Uskliknimo s ljubavlju

Tradicionalna akcija u organizaciji PSD Poštar, Novi Sad. Udruženje Poželi želju predstavljalo je 54 učesnika od ukupno 220-ak koliko ih je ukupno bilo na ovoj akciji. Izveštaj sa akcije napisala je Natalija Kovačević, članica udruženja

„Stari latini su govorili, lekar leči, a priroda ozdravljuje, istina velika. Naime, ovih dana zatrpani informacijama o virusima, zarazama, pa i sama u tom sosu, razmišljala sam, konsultovala mog dobrog prijatelja doktora, koga uvek zovem kada mi nešto treba, a ne da ga pitam kako je, pa u razgovoru sa samom sobom, ipak odlučih, idem u planine.
Akcija tradicionalna ,,Svetosavsko pešačenje,, koje organizuje PSD ,,Poštar,, iz Novog Sada u susret prazniku Savindanu 27.januara, već sam unapred zakazala sa drugarima iz Udruženja ,,Poželi želju,, i, iako je za mene bila sva u znoju, rumenim obrazima, mokroj kosi, majici, mokroj marami, bila je vredna svake kapi znoja, jer taj osećaj na svežem vazduhu ne mogu opisati, gde nisam koristila kapi za nos, propolis za grlo..nego DIVAN PLANINSKI VAZDUH i SUNCE, koje je danas sijalo baš, baš ☀️
Divna i najbliža naša Fruška gora..od predivnih Sremskih Karlovaca kroz park Dvorske bašte, preko Dudare, Avale, planinarskog doma Stražilova i potoka, Masne ćupe, Astala, Glavice do planinarskog doma i tako 16 km..trasa na kojoj smo videli izdanke visibaba, kojih će kažu za nedelju dana biti, kao snežni beli pokrivač, a i spomen obeležje osnivačima prvog planinarskog društva,,Fruška gora,, iz 1924.g. na Masnoj ćupi, kažu da su na ovom mestu za vreme rata, ljudi u ćupovima ostavljali hranu i zalivali mašću, pa odatle naziv ovog mesta.
E, a onda se setih čuvenog štapa Svetog Save koji se u originalu čuva u Manastiru Mileševa, a koji je uvek bio sa njim i sa kojim je Sveti Sava nosio isceljujući i bezbrižni osećaj, pa pomislih onda smo i mi danas to proneli divnom nam planinom Fruškom gorom sa našim, doduše, samo planinarskim štapom.
I tako ja od virozne prehlade, putevima Svetog Save, stigoh osvežena po malo umorna (no to je slatki umor) i setih se da sam negde pročitala, da škotski lekari prepisuju ,,prirodu,, kao lek, jer dnevna doza zelenila, plavog neba i prirodnih mirisa, pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje..ja potpisujem🏞❤ „

Nekoliko fotografija preuzetih sa FB naloga učesnika akcije




Bartina, brdo iznad Seksarda

Po osmi put smo učestvovali na ovoj akciji. Akcija koja svake godine privlači sve više i više učesnika. Ove godine rekirdnih 1950 učesnikaimalo je priliku da pređe jednu od četiri ponuđene staze. Naš izbor je bio staza Bartina 15 dužine za 56 naših ćlanova i staza Bartina 30 za dvoje naših članova.. Start i cilj je kao i svake godine bio u osnovnoj školi Baka Ištvan. Startovali smo brzo, sve je funkcionisalo dobro.

Temperatura oko nule, inje i padavine prethodnih dana su učinile stazu vrlo klizavom pa je već na samom početku bilo jasno da nas čeka izazovan dan sa brojnim iskušenjima i da će oprez i koncentracija biti neophodini faktor za uspešno i bezbedno prelaženje željene trase.

smart

Prva kontrolna tačka je na kalvariji koja se nalazi na obližnjem brdu iznad grada, tek nekih 2 km od starta. Bilo mi je drago da staza po prvi put otkada dolazimo na ovu akciju vodi ovuda. Nakon overe prokaska sledio je strmi spust do ruba grada odakle kreće edukativna staza kroz Benedek surduk sa brojnim vinskim podrumima.

