Zalazak sunca na Majdanu

Ideje o akcijama na kojima bi učesnici prisustvovali zalasku (ili izlasku) sunca nisu nove. U našim krajevima nije bilo takvih akcija sve do prošle godine kada smo po prvi put organizovali akciju na kojoj smo doživeli zalazak sunca na jezeru Majdan. Pozicija jezera mi se učinila jako zgodnom za posmatranje zalaska sunca. Narandžasta boja se preliva po vodenoj površini jezera što daje posebnu draž celom dešavanju.

Za početnu i krajnju tačku akcije odabrao sam autobusku okretnicu Srpski šor odakle do jezera ima manje od 4 km u jednom smeru. Poprilično veliki broj zainteresovanih već je bio na okretnici kada sam pristigao. U prvi mah sam pomislio šta ako u autobusu bude mnogo ljudi, nema šanse da nam 150 bedževa bude dovoljno. Srećom, u autobusu je bilo desetak učesnika pa smo odmah po njihovom pristizanju krenuli ka šumi. Kratka uvodna beseda samo je bila podsetnik na ono što nas čeka u naredna tri sata. Dežurni brojači su izbrojali da nas je nešto preko 120, dakle biće po bedž za svakoga.

Dugačka kolona zaprašila je stazama kroz Daščansku šumu, manje više sve su to dobro znane nemarkirane staze sa naših pešačenja. One markirane nismo doticali, neka njih tamo gde jesu, i bez njih znamo put do cilja i nazad. Sunce se poigravalo iznad naših glava, nagoveštavalo je da će uskoro na počinak, vremenska prognoza o oblačnom vremenu se pokazala i ovaj put samo kao prognoza a ne činjenično stanje na terenu. Uostalom, ja nisam imao ni najmanje sumnje da će sunce i ovaj put biti na našoj strani. Prašinarili smo tako 3 i po kilometra do izletišta Majdan. Svi su dobili po bedž za uspomenu i zauzeli poziciju odakle su ispratili spuštanje sunca iza horizonta. Šuma je bila sva u narandžastoj nijansi.

Polusatna pauza se bližila kraju, jedna zajednička fotografija pred polazak nazad ka okretnici je još jedan prilog za album uspomena na ovu akciju.

Za povratak sam odabrao široki progon koji od jezera vodi direktno na okretnicu, najmanje je šansi za neželjena dešavanja, nema gde da se zaluta i skrene sa staze. Pesak je i na ovom delu bio faktor koji je otežavao kretanje pa je većina nas imala utisak da je staza duža od 3 i po kilometra. Noć nas je sustigla na polovini puta ka okretnici. Baterijske lampe su kao svici svetlucali u toploj letnjoj noći dok smo sigurnim koriacima bili sve bliže cilju.

Statistički 125 učesnika pešačilo je u petak 26. jula od autobuske okretnice Srpski šor do jezera Majdan gde je sačekalo zalazak sunca i onda se vratilo drugom stazom do autobuske okretnice prešavši ukupno oko 7 km. Siguran sam da će nas i dogodine biti mnogo, još više nego ove i da ćemo i za narednu godinu osmisliti neku novu zanimljivu stazu a povod će ostati isti. Hvala veliko svima na dolasku i pomoći u realizaciji ove akcije.

Fotografije u ovom tekstu preuzete su od učesnika akcije sa njihovih FB profila.

Pera je kao i uvek kada je sa nama na akciji pripremio i video zapis sa ove akcije




Na Balatonu

Motiv za organizovanje akcije našao sam u lepotama Balatona i okoline, u akcijama Kek Balaton (plavi Balaton) i Kek Badacsony (plavi Badačonj) koje su se održavale u subotu i nedelju 20. i 21. jula. Interesovanje je bilo veliko, uz manje poteškoće uspeo sam pronaći adekvatan smeštaj za pristojan novac u mestu Sumeg na nekih pola sata vožnje od jezera. I samo mesto Sumeg je imalo ponešto da pokaže, tako da je izbor bio odličan (moje (ne)skromno mišljenje).

