Kamena gora

Na visini od oko 1200 metara iznad mora smestilo se selo Kamena gora na istoimenoj planini udaljenoj oko 20 km zapadno od Prijepolja. Do njega smo stigli koristeći usluge Železnice Srbije. Barski voz sa polaskom iz Subotice je u Prijepolje stigao sa znatnim zakašnjenjem, nama to nije smetalo, bar smo se lepo naspavali u vagonu koji je bio specijalno zbog nas prikačen na kompoziciju voza. Kod željezničke stanice nas je čekao kombi za prevoz do Kamene gore. Deo naše grupe je ostao i sačekao Simu splavara kako bi uživali u raftingu Limom. Sat vremena vožnje kombijem i eto nas kod etno kuće u Guvništima, trenutno centru turističkih dešavanja na Kamenoj gori.Smeštamo se u nekoliko kuća, manje više u dvokrevetnim sobama.

Kako bi razmrdali naše noge valjalo je krenuti na pešačenje. Za početak smo odabrali kraću kružnu stazu sa posetom bazenu na lokalitetu Kovčica. tamo smo zatekli desetak mladjih ljudi koji su uredjivali prostor na nastupajući muzički festival Zenit. Bazen je bio prazan, navodno se vršila popravka dela bazena gde je voda oticala. Bazen se puni sa obližnjeg izvora, voda je hladna i znao sam da će od kupanja u bazenu teško biti nešto u narednim danima. Pošto se veći deo grupe vratio ka smeštaju, ja sam nastavio stazom ka centru Kamene gore. Staze su vidno markirane, postoje putokazi na raskrsnicama te je kretanje i orijentacija laka. Posle 2 km staza napušta put i preko brda vodi ka centru a ja sam nastavio putem do nailaska na stazu broj 3 kojom sam krenuo nazad ka smeštaju. Koristeći GPS želeo sam da prečicom preko livada dodjem do našeg smeštaja, napuštam markiranu stazu i kroz livade stižem do prvih kuća u Guvništu. Kasnije stiže i ekipa sa raftinga pa dan završavamo planiranjem sutrašnje akcije.

Mapa predjenog puta i tracklog :

Drugi dan našeg boravka u planu je bio uspon na nekoliko vrhova koji su na markiranoj stazi broj 4. Devetnaestoro planinara tačno u osam sati ujutro je krenulo ka Kovčici, pored bazena, do ulaska u gustu četinarsku šumu kroz koju je trasirana planinarska staza do vrha Goli vrh. Po imenu goli, inače kao i cela staza i sam vrh je u gustoj šumi tako da vidika nema. Podignuta je visoka osmatračnica sa koje se ipak vidi dosta toga. Ja se nisam popeo, tako da ne mogu reći ništa detaljnije o tome šta se i koliko vidi. Nakon kratke pauze nastavili smo stazom koja se još jedno vreme penje do narednog vrha, Crni vrh, koji je ujedno i najviši na ovom delu Kamene gore. I on je u gustoj šumi, ne postoji obeležje vrha. Sledi silazak na prevoj gde je raskrsnica staza, levo je staza broj 4 a desno staza broj 5 koja vodi do pećine Kurtova jama. Pravo od raskrsnice je nastavak staze, označen sa 4a koji nas dovodi do vrha Golo brdo. Nešto niže od samog vrha je lep pogled na Kamenu goru. Tu smo iskoristili priliku za predah.

Sa Golog brda silazimo do raskrsnice u predelu Sadi gde se dva učesnika odvajaju i vraćaju ka smeštaju. Ostali nastavljaju ka centru, do prodavnice. Prodavnica je centar svih dešavanja u selu. Pred njom se okupljaju oni koji uglavnom nemaju pametnija posla tog dana, uz pivo se prepričavaju zgode i nezgode. Od prodavnice staza vodi ka starom boru, drvetu koje je staro preko 350 godina, koje ima obim stabla preko 5 metara. Stari bor je zaštićen kao spomenik prirode 1. stepena. Vraćamo se ponovo ka prodavnici i zatim stazom koju smo u narednim danima najčešće koristili, stazu broj 3, stižemo nazad do Guvništa.

