Podunavski pešački put

Na poziv HPD Zanatlija Osijek u nedelju 17. aprila smo učestovali na akciji Podunavski pešački put koja se tradicionalno održava nedelju dana pre Uskrsa. Podunavski pešački put je osmišljen sa ciljem da posetioci uoče bogatstvo i raznolikost ponude koje čoveku pruža pešačenje ovim područjem. Prelazak celog puta traje oko 6 sati. Polazno mesto ovogodišnjeg susreta je Aljmaš na obali Dunava gde se okupilo preko 300 planinara iz Hrvatske, BiH i Srbije. U Aljmaš smo stigli sa desetak minuta kašnjenja zbog malog zastoja na graničnom prelazu ali su ljubazni domaćini pomerili satnicu planiranog programa pa smo najpre mogli da uživamo u kraćoj plovidbi Dunavom do ušća Drave. Po povratku smo do početka pešačke ture imali dovoljno vremena i da obidjemo ostale znamenitosti Aljmaša.

Oko 11 časova kolona planinara je krenula lepom stazom uz Dunav ka Erdutu. Najpre kroz vikend naselje pa dalje obeleženom stazom uz samu obalu do pravoslavnog manastira „Vodica“ koji svedoči o vekovnoj prisutnosti Srba u ovom delu Hrvatske. Manastirska kapelica „Uspenia presvete Bogorodice“ podignuta je 1758.godine, srušena je tokom II svetskog rata 1941. da bi nova bila sazidana na starim temeljima 1949. godine Kratka pauza je iskorištena za razgledanje manastira i da se ponešto prezalogaji. Staza vodi dalje kroz šumu, Dunav je na ovom delu udaljen nekih 500 metara od nas narednih sat vremena. Ponovo se susrećemo sa rekom u blizini vikend naselja Vučkovica gde je naredna pauza.

Preostalo  je još tri kilometra pešačenja do Erduta lepom stazom neposredno uz Dunav. Neposredno pre Erduta se grupa podelila na one koji su krenuli strmom stazom uzbrdo pravo u naselje dok je veći deo nastavio nešto dužom stazom do ulaska u naselje Erdut, naselje smešteno na strmom uzvišenju velike dunavske okuke i taj strateški položaj određivao je njegovu važnost u prošlosti. Otuda se kontrolisala plovidba Dunavom, što je bilo presudno u vreme dok još nije bilo drugih puteva.  Tokom 19. veka izgradjen je manji dvorac koji je danas su u dosta ruiniranom stanju. „Erdutski vinogradi“ danas održavaju muzej o tehnologiji prerade grožđa. Tu se može videti i najveća vinska bačva na svetu!

Ulicama Erduta stigli smo do Doma kulture odakle se čula muzika koja je zabavljala goste. Usledio je ručak po želji učesnika ove lepe manifestacije. Preostalo je još malo vremena da se obidju i znamenitosti Erduta i kupi poneka litra čuvenog vina. Polazak za Suboticu je bio zakazan za 17 časova kada se i velika većina ostalih učesnika akcije razišla.

Mapa staze i tracklog za GPS:

 




Dositejevim stazama po Fruškoj gori

Sedmi po redu susreti planinara u Irigu u Dositejevu čast u organizaciji PSD Dr Laza marković okupili su po podacima organizatora 957 planinara iz 37 planinarskih društava. Naravno među brojnijima su bili planinari našeg kluba sa 46 učesnika. Već poznati scenario ove akcije se nije menjao ni ove godine te se nakon okupljanja na platou ispred Doma kulture i podele peciva i Jazak vode i pozdravnog govora domaćina i predstavnika planinarskih saveza Srbije i Vojvodine krenulo na pešačenje.

Ove godine na kraću stazu je krenulo 4/5 porodice Vukmanov. Samo je Vladan imao preča posla od planinarenja. Tadija je od početka nametnuo dosta žestok tempo te smo prvih 3 km prošli bez ikakvih problema. Pauzu kod manastira Novo Hopovo smo iskoristili da prezalogajimo nešto.