Ideja mi je bila da u subotu pešačimo jednom stazom po mom izboru u okolini Balatonfureda, posle pešačenja da nastavimo do Sumega na noćenje a da u nedelju ujutro učestvujemo na akciji Kek Badacsony. Po dolasku u Balatonfured uz manje muke pronalazimo parking za naš autobus i krećemo na pešačenje. Cilj je bila dolina potoka Kološka. Na sve to nadovezuje se i deo staze plavog Balatona i uspon na vrh Tamas hegy sa vidikovcem Jokai i prelepim pogledom na Balatonfured. Opet moje (ne)skromno mišljenje je da sam izabrao dobru stazu. Bilja nas je napustila i krenula na akciju Kek Balaton 60 čiji je start bio u Balatonfuredu a cilj u Badacsonylabdihegyu, mestu gde je nama sutradan start i cilj akcije Kek Badacsony.

Naravno, evocirao sam uspomene na prolazak ovom stazom pre 2 godine u okviru akcije Kek Balaton 100, akcije na kojoj sam prvi i jedini put u životu pešačio preko 100 km. Sigurno je da ću se uvek kada budem prolazio plavom markacijom oko Balatona prisećati tih trenutaka.

Po zvaršetku pešačenja seli smo u bus i posle sat vremena stigli u mesto Sumeg i naš smeštaj u Kovako kampu. Velika većina nas je prošetala do centra, oko 5-6 km u oba pravca, posetila tvrđavu koja je na vrhu brda u samom centru Sumega. Ja, nažalost za to nisam imao vremena, uteha mi je samo pogled sa spoljne strane i obilazak centra gradića, biće još prilike da se ovde vratimo.

U nedelju smo po planu pešačili stazom plavog Badačonja. Odabrali smo stazu od 11 km, računali smo na to da nam posle pešačenja ostane vremena i za kupanje i boravak na obali jezera. Kada se nešto dobro isplanira onda se to i ostvari. Staza je bila zanimljiva, iako tih 11 km ne deluje kao nešto teško ipak nije bilo ni lako, poznati su mi bili usponi na vrhove Badačonja sa jedne akcije na kojoj sam bio pre 6, 7 godina, kratki ali vrlo strmi pa deluje da nikada nećemo stići na vrh. Naravno da smo svi stigli i uspešno prešli stazu.

Vreme do polaska kući smo iskoristili svako na svoj način, već kako ja to i preferiram kada nešto organizujem, za sve ima vremena. Ako se ja pitam ja ću i sledeće godine biti na ovom mestu trećeg vikenda jula meseca.


List   

Information
Click following button or element on the map to see information about it.
Lf Hiker | E.Pointal contributor

Balatonfured   

Profile

50 100 150 200 5 10 15 Distance (km) Elevation (m)
No data elevation
Name: No data
Distance: No data
Minimum elevation: No data
Maximum elevation: No data
Elevation gain: No data
Elevation loss: No data
Duration: No data

Description

An exceptionnal trail trough ….


List   

Information
Click following button or element on the map to see information about it.
Lf Hiker | E.Pointal contributor


Badacsony   

Profile

50 100 150 200 5 10 15 Distance (km) Elevation (m)
No data elevation
Name: No data
Distance: No data
Minimum elevation: No data
Maximum elevation: No data
Elevation gain: No data
Elevation loss: No data
Duration: No data

Description

An exceptionnal trail trough ….




U čast Dunava

Povodom Međunardnog dana Dunava 29. juna članovi udruženja ljubitelja prirode „Poželi želju“, sa danom zakašnjenja, u nedelju 30. juna prepešačili su 17 kilometara njegovom desnom obalom, od Krčedina do Starog Slankamena. Ekipu se sačinjavalo 60 članova udruženja.

Pešačenje smo započeli u Krčedinu, od vikend naselja Breskvik, laganim spuštanjem prema obali Dunava. Ovo sremačko mesto se smestilo između Fruške gore i Dunava. Ovde su južni obronci jedine vojvođanske planine nagnuti prema moćnoj reci. Spustili smo se do njene desne obale. Voda, od silnih kiša, još uvek visoka i mutna. Čamci privezani na obali čekaju da ih vlasnici pokrenu i krenu u ribolov. Vrbe još uvek skoro do grana u vodi plešu, blistaju i trepere na letnjem suncu
Na levoj obali, naspram Krčedina, ukazivao nam se raj za ljubitelje prirode, lova i ribolova, krčedinska ada. Ona, sa svojih deset kilometara dugom obalom, spada u jednu od najvećih dunavskih ada.
Na obali kafana kojoj se obradovasmo kao mala deca. Mislili smo da ćemo na njenoj terasi popiti kafu i uživati u pogledu na moćnu reku. Nažalost, usledilo je razočaranje. Kafana je bila zaključana. Na stolovima su bili kockasti stolnjaci, čisti, ali konobara nema.