Mapa predjenog puta i tracklog :

Planirana tura do Jabuke za subotu je otkazana jer je Simo splavar pozvao naše članove na još jedan rafting. Žuža, Zdenko i ja se odlučujemo da krenemo do Lima, do sela Gračanica markiranom stazom broj 2. Nešto ranije nego prethodnih dana smo krenuli ka našem cilju. Planirana deonica je duga oko 17-18 km u jednom smeru, sa povratkom će to biti skoro celodnevna akcija. Za nas iskusne maratonce ipak nije neka nepremostiva prepreka. Već poznatom stazom preko Sadi do puta koji iznad sela Brajkovac vodi u pravcu Mataruge prateći markiranu stazu prošli smo prvih 15-ak km za tri i po sata. Očekivali smo još oko pola sata spusta prema Gračanici. No, nije uvek kako se planira.

Prešavši Matarušku reku ulazimo uskoro u šumski pojas, nailazimo na ostatke manastira Žitin. Ubrzo nas staza dovodi do same obale reke koja se ovde već naziva Gračanica. opčinjeni njenom lepotom, bukovima u žuborom vode očigledno da smo negde omašili skretanje na markiranu stazu. Nastavljamo uz obalu, logično očekujući da se reka uliva u Lim u naredna 2 km. Ubrzo staza uz reku nestaje, malo se penjemo uz obalu na stene kako bi prošli dalje, pa ponovo silazimo na obalu, pa tako par puta, nikako da se nazre kraj. A reka žubori i dalje, voda se stropoštava niz litice, prelepi prizori koji nam daju snagu da istrajemo još malo. Prve plastične cevi položene u rečni tok govore da je civilizacija sve bliže, staza uz reku je sve više zarasla, koprive i maline nam ostavljaju tragove po nogama i rukama. Konačno prve kuće Gračanice. Tu smo, izlazimo kod poznate kafane Složna braća gde je postavljena tabla sa putokazima ka Kamenoj gori. Umorni, ja nešto više od Žuže i Zdenka, kao da me je neki virus napao, loše se osećam, muka mi je. Sedamo u prodavnicu, jedemo i osvežavamo se. Odlučujemo da se malo odmorimo pa da vidimo kako ćemo nazad. Posle sat vremena odmora ipak krećemo peške ali ovaj put prateći markiranu stazu. Staza vodi iznad kanjona, lagana je iako treba savladati uspon od oko 750 metara. Kod ostataka manastira Žitin smo ponovo na stazi kojom smo došli. Prelazimo preko Mataruške reke, preostaje još uspon kod zaseoka Bačilovina. U potrazi za vodom ugoščuje nas domaćin, ponudio nas je sirom i kulenom. Puni snage krećemo dalje, no mene snaga izdaje i poslednje kilometre sam savladao uz ogromne poteškoće. Posle 40-ak km ponovo smo u našem smeštaju.

Iako umoran vrlo sam zadovoljan vidjenim i doživljenim. Odlučujem da se sutradan odmorim kako bi se oporavio za dane koji su pred nama. Ostali planiraju laganiju turu po bližoj okolini sa obilaskom zaselaka Šainovog kraja.

Mapa predjenog puta i tracklog : (napomena GPS je u kanjonu Gračanice imao povremene prekide zbog gubitka signala, tako da je tracklog nepotpun)

Nedelja 17. jul je zbog jučerašnje ture i bolesti bio dan za odmor i oporavak. Lagana šetnja do prodavnice i nazad (ukupno 6 km) je bila sva moja aktivnost toga dana. U večernjim satima sam ponovo bio malo malaksao ali do narednog jutra se situacija stabilizovala te smo u 8 sati krenuli ka Jabuci.

