koji su odlučili da vikend provedu kraj jezera. Kažu na recepciji da će noć biti burna, neka žurka je u najavi sa muzikom cele noći. Ma ne smeta  nama ništa, najvažnije je da smo stigli gde smo naumili.

Autokamp u mestu Salka na obali jezera

Autokamp u mestu Salka na obali jezera

Postavljamo šator, spremamo večeru. Neki momci iz komšiluka nas pitaju imamo li selotejp traku. Dobijamo od njih u zamenu flašu vina. Nisam ni slutio da će se Boris toliko obradovati, prvo što mi je palo na pamet je šteta što Zolika nije sa nama. On bi se sigurno obradovao vinu. Kasnije se Boris baš sprijateljio sa njima, dobro su ga i nahranili, znaju oni šta nas čeka u nastavku putovanja.

Jezero Salka

Jezero Salka

Nedeljno jutro, pakovanje opreme i polazak. Mora se poštovati satnica i dogovor. Idemo do Bonjhada, tamo ćemo u Lidlu da kupimo nešto za jelo. Do Bonjhada se stiže tako što se najpre savlada jedan prevoj, pošteno smo se oznojili odmah na startu. Au, ako će ovako ceo dan ima da svisnemo od muke. U nastavku sve je kao i na startu. Čas vožnja uzbrdo pa spust, pa opet uzbrdo i tako od mesta do mesta. Dostižemo visinu od preko 250 metara. Nakon  mesta Kišvejke je kaštel Lendjel, zastajemo da ga na kratko posetimo. Svaka pauza prija ali ne sme se predugo stajati, ima još mnogo da se vozi danas.

Kaštel u mestu Lendjel

Kaštel u mestu Lendjel

Do mesta Kurd stižemo savladavši najstrmiji deo puta, valjda će biti lakše u nastavku. Ali, nije uvek kako se hoće nego kako se mora. Planirano skretanje udesno ka mestu Dalmand nije moguće, tim putem je zabranjen saobraćaj, ne želimo da rizikujemo ništa, moramo i dalje napred do raskrsnice sa glavnim putem kod mesta Dombovar. Gledam na mapu, hm, napravili smo dodatnih 10-ak kilometara. Ćuti i trpi, teraj dalje, bodrim sebe ali tiho da Boris ne čuje. On je mlad, možda se još nije ni umorio.

Prolazak kroz mesto Kurd

Prolazak kroz mesto Kurd

Na ulasku u selo Kočola stajemo kod benzinske pumpe. Odmah tu iza nje je kafana, naručujem ručak, mora se nešto jesti, mnogo se snage potrošilo danas a još je daleko Balaton. Bar još 60-ak kilometara. Boris najpre ne želi ručak ali brzo se i on predomislio. Nahranjeni krećemo dalje. Da bar vetar ne duva u lice, valjda bi i ta brda lakše podneli. Tešimo se da je najteže prošlo, da smo sve bliže današnjem cilju. Ponovo smo na našem planiranom putu, valjda više neće biti iznenadjenja. Ponovo brda, ponovo uzbrdice. I vetar u lice.

Ručak u mestu Kočola

Ručak u mestu Kočola

Mesto Felšenjek, kratak predah u parku. Preostalo je oko 30 km do Balatona. Trebalo je samo u narednom mestu Sabadhidvegu skrenuti levo ka Adandu. Naravno da mi to nismo uradili. Zaneli smo se gledajući u GPS koji nam je pokazivao neki drugi put, dosta kraći. Naravno taj put nije bio asfaltiran. Raspitujemo se, uvek je bilo da kartu gledaj a seljaka pitaj. Šta nam je rekao seljak? Ma samo vi momci vozite tu uz kanal, mnogo je bliže nego da se vraćate nazad, ima mnogo da se vraćate. A koliko je daleko uz kanal? Ma daleko je i to, nekih 15 km. Eh, a GPS kaže 12 km. Pa dobro, idemo uz kanal. U početku je sasvim dobar put, čak prija malo promene, hladovina je, nema uzbrdica. Što više odmičemo put je sve lošiji, verovatno ga skoro niko ni ne koristi. Trava sve viša, put se skoro pa ni ne vidi. Jooj, valjda ćemo stići do cilja. Konačno na jednom raskršću staza skrećemo levo, ka Adandu. Kasnije se ispostavilo da smo nastavili pravo još 200 metara naišli bi na asfaltiranu biciklističku stazu koja vodi do Šiofoka. Eh, kad bi čovek sve unapred znao.