Nastavili smo dalje pored obale, a onda uzbrdo, prema prelepim vidikovcima, voćnjacima i vinogradima. Zasadi vinove loze, jabuka, breskvi, višanja, trešanja…pružali su sliku neprocenjivog bogatstva ovog kraja. Vinogradi uređeni i ispred svake vrste ruže. Mislila sam da su one tu samo radi estetike. Međutim, saznala sam od mog druga Raleta da se to radi zbog preventive. Ruže su tu, jer bolesti prvo napadaju nju, a to je znak da se mora pristupiti zaštiti vinove loze.
Gledajući svu lepotu koju je priroda dala ovom kraju, a imajući u vidu položaj ovih sela, pitala sam se zašto ovde nema turista da sve vri od njih. Odavde do Novog sada ima 30 kilometara, a isto toliko i do Beograda. Do auto puta, koridora 10, samo 3 kilometra. Šta bi ovde moglo da se uradi da bude lepo i meštanima i onima koji bi došli na odmor. Zamislila sam jednu dugačku vinsku ulicu, hedonistički raj, prepunu vinarija, punktova za degustaciju vina, tezgi za prodaju voća, pansiona za odmor i kampova za spavanje na otvorenom pod zvezdama. Hodate i na svakom koraku imate mogućnost da probate: belo, crveno, roze. Pored toga, tu su tacne pune finih sireva, kriški jabuka, breskvi, šunke, kulena, sremskih kobasica, a sve uz zvuke violine ili tambure. A da, potpuno ste opušteni jer imate gde da prilegnete, da se odmorite. Raj, zar ne? I još nešto, da imate gondolu koja će vas iz Krčedina prevesti do krčedinske ade da uživate u drugačijem ambijentu od ovog na desnoj obali. Uzmete pecaljku i oprobate se u ribolovu. Ne morate ništa da ulovite, ali će vas voda moćnog Dunava umiriti i opustiti.
Maštala sam dok sam pešačila i poželela sam da sledeći put kada dođem, ovde sve vri od turista, pecaroša, ljubitelja prirode, vina i dobre hrane.

I tako sve do Starog Slankamena, do ušća Tise u Dunav. Stari Slankamen nalazi se na tromeđi Srema, Bačke i Banata, na mestu gde se Tisa uliva u Dunav i gde je, prema legendi, sahranjen Atila Hunski. Smešten je na atraktivnoj istorijskoj i geološkoj lokacijia. Stari Slankamen je još jedno prelepo mesto na obali velike reke, sa velikim potencijalima.
Stari Slankamen ima jedan od retkih izvora slane vode “Slanača”, lekovitu mineralnu vodu, reku bogatu ribom, peščane obale i plaže, ade. U Slankamenu postoji najstarija banja u Vojvodini. Izgrađena je 1906.godine. Mesto i okolina obiluju istorijskim, arheološkim lokalitetima od praistorije do kasnog srednjeg veka. Da, potencijala ima, ali nema ljudi. Nekako je pusto. Možda zato što je leto ili zato što je nedelja. Hajde da verujem da je tako!

Čarde na Dunavu rade, srećom ima i gostiju, a i konobara. Usluga je vrhunska, hrana takođe. Ako dođete na riblju čorbu, riblji paprikaš, pečenu ili prženu rečnu ribu, nećete pogrešiti. Još ako ste u odličnom društvu, imaćete sve što vam treba.

Pešačila sam u čast moćnog Dunava sa mojim društvom. Uživala sam u svakom koraku. Malo sam se ispržila na suncu, ali je to sitnica u odnosu na sve ostalo doživljeno, na ono što ostaje u mojoj glavi i u mom srcu.

Slankamen   

Profile

50 100 150 200 5 10 15 Distance (km) Elevation (m)
No data elevation
Name: No data
Distance: No data
Minimum elevation: No data
Maximum elevation: No data
Elevation gain: No data
Elevation loss: No data
Duration: No data

Description

An exceptionnal trail trough ….

Autor teksta Mila, autor fotografija Dragana, autor treka i vodič na stazi Zoran




Carska bara

U nedelju 9. juna na Carskoj bari u organizaciji Planinarskog kluba Zrenjanin održana je po 27. put tradicionalna akcija „Susret planinara na Carskoj bari“ koja je usvom programu između ostalih aktivnosti imala i 4. kolo Vojvođanske treking lige.

Udruženje Poželi želju predstavljalo je pet učesnika, Tadija, Dijana, Aco, Željko i ja, Zoran, autor ovog izveštaja. Meni je ovo ujedno bila deseta jubilrna poseta Carskoj bari i sedmo učešće na stazama treking lige na ovoj destinaciji. Mnogima se Carska bara ne dopada, vrućina, otvoren teren bez hladovine, često težak, vlažan vazduh, samo su neki od razloga što se na ovu akciju ne odazove više ljudi. Ja opet imam malo drugačiji pristup, meni su sve navedene činjenice a i još neke samo motiv da ponovo i ponovo dođem i pokušam da se sa svim tih poteškoćama izborim na najbolji moguć način.

Ni ove godine uslovi nisu bili ništa drugačiji, čak mi se čini da su u nekim momentima bili još teži nego ranijih godina. Uobičajenih 30+ stepeni, uobičajena visoka trava na pojedinim delovima staze i sparina su bili ništa u odnosu na delove staze pod blatom, razrovanom stazom, baruštinama koje je nemoguće preskočiti bez da se ne pokvase noge, čak mi se učinilo da je na nekim delovima i markcija bila oskudnija u odnosu na ranije godine. Meni to naravno nije smetalo jer sam dobar poznavalac staze ali onima koji su prvi put na ovoj stazi je sigurno to bio problem.

Naravno bilo je lepih detalja, cvetovi žutog lokvanja koje je prekrilo vodenu površinu ribnjaka, ljubazni domaćini na svim kontrolnim tačkama, rode koje se gnezde u velikom broju u Belom Blatu, osmesi na licima poznatih i nepoznatih trekingaša koji i pored teških uslova na stazi nikada ne odustaju od želje da pobede sebe još jednom i sa uspehom savladaju stazu koju su odabrali.

Hodali ili trčali 15, 20 ili 30 km svi smo na kraju prepričavali zgode i nezgode sa staze, sugerisali smo domaćinima gde su imali manje propuste, radovali smo se sledećem kolu koje nas čeka posle kraće, letnje pauze krajem avgusta na obali Dunava u Čortanovcima. Nas petoro se sa posebnim zadovoljstvom vratilo u Suboticu jer smo osim sticanja novih iskustava zavredeli i medalje za ostvarene rezultate u svojim starosnim kategorijama.

U konkurenciji 165 učesnika 4. kola Vojvođanske treking lige članovi udruženja Poželi želju postigli su sledeće rezultate: Željko 1.mesto stariji veteran na srednjoj stazi, Dijana 2.mesto mlađa veteranka mala staza, Aco 3.mesto stariji veteran mala staza, Zoran 3.mesto mlađi veteran mala staza, Tadija 4.mesto juniori mala staza.