Sledio je nastavak do manastira Staro Hopovo, manje više bez poteškoća. Tadija se hrabro nosio sa kilometrima koji su još preostali do našeg cilja. Još jedan predah kod manastira Staro Hopovo i staza je postala strmija a Tadija umorniji.

Staza uz potok ka spomeniku na Iriškom vencu je donela male probleme ali su i oni prevaziđeni prvo na maminim a kasnije na tatinim ledjima. Na platou kod spomenika smo se opustili i zabavili na dečijem igralištu.

Do cilja današnje akcije, Planinarskog doma Vojvodina smo stigli po planu i programu u zakazano vreme. Jedna kratka ali opuštena akcija koju su svi članovi uspešno savladali. Većina učesnika našeg kluba je prešla stazu od 21 km koja je od manastira Staro Hopovo vodila pored manastira Grgeteg i Tv tornja do cilja pred planinarskim domom Vojvodina na Iriškom vencu.

Mapa pređenog puta i tracklog za GPS :

Staza od 21 km – mapa i tracklog




Rudnik, Ostrovica, Borački krš i Vujan

 Petnaest planinara se u petak 25. marta u zakazano vreme našlo ispred prostorija kluba gde je već bio minibus Bus optimal tursa. Ukrcavamo naše rančeve i polazimo. U Novom Sadu i Beogradu nam se priključuju Goran i Robert te je ekipa kompletna. Vozač Boris, mlad ali siguran i oko 21.30 časova smo u naselju Rudnik. Smeštaj u planinarskoj kući PD PTT-a Beograd.Subotnje jutro počinje sat vremena ranije od planiranog pošto se osoba zadužena za buđenje očigledno preračunala kada je podešavala budilnik na svom mobilnom telefonu. To nije poremetilo opšte raspoloženje i do 8 časova su svi željno očekivali polazak na stazu. Dobrom raspoloženju je doprinelo i lepo vreme kao i prognoza da će tako ostati celog dana.

Krećemo šumskom stazom ka grebenu Rudnika. Prvo se penjemo na Mali Šturac (1058 m/nv) pa Srednji Šturac (1115 m/nv) i na kraju Cvijićev vrh (1132 m/nv). Pošto su procene da ima dovoljno vremena odlučujemo se da odemo i na Banetov vrh (1089 m/nv). Sledi kratka pauza na prevoju i silazak na Gradovima, do Mise. Staze su markirane pa se lako snalazimo. Vraćamo se do centra Rudnika odakle nastavljamo manje više asfaltnim putem do podnožja Ostrovice.

Sledi uspon na vrh. Pažljivo, korak po korak. Nagrada je prelep pogled sa vrha i uživanje u sunčevim zracima. Neizostavno je fotografisanje sa klupskim obeležjem sa svim fotoaparatima koji su se našli na vrhu sa nama! Silazak je takođe uz povećan oprez. Preostao je najteži deo akcije, povratak do naselja Rudnik i planinarske kuće. Već pomalo umorni od celodnevnog pešačenja tabanamo asfaltnim putem zaokupljeni svojim mislima. Posle pređenih 28 km smo konačno u centru varošice. Kupujemo neophodne potrepštine u prodavnici i vraćamo se u naš smeštaj.

Tracklog Rudnik i Ostrovica  za GPS i mapa pređenog puta :

Nedeljno jutro je osvanulo sat vremena ranije jer je baš taj dan kazaljka zbog letnjeg računanja vremena pomerena sat napred. Ni to nas nije omelo da budemo tačni i u dogovoreno vreme se nađemo kod minibusa kojim se prevozimo do sela Borač. Kod crkve ostavljamo minibus i polazimo na vrh dobro markiranom stazom. Pogled sa vrha je zaista impresivan. na žalost zbog ograničenja vremena nismo se predugo mogli zadržati na vrhu. Trojica učesnika se vraćaju do minibusa dok preostali nastavljaju ka planini Vujan.

U početku nas malo zavarava markirana staza ali ubrzo zaključujemo da ona ne vodi ka našem cilju te se vraćamo stotinjak metara unazad i pronalazimo stazu, seoski put na kome se takođe ubrzo pojavljuju markacije. Celo vreme se lagano dobija na visini, staza nije zahtevna ali umor od jučerašnje akcije pomalo deluje na sve. Bez obzira na sve poteškoće kilometri lagano ostaju za nama, prolazimo selo Gornji Vujetinci, prolazimo u podnožju vrhova Klik i Bukovik i ubrzo nam se ukazuje Vujan u daljini. Staza se spušta nekih stotinjak metara. Pravimo još jedan kratak predah i kroz šumu izlazimo na grebensku stazu kojom se ubrzo penjemo na vrh Veliki Vujan (857 m/nv). Do manastira je preostalo jos oko 1,5 km spuštanja vrlo strmom stazom.

Tracklog Boracki krs i Vujan  za GPS i mapa pređenog puta :

Nekoliko fotografija sa ove akcije : fotogalerija




Vesnici proleća

Akcija u organizaciji PAK Celtisa iz Sombora ove godine je za drugi dan imala u ponudi kratku pešačku turu do spomenika na Batini u R.Hrvatskoj. S obzirom da se termin poklapao sa terminom naše akcije Šetajmo u prirodi odlučili smo da se priključimo i ove godine i tako koraknemo u proleće. Naravno imamo mi još razloga, neko slavi i rođendan tih dana (Siniša ili poznatiji kao Ćufta) pa je to već postala tradicija da se njegov rođendan proslavi na ovoj akciji.

Pripreme za ovu akciju su protekle na uobičajeni način, najpre se prijave oni koji odmah znaju da će na akciju ići, zatim i oni koji se najpre premišljaju. Sve u svemu od početnih 20 došli smo do cifre od 50-ak prijavljenih. Loše vreme praćeno upornom kišom (da ne kažemo dosadnom) je ipak poremetila planove onima koji nemaju adekvatnu opremu ili u prevodu volju. Par otkazivanja pred polazak ipak nije poremetilo mnogo naš plan. Skoro pun autobus je u nedelju u predviđeno vreme krenuo ka vikend naselju Baračka u blizini Bezdana. Kiša rominja, sve se nadamo prestaće. Stižemo nešto ranije, čekamo da nam se pridruže i Bečejci pa da pođemo. Kolona od oko 70 učesnika prelazi most 51. divizije.

Državna granica iznmeđu Srbije i Hrvatske. Bez zadrzavanja prelazimo na drugu obalu. Sacekujemo se i krecemo usponom, asfaltnim putem ka spomeniku. Kiša nešto pojačava baš kada smo na samom platou kod spomenika te se ne zadržavamo predugo, tek da načinimo par snimaka za uspomenu.

Silazak stazom, dosta strmo, nema obećanog blata, nama na sreću. Malo pešačenja nasipom uz Dunav i ulicama Batine. Ponovo smo na mostu. Pasoše nam sada i ne gledaju sa hrvatske strane. Kiša prestaje da pada, jak vetar na mostu nas produvava i prosušuje mi mokru jaknu. Pre povratka obilazimo i nekadašnji muzej Batinske bitke koji je sada u prilično zapuštenom stanju kao i prevodnicu na Velikom bačkom kanalu. završavamo pešačenje tamo gde smo i počeli posle 13.5 km.

Preostaje nam da sačekamo pileći paprikaš. Kuvari su malko zakazali, očigledno da su loše tempirali vreme. No, ne zameramo mnogo. Strpljivi smo i čekamo. Vredelo je i čekati jer je paprikaš zaista bio ukusan i obilan. Organizator zatvara akciju dodelom zahvalnica i ispraćajem gostiju.

Mapa pređenog puta i tracklog za GPS

 




Prolećno pešačenje, Zobnatica

Posle duge zime danas smo konačno pešačili u prolećnom ambijentu. Na zbornom mestu u dogovoreno vreme 13 planinara, nešto manje nego inače, ali ovaj vikend su u ponudi dve akcije pa su oni manje ambiciozni najverovatnije izabrali sutrašnju, kraću i sigurniju akciju. Uvek verni železnici, nas 13 se ukrcalo u voz za Bačku Topolu. Polazak je sa neznatnim kašnjenjem od desetak minuta. Tih tridesetak kilometara savladavamo za celih 50 minuta. Neka ostane zapisano. Bitno je da smo mi na vreme u Bačkoj Topoli i da naša akcija može da krene.
Najpre Glavnom ulicom koja vodi ka centru grada, usput u prvoj pekari kupujemo doručak. Cene prilično niže nego kod nas. Uzimam i više nego što mi treba, ma ko će da odoli onolikom sendviču za 50 dinara, a tek kolačima sa eurokremom i džemom za 35 dinara!? Još da dopunimo zalihe vode i slatkiša u prodavnici i potpuno smo spremni za današnje istraživanje dela trase Evropskog pešačkog puta E7 na relaciji Bačka Topola-Stari Žednik. Posle sat vremena zagrevanja stižemo na obalu Zobnatičkog jezera. Pauza za doručak i krećemo dalje.

Staza poznata, par puta smo već ovde pešačili. Nailazimo na ergelu, ovde napuštamo stazu koja u velikom luku nastavlja uz samu obalu. Ima i blata na nekim mestima, ali posle naglog topljenja snega smo tako nešto i očekivali.

Stižemo do Zobnatice. Prešli smo već osam kilometara a da to nismo ni osetili. Trećina današnje planirane deonice. Još jedan kratak predah uz razgledanje životinja u mini Zoo vrtu.

Veći deo deonice od Zobnatice do asfaltnog puta je još uvek pod snegom. Dobro nam je došlo da malo očistimo blatnjave cipele. Izlazimo na asfaltni put. Nedoumica kojim putem dalje, da li levom ili desnom obalom. Ipak nastavljamo desnom obalom u pravcu Starog Žednika. Prateći stazu na mapi zaključujem da je nešto duža nego da smo išli drugom obalom. Ne smeta, biće koji kilometar više od planiranog. Staza i dalje prati jezero. Na nekim delovima staza je preorana, to nam otežava prolazak zbog velikog blata. Uskoro jezero nestaje i nastavljamo da pratimo tok Krivaje. Poneki ribolovac pokušava da namami štuku na udicu. Čude se nama, čudacima koji po tolikom blatu gacaju iz zadovoljstva uz obalu reke. Nailazimo na prve mostove preko Krivaje. Dvoumimo se kojom obalom je bolje nastaviti, uvek nam se učini da je sa one druge manje blata. Prešli smo dve trećine staze. Još jedna pauza. Sunce nas skoro uspavljuje pa moramo dalje.

Do asfaltnog puta Stari Žednik-Đurđin imamo još oko 3 kilometra. Staza uz Krivaju povremeno nestaje tj. preorana je. Sve teže nalazimo prolaz, noge su sve teže od naslaga blata. Prelazimo sa jedne na drugu obalu ali se situacija ne menja mnogo. Ova deonica je problematična i u narednom periodu ću pokušati naći neko rešenje za prevazilaženje ovih poteškoća. Konačno smo na asfaltu, još 2 km i u Starom Žedniku smo. Nalazimo zaostale naslage snega kod seoske crkve u centru, čistimo cipele. Uskoro nailazi autobus i nešto pre 16.30 smo u Subotici. GPS pokazuje 27 pređenih kilometara za 6 sati pešačenja uz 1 sat i 15 minuta odmora. Kad se nešto voli i nije teško.

Mapa predjenog puta i tracklog