Off-road uz kanal Šio

Off-road uz kanal Šio

Dobro, u  Adandu smo, tj. na izlazu iz sela. Sad definitivno imamo manje od 15 km do Balatona. Samo opušteno. Na ulazu u Balatonsabadi naš put se ukršta sa gore pomenutom biciklističkom stazom. Nema veze, bar smo nešto naučili. Iz Balatonsabadija još par kilometara do jezera, prelazi se autoput i eto nas. Balatoooon! Koja je to sreća bila u tom momentu! Još 2 km do autokampa. Do današnjeg cilja. Recepcionar, stariji čika, vrlo ljubazan, upućuje nas na slobodno mesto u kampu, da nam sve potrebno bude na dohvat ruke. Sve je savršeno osim komaraca, Kažu ima ih više nego inače. Ma ne zanimaju mene opravdanja, hapsite ih, smetaju 🙂

Stigli na Balaton

Stigli na Balaton

Bio sam mrtav umoran, spreman da fleksom isečem bicikl na komade, da više nikada ne krenem nigde. Boris se samo smeškao, znao je on da od toga nema ništa. Mislio sam da neću ni moći zaspati od umora. Ali jesam, kao beba. Već po navici pre 6 sati ujutro sam bio na nogama. I nikakve posledice od jučerašnje vožnje nisam osetio. Odmah sam otišao do obale da izvidim teren pred nastavak vožnje. Sve mi se dopalo. Biće to dva dana uživanja.

Krećemo u obilazak Balatona

Krećemo u obilazak Balatona

Krenuli smo čim smo namirili obaveze na recepciji koja radi od 8 sati. Lagano, bez žurbe, mada je tih planiranih 120 km bilo nekako mnogo. Ali ajde, videćemo. Odmah na početku je strma uzbrdica, sreća pa sam čitao o njoj, znao sam da nas to čeka pa se nisam mnogo zabrinuo jer sam znao da je to jedina onako ozbiljnija prepreka danas. Tako je i bilo. Čim smo se ispenjali gore sledila je nagrada u predivnom vidiku na celo jezero. Želeli smo da se fotografišemo i šta se desilo? Boris je gurajući bicikl do mesta gde će ga ostaviti uspeo da se zadnjim točkom nabode na odbačene makazice. Pssssssss, i guma se za sekundu ispraznila. Lepo je počelo 🙁
Boris je vešt u majstorijama oko bicikla, za čas je zamenio gumu, one makazice je poneo za uspomenu i mogli smo nastaviti dalje.

Boris menja probušenu gumu

Boris menja probušenu gumu

Biciklistička staza oko jezera Balaton je većim delom izgradjena kako samostalna staza, potpuno nezavisna od drugih saobraćajnica tako da se potpuno bezbedno može njom voziti. Tamo gde je to bilo nemoguće, staza prolazi kroz naselje manje prometnim ulicama ili je na glavnom putu žutom linijom odvojena posebna traka za vožnju biciklista. Osim toga i vozači su vrlo obzirni prema biciklistima, ne jednom nam se desilo da su nam ustupili pravo prvenstva iako ga nismo imali. Staza često vodi uz samu obalu, to su najlepši delovi staze mada je bilo dosta dugih deonica kada jezero nismo uopšte videli ali smo imali priliku da uživamo u lepim predelima tako da je pravo zadovoljstvo voziti na bilo kom delu staze. Naših planiranih 120 km za ovaj dan se oteglo, ipak je moralo to biti nešto kraće, ali kada smo već planirali da noćimo u Kesthelju onda smo u tome i istrajali. Usput smo nekoliko puta zastajali na lepim mestima, da se odmorimo i da uživamo, problema nije bilo, vetar nam je više bio saveznik nego što nam je odmagao. Usput se naravno može sresti mnogo biciklista koji ili obilaze celo jezero ili samo neke deonice. Osim toga predeo oko Kesthelja obiluje i mnogim zanimljivim terenima za planinarenje, mnogi vrhovi iako ne mnogo visoki deluju izazovno. Moraćemo o tome razmisliti u narednom periodu. U kasno popodne smo na izlazu iz grada naišli na autokamp gde smo prenoćili.