Preko Šainovog kraja pokušavamo da skratimo stazu, nekima je svaki kilometar manje veliko olakšanje. Nakon poslednjih kuća izbijamo na dobar šumski put koji kasnije napuštamo naišavši na šumsku stazu koja vodi ka grebenu gde bi trebala biti markirana staza za Jabuku. Šumska staza uskoro postaje stazica pa se i ona gubi, ali prateći željeni pravac kretanja preko livade izbijamo u šumu gde nailazimo na prve markacije. Staza vodi u podnožju najvišeg dela Kamene gore, Ravne gore, na vrh se nismo penjali, svakako vidika nema. Izbijamo na čistinu, nastavljamo ka Maloj Jablanovici odakle se već vide prve kuće Jabuke. Silazimo do asfaltnog puta, do nekog vremena tu je bio granični prelaz izmedju Srbije i Crne Gore. Sad su tu ostali samo kontejneri gde su bili carinici i policajci. Stigli smo do spomenika Bošku Buhi, posećujemo i spomen kompleks sa nekoliko spomenika koji su u dosta zapuštenom stanju. Tu je i hotel koji radi ali kao da odbrojava poslednje dane. Jedino se na uzvišenju uočava nova crkva, majstori uveliko rade na završnim radovima.

U dobro snabdevenoj obližnjoj prodavnici kupujemo neophodne potrepštine i krećemo nazad istom stazom do mesta gde smo naišli na markiranu stazu. Odatle nastavljamo po markaciji u pravcu Kijanovića i starog bora. Uz manje poteškoće na delu staze gde su markacije oštećene radovima šumara uspevamo bez problema da se spustimo do centra Kamene gore odakle nam preostaje još 3 km do Guvništa. Najbitnije je da je moja malaksalost i bolest iza mene. Vraćamo se po planu u naš smeštaj posle predjenih 27 kilometara.

Mapa predjenog puta i tracklog :

Pošto je prethodna tura bila nešto duža, naredni dan je po planu bilo kraće pešačenje. Malo eksperimentisanja do centra Kamene gore, umesto stazom 3, mi smo krenuli stazom kojom nismo išli, a nismo ni pogledali na karti kuda nas vodi. Naravno staza je vodila do puta koji ide ka centru ali je bila nešto duža od planiranih 3 km. No to nas nije omelo da uživamo u laganoj pešačkoj turi čiji je cilj bio vidikovac iznad kuća Kijanovića. Lagani uspon smo savladali uz povremeno zastajkivanje kako bi i oni manje spremni uspešno okončali današnji zadatak. Nagrada za sve je prelep pogled sa vidikovca na celu Kamenu goru.

Sa vidikovca se lepo vidi i stari bor pa smo u povratku ponovo otišli do njega da u hladu njegove krošnje odmorimo i uživamo svako u svom svetu.

Povratak je bio stazom broj 3 kroz predeo Sadi, taj put je za kilometar duži od one staze koju smo najčešće koristili za povratak od prodavnice do Guvništa.

Mapa predjenog puta i tracklog :

Najavljenih 12 -13 km u jednom smeru do pećine Petnja je za deo grupe bio veliki izazov pa se svega 13 najhrabrijih i najodvažnijih odlučilo na polazak. Stazom preko Sadi pa prečicom preko livade stigosmo do raskršća staza, jedna koja vodi na Crni vrh, jedna na Golo brdo a nama potrebna do pećine Petnja i Kurtove jame nastavlja pravo. Troje odustaju od daljeg puta, oni će nazad preko Crnog vrha. Nas deset prateći put posle 5 km od raskrsnice stigosmo do Petnje. Pećina nam se ukaza sa leve strane. Prolazimo kroz pećinu, leti je ona idealno sklonište za stoku koja se napasa na okolnim pašnjacima.

Nismo zavirivali u ostale prostorije pećine, izašli smo na drugom kraju i nastavili put ka Kurtovoj jami. Dolazimo pod Zečiju glavu, markacija se gubi, staza vodi strmo uzbrdo po kamenu, pokušavam da nadjem stazu i ubrzo zaključujem da je dosta zarasla i da nam ne vredi pokušavati. Ionako u Kurtovu jamu ne možemo, za silazak je potrebna oprema koju mi nemamo. Malo se odmaramo i krećemo nazad istom stazom uz preteću grmljavinu i oblake koji nadolaze sa crnogorske strane. Kiša nas ipak zaobilazi do pred samo Guvnište. Ohrabreni nastavljamo ka centru, do prodavnice gde nas sustiže pljusak. Zaklon pod strehom prodavnice je dobrodošao dok kiša nije prestala. Do Guvništa smo se vratili već utabanom stazom.

Tracklog sa današnje akcije. u večernjim satima nas je dočekalo malo iznenadjenje. Jedna učesnica je imala rodjendan pa je upriličeno malo slavlje uz razne pite, proju i pivo.

Poslednjeg dana našeg boravka na Kamenoj gori smo zbog nadolazećih gostiju na muzički festival Zenit morali napustiti smeštaj u 8 sati izjutra. Nas četvoro smo odlučili da krenemo ka Prijepolju markiranom planinarskom stazom i tamo sačekamo ostatak grupe koji je po planu imao zakazan prevoz u 8 sati uveče. Laganim koracima do prodavnice pa dalje stazom pored kafane kroz šumu, nizbrdo uz potok Jasikovac.

Nastavljamo asfaltnim putem do drvenog vidikovca gde napuštamo asfaltni put i kolskim putem uzbrdo preko Svojčevskog brda nastavljamo do sela Skokuće. Povremeno smo gubili markacije, pa smo se vraćali unazad tražeći pravi put ali imali smo ceo dan pred nama i nismo se brinuli.

Posle Skokuća smo napravili pauzu za jelo, zatim smo se uskom, šumskom stazom od izvora Popova voda spustili do staze koja nas je dovela do manastira Pustinja. Nekoliko izletnika uz zvuke turbo folka je uživalo pored Pustinjske reke narušavajući zvuke prirode. Mi smo malo predahnuli i ubrzo nastavili stazom uz reku koja je dosta zarasla do prvih kuća predgradja Prijepolja, do Ratajske. Prelazimo reku i eto nas na novom asfaltnom putu kojim stižemo do magistrale kojom ubrzo dolazimo do Prijepolja. Ručak pa odlazak do željezničke stanice gde smo sačekali ostatak društva i voz koji je kasnio samo pola sata. Udobni vagon namenjen samo za nas i mogli smo mirno da utonemo u san.

Tracklog sa današnje akcije :

Statistički pregled akcija po danima :

14. jul : Guvništa – bazen – centar – staza 3 do Guvništa

9 km, uspon 180 m, silazak 180 m, max visina 1321, min visina 1187, vreme trajanja akcije 2:55

15. jul : Guvništa – Goli vrh 1435 m – Crni vrh 1481 m – Golo brdo 1447 m – Sadi – Gredica – stari bor – Guvništa

17 km, uspon 544, silazak 544, max visina 1504, min. 1220, vreme trajanja akcije 6:02
16. jul : Guvništa – Sadi – Milovče brdo 1352 m – Bačilovina – Mataruška reka – Gračanica i nazad

 

40 km, uspon 1205, silazak 1205, max visina 1306, min. 475, vreme trajanja akcije 12:58
18. jul : Guvništa – Šainov kraj – kota 1405 m – Mala Jablanovica 1375 m – Jabuka 1297 m – povratak

 

27 km, uspon 780, silazak 780, max visina 1492, min 1214, vreme trajanja akcije 8:36
19. jul : Guvništa – centar – stari bor – vidikovac – povratak

 

15 km, uspon 460, silazak 460, max visina 1475, min 1245, vreme trajanja akcije 5:28
20. jul : Guvništa – Sadi – pećina Petnja – povratak

 

25 km, uspon 664, silazak 664, max visina 1424, min 1146, vreme trajanja akcije 7:07
21. jul : Guvništa – centar – Jasikovac – Svojčevsko brdo 1166 m – Završje – Pustinja – Ratajska – Prijepolje

 

26 km, uspon 333, silazak 1150, max visina 1274, min 451, vreme trajanja akcije 7:56
Ukupno km : 159 km
Uspona : 4 166 metara
Silazak : 4 983 metara
Total : 51:02

Više fotografija sa ove akcije na fotogaleriji




Tabor planinara Srbije

Od 5. do 10. jula na lokalitetu Lisine ispod planine Beljanice održan je Tabor planinara Srbije. Na put smo krenuli vozom do Beograda gde nam se priključila grupa planinara te smo zajedno nastavili putovanje do Jagodine odakle nas je autobus prevezao do planinarskog doma Lisine. Postavili smo šatore na livadi iznad doma i odlučili da malo protegnemo noge posle dugog putovanja. Na našu nesreću vremenski uslovi su se pokvarili te smo pri povratku pokisli „do gole kože“. Što zbog kiše, što zbog umora nešto ranije smo legli da spavamo.
Naredno jutro je obećavalo lep dan, no i pored toga odlučio sam da ne krenem na uspon na Koviljarac i Jelovački krš nego da se lagano prošetam do sela Strmosten. Asfaltnim putem do sela ima oko 6 km. U seoskoj prodavnici smo kupili neophodne potrepštine, usput u seoskim domaćinstvima kupili paradajz, papriku i sir i lagano krenuli nazad. Popodnevne časove smo iskoristili za obilazak vodopada Veliki buk.

U večernjim časovima sam prisustvovao sastanku Načelništva i vodičke službe. Dosta toga još nije funkcionisalo tj. nije bilo usaglašeno ali uz dobru volju nekoliko učesnika Tabora stvari su se lagano korigovale i plan i program se nesmetano nastavljao dalje. Naredni dan je bio predvidjen uspon na dva vrha, Vitu Bukvu i Ostreč. Do Vite Bukva postoji staza koja je manje više bila prohodna, te smo do vrha stigli bez nekih poteškoća. Deo grupe se vratio istom stazom do kampa dok su oni odlučniji nastavili ka Ostreču. Po njihovim rečima na ovom delu staze gotovo da i nema, potpuno je zarasla ali se do Ostreča ipak stiglo bez problema. Povratak je bio makadamskim putem klisurom Resave.

Trećeg dana tabora, u petak smo krenuli ka Resavskoj pećini. Staza vodi dosta strmo uzbrdo nekih kilometar do prevoja, savladavši sko ro 300 metara uspona. Zatim se izlazi na kolski put kojim se spušta do asfaltnog puta kojim se stiže do pećine. Posetili smo pećinu, zahvaljujući saradnji PSS i TO Despotovac nismo platili ulaznice. Nakon posete deo grupe se vratio istom stazom dok su ostali krenuli do klisure Suvaje. Ja sam po povratku sa prvom grupom krenuo u susret drugoj grupi makadamskim putem i sreo se sa njima posle sat i 15 minuta pešačenja kod jedne vikendice. Ljubazni vlasnik je pozvao celu grupu na osveženje, očigledno da je bilo nemoguće odoleti pozivu. Sledio je povratak do kampa istom stazom tj. putem uz Suvaju (Kločanicu).

I dodje tako i poslednji dan tabora, subota, uspon na Beljanicu. Napolju prži, gužva u kampu sve veća, najavljen je dolazak nekoliko grupa planinara. Mi se držimo plana i u 8 sati krećemo na uspon, druga grupa će krenuti nekih sat i po kasnije. kao i na prethodnim turama prihvatam se začelja grupe. No, danas se baš oteglo, na začelju nekoliko starijih planinarki (po godinama života), očigledno nedovoljno spremnih za uspon.  Korak po korak, mic po mic, pa nekako smo ipak stigli na greben. Sa grebena sam već video grupu na vrhu, požurio sam da i sam stignem gore, okovečim trenutak na vrhu sa ostalim članovima kluba i odmah podjem dole. Da li visoka temperatura vazduha, da li neujednačen ritam prilikom uspona ili nešto treće, no nisam se osećao baš najbolje pa sam razmišljao da je bolje što pre krenuti i biti bliže kampu. U planirano vreme su se svi učesnici spustili sa vrha, mene je velika XXL kesa čipsa i 2 litre coca-cole spasilo od kolapsa tako da sam preživeo.

U ranim večernjim satima je ovogodišnji tabor završen dodelom zahvalnica i diploma pobednicima orijentacionog takmičenja i svima koji su pomogli i doprineli da Tabor bude baš ovakav kakav je bio. Naš planinarski klub je dobio priznanje kao najmasovniji na ovogodišnjem taboru (od prvog do poslednjeg dana), dva naša člana su prešla sve staze i popeli sve vrhove koji su bili u planu tabora (svega je bilo 7 planinara sa ovakvim učinkom), imali smo najmladju učesnicu na taboru, najaktivnijeg vodiča, ma sve u skladu sa renomeom našeg planinarskog kluba.
Preostalo je da u nedelju ujutro spakujemo naše šatore, sačekamo autobus za Jagodinu odakle smo se vozom brzinom puža prevezli preko Beograda do Subotice…. ali to nije tema ovog teksta…

GPS track logovi : BeljanicaResavska pećinaVita bukva




Juhorska transverzala

Petak 1. jul, spremam se za polazak u Jagodinu, dilema je samo vozom ili autobusom. Ranac je već spakovan, posle malo premišljanja pada odluka idem vozom, imaću društvo pa će sve biti lakše. Na stanicu voz kasni nekih 15-ak minuta, pa dobro, navikli smo, stići ćemo ako ne bude nekih usputnih komplikacija. Međutim otkačinjanje vagona, menjanje lokomotive, sve ti manevri traju beskonačno dugo, već vidim nema šanse da mi stignemo na voz za Jagodinu. Kondukteri u vozu nam daju nadu, pokušaće da zaustave polazak voza za Jagodinu jer je mnogo putnika koji treba da putuju tim vozom. Nada tinja do 21.20 kada kondukterka obaveštava sve putnike da voz neće čekati i da moramo čekati naredni voz. Tako razmišljajući kako provesti narednih pet sati u Beogradu izlazimo iz voza kad se začu glas na razglasu da voz za Skoplje i Sofiju (Jagodinu) polazi po prijemu putnika. Brzinom svetlosti smo se stvorili u vagonu, smestili se i voz je već krenuo. Negde pre jedan posle ponoći mso stigli u Jagodinu, dočekao nas je Vlada koji nas je odveo do objekta Crvenog krsta gde smo prenoćili. Bili su tu i planinari iz Kumanova. Ujutro smo sa svim stvarima krenuli od hotela Jagodina autobusom do sela Svojnovo gde je bilo okupljanje planinara za ovu akciju. Malo smo još čekali da se svi najavljeni gosti pojave i konačno smo krenuli na stazu.
Staza je u početku kolski put kroz šumu, savladavši preko 200 metara uspona na 2 km staze. Već se vidi greben Juhora sa najvišim vrhom Veliki Vetren. Još jedan strmi uspon i već smo na grebenu. Silazimo sa šumskog puta na stazu kojom se stiže na Mali Vetren ispod koga je lep vidikovac. Deo grupe ostaje tu i ne penje se i na najviši vrh. Mi naravno nastavljamo dalje i ubrzo smo na najvišem vrhu Juhora Velikom Vetrenu 774 m/nv. Zajedničko fotografisanje sa gostima iz Makedonije i ostalim planinarima, kratak predah pa nastavljamo dalje.

Staza vodi pored šumarske kuće na Zmajevici ka vrhu Bukovica. Grupa se malo razvukla, pa smo se sačekivali da se ne bi zagubili iako je staza vrlo dobro markirana. Nakon Bukovice se krenulo ispostavilo se kasnije lošim putem dalje. Umesto desno nastavili smo levo, postojale su neke markacije (verovatno neke stare) koje su nas dovele do potoka iznad kog je staza prilično teško prohodna od nagomilanih grana. Sišli smo u dolinu potoka i nastavili strmim usponom do izlaska na livadu ispod vrha Jelenjak. Tu je bila naredna kontrolna tačka.

Preostalo je da se spustimo do sela Beočić gde nas je čekao autobus i lokalna prodavnica sa osveženjem. Silazak cele grupe je potrajao više od pola sata ali je akcija završena u planirano vreme.  Autobusom smo se prvezli do manastira Ivković gde smo noćili. Domaćini iz PK Runolist su nas dočekali pasuljom a nakon toga su dodeljene zahvalnice društvima za učešće na akciji. Deo planinara se vratio svojim kućama a manja grupa je noćila u manastirskom domu i u šatorima.

Drugi dan smo pešačili do mesne zajednice Ivkovački Prnjavor gde se okupilo stotinjak planinara. Osim nas tu su bili i planinari iz Beograda i Kragujevca. Drugi deo Juhorske transverzale, ujedno i staza 4 Juhorska kladenca. Polazimo ponovo strmim usponom na greben, zatim se silazi ka reci Crna Grača. Naredna kontrolna tačka je Bakarni kladenac, voda ima boju bakra ali je sasvim dobra za piće. Iznad Bakarnog kladenca je spomenik gde smo čuli nekoliko reči o istorijskim činjenicama jagodinskog kraja. Grebenskim putem se nastavlja ka Dobroj vodi ali se pre toga staza spušta do Nikolinog kladenca, povratak je istim stazom te je deo grupe odlučio da tih 20-ak minuta koliko je potrebno da se siđe i vrati sa Nikolinog kladenca iskoristi za odmor na izletištu Dobra voda.

Nakon odmora usledio je spust, dosta dug po delom blatnjavom putu do sela Dragoševac gde je bio parkiran autobus koji nas je vratio do manastira Ivković. Pakujemo stvari, dobijamo zaslužena priznanja za pređenu stazu Juhorske transverzale i staze 4 Juhorska kladenca. Kombijem se prevozimo do Jagodine gde stižemo u minut do polaska autobusa za Suboticu. Oko 23 časa smo stigli kući. Još jedna lepa akcija je za nama.

Visinski profil staze i tracklog 1 i tracklog 2

Mapa staze




Stara Tisa 2011

U organizaciji PSD Lesson Bečej po treći put je održan susret planinara-ravničara na lokalitetu Stara Tisa kod Bisernog ostrva. Akcija je po prvi put našla mesto i u kalendaru akcija Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine. Preko 150 planinara iz Subotice, Sombora, Siriga, Zrenjanina, Novog Sada i drugih vojvodjanskih mesta se okupilo sa namerom da se druži i uživa u pešačenju na stazi dužine 15 km koju su domaćini uredili za ovu priliku.

Početak staze je po prelasku oronulog mosta preko Stare Tise pa uskom stazom kroz šumu uz obalu. Kada se izađe iz šume nailazi se na voćnjak sa kruškama koji je takođe u zapuštenom stanju. Kada se prođe voćnjak ponovo se pešači uzanim asfaltnim putem do dvorca Rohoncija. Prilika da se predahne. Nastavljamo dalje i ponovo smo na obali Stare Tise. Staza vodi delom kroz šumu, delom kolskim putem, usput ima dosta višanja, prilika da se malo osvežimo. Pored lepo uredjenog vinograda dolazimo do nasipa koji nas dovodi do zgrade gde je parna pumpa kojom se voda iz Tise prepumpavala u korito Stare Tise pri visokim vodostajima. Prelazimo na drugu obalu i nastavljamo dosta dugo, preko 5 km bez odmora, jednoličnom stazom ka cilju. Pomalo smo usporili. Tek novosagradjen vidikovac daje motiv da se nastavi malo živahnijim tempom.

Ubrzo nakon vidikovca silazimo sa nasipa i novosagradjenim mostićem preko kanala znatno skraćujemo stazu i kroz vikend naselje stižemo na cilj posle 15 pređenih kilometara.

 




Rajačke staze

Sa željom i namerom da za jedan vikend predju staze transverzale Čika Duškove Rajačke staze u petak se ka Rajcu uputila grupa od 19 planinara. Smestili smo se po dolasku u planinarski dom kako bi smo se lepo naspavali i ujutro odmorni krenuli u ostvarivanje našeg cilja.
Subotnje jutro je obećavalo lep dan, idealan za planinarenje. Pošli smo najpre do vrha Rajca. Moja ubedjivanja da je današnja staza lagana, pravo livadarenje nije svakom delovala istinito. Nije meni verovati. Blagi uspon do vrha sam objasnio naginjanjem livade iz meni nepoznatih razloga. Ipak sam vrh Rajca je bio dobar dokaz da sam u pravu. Par minuta za poziranje na vrhu, već uobičajeni ritual na svakoj planinarskoj akciji. Nastavljamo dalje, sada već blagim nizbrdicama po makadamskom putu koji vodi ka planinarskoj kući na Dobrim vodama. Prošli smo 5,5 km što je za troje učesnika bilo dovoljno. Oni će se sami vratiti istim putem ka domu a mi nastavljamo blago uzbrdo preko livade ka vrhovima Suvobora.

Najpre Šiljak pa Suvobor. Sa Suvobora pogled doseže do Ravne gore i spomenika Draži Mihajloviću. Pada odluka da se planirana staza za današnji dan koriguje i da se krene ka spomeniku. Spuštamo se slabije markiranom stazom ka asfaltnom putu kojim se za 45 minuta stiže do crkve i spomenika. Povratak istim putem do podnožja Suvobora pa dalje ka Danilovom vrhu najpre asfaltnim putem a zatim preko livada pa kroz zaraslu stazu do samog vrha. Utisak je da se osim stazama mnogo manje planinari, iako su uredno markirane dosta su zarasle. To ne umanjuje lepotu ovog dela planine, vidi se na licima svih zadovoljstvo iako je već podosta kilometara iza nas i umor polako sustiže pojedine planinare. Stazom pored reke Dičine stižemo i do njenog izvora i kontrolne tačke. Dalje ne idemo markacijom transverzale nego prečicom, markiranom stazom, doduše markaciju smo povremeno gubili ali smo se snalazili.

Konačno stižemo i do KT 13 odakle je do doma ostalo još 2 km po poznatim stazama. Umorni ali zadovoljni oko 19 časova smo u planinarskom domu na zasluženoj večeri. San je brzo savladao većinu tako da je posle 22 časa zavladala tišina u domu. Sutra je novi dan.
Nedeljno jutro je osvanulo sa sitnom kišom. Do polaska u 8 časova kiša je prestala pa smo najpre obišli deo transverzale koji je bio u planu za prethodni dan, do KT 14. Zatim smo krneuli ka slapu, pa Purinoj crkvi.

Tu je staza potpuno zarasla, trava je bila preko metar visine, markacije su na nekim delovima bile slabo uočljive. Bez problema ipak nalazimo stazu. Od Purine crkve nastavljamo dalje sa smanjenim brojem učesnika, nekolicina se vratila do doma. Staza na ovom delu je dosta uska, strma, na mnogim mestima je potrebno mnogo pažnje da se bezbedno prodje. Ali je lepota predela neopisiva. Sve priče o Rajcu kao pitomoj planini sa rasvetalim livadama na ovoj stazi padaju u vodu. Guste šume obrasle raznim rastinjem više podsećaju na neku prašumu nego na pitomu planinu. Prateći stazu izlazimo na livadu gde ne pratimo markacije (koje uzgred i ne pronalazimo) nego trag sa GPS uredjaja. Ponovo smo u šumi i velikom strminom, srećom ne mnogo dugom se spuštamo tražeći markiranu stazu. Ubrzo nailazimo na istu i njom stižemo do sledeće kontrolne tačke Provalije povremeno koristeći i ruke i noge kako bi smo savladali strme uspone po klizavoj stazi. Preostalo je još malo uspona do Kojića koma. Overavamo dnevnike i preko livade se spuštamo do puta koji nas dovodi do planinarskog doma, Tuširanje, pakovanje, ručak pa polazak kući.

Mapa sa podacima iz GPS-a i tracklog

Još fotografija sa ove akcije