Prvi deo staze je većim delom uspon, po klizavom tlu delovalo je da je uspon teži nego što on realno jeste. Po izlasku iz surduka na sledećem račvanju staza bila je druga kontrolna tačka, I ova je kao i prva bila samo kontrolnog tipa, sa peroratorom ali bez okrepe. Željno isčekivano kuvano vino i čaj dobili smo na KT 3 koja je kao i svake godine kod vidikovca Bati krst. Ovde je bila i najveća gužva, teško je odoleti šolji toplog čaja ili kuvanog vina a bilo je i medenjaka uvaljanih u vanilin šećer.

smart

Vidikovac sa kontrolnom tačkom je ujedno i polovina staze. Sledio je drugi deo, većim delom bez znatne visinske razlike pa je i napredovanje bilo sasvim dobro uz par proklizavanja i padova, nadam se bez nekih posledica. Usput smo imali još jednu KT na brdu Gurovica gde su služili jabuke i napolitanke.

Preostalo je samo da se putem između vinograda dohvatimo asfalta i njime spustimo do cilja, do škole. Malo je konfuzno delovalo izdavanje diploma i znački, priznajem da mi se taj deo jako nije dopao. Nadam se da će organizatori sledeće godine taj deo popraviti kako bi svi koji smo prešli stazu zasluženo dobili priznanja koja su predviđena.

smart

Za respekt je bio broj učesnika od 1950 koliko ih je danas pešačilo jednom od četiri staze. Po rečima organizatora bilo je 25 slučaja padova na zaleđenoj stazi za koje se moralo angažovati bolničko zbrinjavanje. Opomena za sve da se zimske akcije nikako ne smeju potceniti čak i kada se održavaju na brdima visine 300 metara.

Iz razloga otežanih, zimskih uslova na stazi, ova inače laka i tehnički nezahtevna staza može da se danas okarakteriše kao srednje teška. Sa 58 učesnika iz Subotice i 10 iz Sombora bili smo najmasovnija organizovana grupa na ovoj akciji,

Fotografije: Petar K. i Zoran V.
Tekst: Zoran V.




Godišnja skupština

U četvrtak 16. januara 2020. godine održana je II redovna skupština udruženja Poželi želju.
Goddišnja skupština održana je u sali Saveza strukovnih društava i udruženja, ul. Matije Korvina 9 sa početkom u 18.30 h.

Pera je za ovu priliku pripremio jedan pomalo neobičan video zapis




Prvi dan zime

Akcija u organizaciji PD Celtis, Sombor na koju smo se odazvali u velikom broju. Nas 58 u velikom busu SU travel transa u nedelju ujutro krenulo je put Bezdana. Kalendarski prvi dan zime, nekadašnji praznik, Dan armije, više je ličio na jesenji dan. Iako je jutro obećavalo, vremenska prognoza je govorila da će nas kiša sustići negde na polovini staze. Kabanice, kišobrani, kapuljače bili su neizostavni delovi opreme.

Slavko je isplanirao stazu kroz rezervat, kroz lovište Kozara. Nađoh u svojoj kolekciji fotografija jedan album sa datumom 22.12.2007. lokacija ista, šuma Kozara, potok Plazović, Crna bara, prvi dan zime pre 12 godina, tada je i ambijent bio zimski, nekako meni uvek draži, smegom i ledom okovane vodene površine pružile su nam priliku za prelepe fotografije u ovom nesvakidašnjem ambijentu.

Iako se obistinila vremenska prognoza, iako smo malo kisnuli, iako smo pomalo ublatnjavali naše cipele i pantalone, ne bih rekao da je to ikome to smetalo, atmosfera je bila pozitivna, vedra, kako to obično biva na svim našim akcijama. Blato će da se osuši, cipele i pantalone da se operu, ostaće samo lepe uspomene na prvi dan zime 2019. godine.

Šlag na tortu bio je odličan gulaš u jednom restoranu u Bezdanu i satićak zabave uz muziku i igru. Lep način da se isprati ova godina, druga godina udruženja, godina puna lepih akcija i trenutaka koji se pamte za čitav život.

Naš domaćin, Slavko napisao je na svom FB profilu sledeće:
PD Celtis iz Sombora održao je svoju 13-tu tradicionalnu akciju iz programa „Četiri god.doba – 1.dan zime“. Ovog puta izabrana je trasa u Specijalnom rezervatu prirode u Gornjem podunavlju – kroz šumu Kozara i Štrbac, koja spadaju u zaštićeno područje Prve kategorije tog rezervata.
U dužini nod 16 km naše šetnje, imali smo prilike da se sretnemo sa domaćinima i stanovnicima tog rezervata, a to je uglavnom krupna divljač, koja nam je pretrčavala preko naših planiranih staza i time nas „ometala“ u našim medjusobnim ćaskanjima.
Na tom putu posećujemo dve bare: Šarkanj baru i Crnu baru, prelazimo preko dva mosta: most Plazović i Češku čuprija, da bi posle napuštanja tog područja, idući uzvodno Velikim Bačkim kanalom, došli do Bezdana, gde smo, u restoranu Agrobezdan, imali zajednički ručak i druženje uz živu miziku.
Želim da napomenom da su nam ovog puta bili gosti, naši dragi prijatelji iz Udruženja „Poželi želju“ iz Subotice, sa svojih 60 članova, na čemu im se posebno zahvaljujem.
Domaćin i vodič ove akcije bio je Slavko Šmit

fotografije su takođe preuzete sa Slavkovog profila, a gps trek zabeležio je Petar Kozma

List   

Information
Click following button or element on the map to see information about it.
Lf Hiker | E.Pointal contributor

Prvi-dan-zime   

Profile

50 100 150 200 5 10 15 Distance (km) Elevation (m)
No data elevation
Name: No data
Distance: No data
Minimum elevation: No data
Maximum elevation: No data
Elevation gain: No data
Elevation loss: No data
Duration: No data

Description

An exceptionnal trail trough ….




Dragi gosti, dobro nam došli!

Tekst Mile Milenković, korigovan od strane Zorana Vukmanova

Ovo doba godine se zove pozna jesen. Obično su dani u ovom periodu sumorni, magloviti, hladni, pada kiša, a ne tako retko i sneg. Danas, 15.decembra 2019. godine dan je bio više prolećni. Nije realno i nije normalno da po tako lepom danu ostanete u kući i ne iskoristite ovaj dar koji vam nebo šalje. 
Jubilarna 60.akcija u 2019. udruženja ljubitelja prirode „Poželi želju“ imala je poseban karakter. Nas preko pedeset došlo je u subotičko prigradsko naselje Makova sedmica, da dočeka drage goste iz PD Azimut, iz Beograda. Ovo druženje članova dva kluba, na kraju svake godine je prešlo u jednu lepu tradiciju. Odlična prilika da zajednički, u prirodi, pešačeći okruženi našom magičnom peščarom, podelimo utiske, iskustva i uživamo u lepoti jednog decembarskog dana.

Njih je bilo nikada više, čak devedeset i šestoro. Dočekali smo ih srdačno posluživši im za dobrodošlicu s mašću hleba, rakiju i čaj. Posle dočeka, krenuli smo na pešačenje. Do peštanske pruge je vijugala kolona od 150 duša, a onda je jedan broj otišao na kraću stazu i vratio se na početnu tačku. Mi brojniji I željni uživanja u prelepim pejzažima ovog božanstvenog dana, nastavili smo prema jezeru Majdan, preko našeg visokog Šištaka. Povratak je bio kroz prelepu borovu šumu i preko prostranih, još uvek zelenih livada. Pesak je bio mekan kao najfiniji tepih.
Zoran se potrudio da goste počasti salon bombonama i bedževima u znaku našeg udruženja, koji su obeležili 2019.godinu. Mali znak pažnje dat od srca, veliki je kao planina.

Meni svaka akcija podari neku zanimljivost, nešto nesvakidašnje. Volim francuski jezik, ali ga retko koristim. Mnogo više razumem, ali nedostatak prakse narušava moj govor. Danas sam imala priliku da sretnem devojku iz Francuske i da sa njom pričam na tom melodičnom jeziku. Dok je Pera snimao, nisam još bila spremna za neki razgovor, ali sam se kasnije vratila u formu. Pričala sam joj o Subotici, njenoj arhitekturi, o secesiji, o našoj peščari, o životu na ovim prostorima. Bila je zadivljena, a ja presrećna. Kratko je u Srbiji, ostaje u Beogradu do marta. Pokušava da nauči koju reč srpskog jezika, ali kaže da joj je jako teško. Ne idu joj nikako naši afrikati: č,ć,đ,dž…

Mi smo “Poželi želju”, decembar je na sredini, a godina skoro na svom kraju. Ovo je bila prilika da sumiramo naše pređene kilometre i da poželimo da nas zdravlje dobro služi kako bismo i u 2020.godini koračajući i veselo čavrljajući doživeli lepotu gledanu sa vrhova naših prelepih planina.