Izazov za neke buduće planinarske akcije

Izazov za neke buduće planinarske akcije

Vožnja južnom obalom od Kesthelja do Šoštoa je trebala biti relaksirajuća, svega 85 km, gotovo bez oscilacija u visini. No, ponovo se pokazalo da nije uvek sve kako se planira. Pauzirali smo u mestu Balatonberenj, da kupimo nešto za doručak. Nastavili smo dalje i na ulasku u mesto Balatonkerestur mi je pukla osovina zadnjeg točka. Smrklo mi se u prvi momenat! Šta sad? Koliko je to ozbiljan kvar? Da li ćemo moći nastaviti? Srećom do prve kafane nije bilo mnogo, u kafani se sve može saznati, tako smo i mi dobili informaciju da se u blizini železničke stanice nalazi biciklistički servis koji radi od 10 sati. Taman. Vrlo brzo je otklonjen kvar, čak ni usluga nije mnogo koštala. Možemo dalje. Mada sam u jednom momentu već video sebe kako se tužan ukrcavam u voz za Budimpeštu! Srećom to se nije dogodilo.

Čekamo da majstor zameni osovinu u zadnjem točku

Čekamo da majstor zameni osovinu u zadnjem točku

Ispostavilo se, suprotno mojim očekivanjima da je vožnja južnom obalom čak lepša od severne. Češće se vozi uz samu obalu jezera, tek što se napusti jedno naseljeno mesto ulazi se u drugo, vreme brže prolazi, dinamičnije je mnogo a i lakše za vožnju. Zastajkivali smo na gotovo svakom zgodnom mestu, vremena smo imali dovoljno. Vozili smo pored jednog golf igrališta, pravog, pravcijatog, kakvog sam samo na Tv-u video. U mestu Zamaradi smo videli postavljanje bina za veliki muzički festival koji je na programu narednog vikenda. Na ulasku u Šiofok smo malo odstupili od planirane trase u potrazi za nekim megamarketom tako da centar grada nismo ni videli, a baš smo se bili nameračili da ga obidjemo. Za utehu vozili smo se lepim alejama sa puno hladovine. Već pre 16 sati smo ponovo bili u autokampu Šošto. Konačno jedan mirniji i manje opterećujući dan, ostalo je dovoljno vremena za relaksaciju na plaži jezera gde smo bili sve do sumraka.

Na obali Balatona

Na obali Balatona

U sredu je bilo vreme za polazak kući. Nakon duže analize kojim putem da krenemo odlučili smo se za miks, deo onim kojim smo stigli a delom onim kojim smo trebali stići. Naravno sve to samo u početnih 30-ak kilometara. Za dalje smo imali samo jednu opciju, putem preko Šimontornje i Dunafeldvara ka Šoltvadkertu. Do Adanda smo manje više stigli istim putem, dalje smo nastavili asfaltom. Jako loš put, sa mnogo rupa, nekoliko uzbrdica, kad bolje razmislim nije ni toliko loša varijanta bila taj put uz kanal Šio u dolasku. Kod mesta Deg izlazimo na glavni magistralni put. Do Šimontornje vozimo u nadi da će biti biciklističke staze, tako smo načuli, no to su samo glasine. Od staze ni traga. Predah u Šimontornji, na raskrsnici, prebrojavamo koliko kamiona prodje za kratko vreme. Ali nemamo neki izbor. Moramo tim putem do Dunafeldvara, malo smo dodali  gas kako bi smo što pre stigli. Posle će već biti opuštenije.