Zasavica

U Zasavici je u nedelju, 26.maja 2019.godine organizovan međunarodni susret planinara i 3.kolo vojvođanske treking lige. Subotičani su bili prisutni u velikom broju. Udruženje ljubitelja prirode „Poželi želju“ učestvovalo je sa 61 članom. I članovi PSD Spartak su imali dvadesetak predstavnika.
Mali osvrt na mesto održavanja ove divne manifestacije. Davne 1971.godine, u iranskom gradu Ramsadu, usvojena je konvencija o zaštiti močvarnih područija koja su od međunarodnog značaja. Ramsadska konvencija je obuhvatila preko 1500 zaštićenih staništa. Te godine, sa područija Vojvodine pod zaštitu su ušli: Ludaško jezero, Carska bara, Obedska bara, Slano kopovo i Labudovo okno. 
Dugo se čekalo i tek 1997.područije vodotoka Zasavice, stavljeno je pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetno značaja. Svrstano je u I kategoriju zaštite i predstavlja Specijalni rezervat prirode. Urađeno je puno da se očuva ovo važno stanište koje obiluje raznovrsnošću biljnih i životinjskih vrsta. Na panou koji je postavljen odmah pored ulaza u vizitorski centar, može se doći do saznanja da ovo područije naseljavaju mnogobrojne vrste ptica, riba, gmizavaca, insekata, žaba, kornjača i raznovrsnog bilja. Zanimljivo je da ovde živi jedna veoma retka riba Umbra crameri – Mrguda i ovo je jedino njeno stanište u našoj zemlji. Vodene površine su prekrivene žutim i belim lokvanjem.

U lepo uređenom vizitorskom centru okupilo se oko 500 učesnika i posle 10 časova krenulo se na pešačenje. Učesnici treking lige su imali zahtevnije zadatke. Trčali su na 24 kilometra, a neki i više. Mojoj ekipi je danas bilo dovoljno i 13,5. Odlučii smo da malo više vremena uživamo u vožnji brodom i da se bavimo razgledanjem okoline i fotosafarijem. 
Pešačenje smo započeli u 10:15, a završili oko 13 časova. Pešačili smo jednim delom preko livada na kojima se napasaju stada starih, autohtonih vrsta, koje se uzgajaju u specijalnom rezervatu „Zasavica“. Najviše ima magaraca. Od magarećeg mleka se pravi sir i kozmetički proizvodi. Tu su još i podolsko goveče, brdski konj, svinja mangulica i karakačanska ovca. Svinja mangulica je dobila i spomenik u centru Sremske Mitrovice. Pošto je sunce već bilo prilično visoko, stada su se zavlačila pod krošnje drveća da ostatak dana provedu u plandovanju. 

Nakon livada, prošli smo pored korita Zasavice i ušli u istoimeno selo. Na ulasku u selo, čekala nas je okrepa i prva kontrolna tačka. Pešačenje smo nastavili kroz selo. Dugačkom ulicom punom višanja koje su nas mamile da ih beremo. Bilo je i bunarske vode na nekoliko mesta, tako da smo mogli da se umijemo, napijemo i lepo osvežimo. Bila mi je zanimljiva arhitektura seoskih kuća iz sredine dvadesetog veka, ali i iz ranijih godina. 

Ponovo smo se našli u ataru sela. Lepo vreme, posle kišnog perioda, izmamilo je seljane u polje. Traktori su brujali na sve strane. Skupljalo se seno, kosila se detelina, uništavao se korov… Popeli smo se na nasip pored Save i nastavili da hodamo. Ustvari, normalan svet je hodao, a ja sam trčala i to ispod nasipa kako bih napravila lepše fotografije. Taj deo staze mi je bio i najlepši. Puno raznovrsnog mirisnog cveća: divlje žalfije, hajdučke trave, margareta, bargema, zove. Nakon ove deonice izgledala sam kao mlinar. Patike i helanke su mi se belele od polena. 

Nakon još jedne kontrolne tačke, uputili smo se prema cilju. Čekala nas je vožnja brodom po Zasavici, a nakon vožnje vojnički pasulj. Pošto su skoro sva čula zadovoljena, malo je valjalo da se legne u debeli hlad i sačeka polazak autobusa, a i da se pojavi deo ekipe koji se takmičio: Bilja, Nikola, Adrijan i Željko. Svi su uspešno prešli stazu, ali je Željko bio najbolji. Osvojio je drugo mesto na stazi od 24 kilometra. Moje čestitke za mog prezimenjaka, od srca!

Zasavica-treking   

Profile

50 100 150 200 5 10 15 Distance (km) Elevation (m)
No data elevation
Name: No data
Distance: No data
Minimum elevation: No data
Maximum elevation: No data
Elevation gain: No data
Elevation loss: No data
Duration: No data

Description

An exceptionnal trail trough ….

tekst i fotografije: Mila
trek: Zoran