Na putu prema Šoltvadkertu pauza u mestu Akasto

Na putu prema Šoltvadkertu pauza u mestu Akasto

U Dunafeldvaru pravimo dužu pauzu, prevezli smo već 90 km. Prelazimo most i ubrzo skrećemo na Euro velo 6 biciklističku rutu. Njome ćemo malo naokolo ali potpuno bezbedno stići do puta za Kiškereš. Postojala je dilema za mesto noćenja, Kiškereš ili Šoltvadkert, meni je već bilo dosta vožnje i sedenja na biciklu, ja sam bio za kamp u Kiškerešu, no popustio sam Borisovim argumentima, idemo do Šoltvadkerta. Ponovo smo hteli popreko, nekim prečicama, kroz vinograde. Nije nam baš pošlo za rukom, ali ipak smo našli pravi put do jezera Vadkerti to gde se nalazi autokamp. Stigli smo oko 18 sati, ostalo je još vremena da se malo opustimo u vodi jezera pre spavanja.

Sasvim nenamerno vozimo kroz vinograde

Sasvim nenamerno vozimo kroz vinograde

Poslednjih 70 km smo prevezli već poznatim putem, najpre smo pojeli sladoled u poslastičarnici, bez toga je poseta Šoltvadkertu nekompletna. Do Kiškunhalaša je biciklistička staza, te je vožnja protekla opušteno, mada smo vozili malo brže nego što smo to radili ovih dana. Od Kiškunhalaša do Tompe se vozi putem, isti problemi kao i juče, dosta teretnjaka, ovde ni put nije baš u najboljem stanju i oprez je zaista potreban. Skrećemo u Tompu, da još jednom predahnemo, pa granica, potpuno prazna, ni jednog putnika. Za 5 minuta smo već na teritoriji Srbije. Gotovo, stigli smo. 700 km je iza nas.

Sladoled u Šoltvadkertu pred polazak na poslednju etapu

Sladoled u Šoltvadkertu pred polazak na poslednju etapu

Boris me napušta na uglu Krapinske ulice, ja nastavljam ka Paliću. Ono što smo želeli smo uradili. Ako nekada bude još jedna prilika za sličan poduhvat menjaćemo neke stvari. U svakom  slučaju bilo je zanimljivo i nezaboravno.

Zajedničku vožnju završili smo baš ovde

Zajedničku vožnju završili smo baš ovde

Fotografije sa ove akcije su u fotogaleriji ovde dok se trase vožnje po etapama mogu pogledati ovde : 1. dan ,  2. dan , 3. dan , 4. dan ,  5. dan ,  6. dan

Nekoliko fotografija Borisa Kopilovića :

1000497_10201631924108050_1777080036_n 1000226_10201631941548486_1156219930_n 998206_10201631932508260_1069832562_n 992821_10201631929108175_1156222856_n 971685_10201631948748666_1362020113_n 164281_10201631963189027_1843552370_n

0 thoughts on “Biciklom oko Balatona

  1. zooxy1

    Hvala, i drago mi je da ste pročitali ovaj moj mali putopis. Naravno da sam kao i uvek spreman da dam neke sugestije kada god vam zatreba ako ćete na ovu stranu. Pozdrav i uživajte i dalje i vi u vašim lepim putešestvijama.
    Zoran

    Reply
  2. Savo

    Zorane, svaka čast! Ti si čovek koji ostvaruje svoje biciklističke i planinarske planove i želje. Hvala ti za detaljan terenski izveštaj.Bićemo slobodni da te konsultujemo ako naši prijatelji, a možda i mi, krenemo bajsovima iz N. Sada za Segedin, ili u budućnosti do ili oko Balatona. Upravo smo stigli sa Durmitora, uz posetu Bjelasici, Pivi i Nikšićkoj župi. Bolje su markirane biciklističke, nego planinarske staze, a nabavili smo i dobar vodič PLANINE CG. Puno pozdrava!
    Magda i Savo

    Reply

Ostavite odgovor na Savo Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *