Izveštaj sa akcije i fotografije preuzete sa FB profila Ivana Sokolovića
“Kada se iz smera severa, tj. nizine Jadra, gleda prema jugu, greben planine Gučevo prirodno se nastavlja u smeru jugoistoka na greben tzv. Tronoške planine, s najvišim Kostajničkim vrhom (748 m) na tome delu. Isto tako, severna podgorina Gučeva (područje sela Potrbušnica) prirodno se nastavlja na severnu podgorinu Tronoške planine (područja naselja Tršić, Korenita, i dr.). Iako ove dve podgorine i gorske mase Gučeva i Tronoške djeluju jedinstveno, ipak su one razdvojene dolinom rječice Štire, od naselja Zajača do Loznice. Ovo je bolje vidljivo ako se posmatra reljef grebena Tronoške planine, posebno visinski odnosi toga grebena i obližnjih planina. U tome smislu, jasno se uočava kako su vrhovi i grebeni Tronoške planine zapravo krajnji severni dio vrlo razuđene mase planine Boranje, koja svojim grebenima izlazi prema severu, na niziju rijeke Jadar, odnosno Lozničko polje. Upravo zbog prethodno navedenog, u literaturi nema jasnog mišljenja o tome pripada li Tronoška planina masivu Boranje (manje Gučeva), ili se pak radi o zasebnoj planini. Zapravo se i sam pojam „Tronoška planina“ relativno retko sreće i upotrebbljava, i čak se čini da se više odnosi na šumovito, brdovito područje između Tršića i manastira Tronoše (Jadra i Kostajničkog vrha) nego što se njime izražava želja za definisanjem neke zasebne planine. Na vrhu Kostajničkog visa (748m) nalazi se spomenik, a nešto prema SZ je Obradov čardak. S vrha se pruža pogled na glavni dio planine Boranje, na Jagodnju, Sokolsku planinu, (Torničku) Bobiju, Jablanik, Medvednik, Cer, Gučevo. Na stazi postoji izvor pitke vode.“ Izvor: Dinarskogorje.com
„Манастир Троноша налази се 17 км од Лознице, на путу за Крупањ. По предању, изградња манастира се везује за краља Драгутина, који је почео подизати манастир, али га је смрт претекла, па га је завршила његова жена Катарина 1317. године. Током Турског периода Троноша је неколико пута паљена, рушена и пљачкана. Поново је подигнута 1559. године. Манастир је спаљен 1813. године, а обновљен је 1833. године уз помоћ кнеза Милоша Обреновића. Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Оштећена је и током Другог светског рата. Поново је обновљена 1961. године и отада манастирски комплекс поприма данашњи изглед. Данашњи манастирски комплекс чине: црква, нови конак са пространом трпезаријом, изложбени простор и Музеј Вуковог раног школовања. Цео манастирки комплекс је складан и прилагођен туристичком боравку. Недалеко од манстира Троноше, налази се десетоцевна бетонска чесма са хладном изворском водом, коју народно предање приписује деветорици браће Југовића и старом Југ – Богдану. Изнад чесме издиже се капела Светог Великомученика Пантелејмона. Првобитна чесма и капела, по народном предању подигнуте су уочи Косовске ботке 1388. године. Много пута су кроз историју рушене. Садашња капела са чесмом подигнута 1968. године.“
Kako se dogodilo da Dragutin izabere Tronošku planinu za svoju zadužbinu? „Tronoška i okolne planine bile su u vrijeme srpskog kralja Stefana Dragutina (13. st.) prekrivene gustom borovom, bukovom, hrastovom i cerovom šumom. Obilovale su raznovrsnom divljači, brojnim izvorima i sjenovitim dolinama. Vladari loze Nemanjića, nakon zamornih državnih poslova, dolazili su u ove predjele uživati u lovu i odmoru. U poodmaklim godinama tražili su mjesto za svoje zadužbine, jer je oblast bila na karavanskim putevima prema Jadranskom moru. Tovarni konji i magarci prolazili su tuda, odnoseći rudu u primorje, dok su s primorja donosili oružje, tkaninu i drugu robu. I ZVOR Branislava Mićić, Zašto je Vukov učitelj proglašen za sveca: 17 istina o Tronoši. Magazin Ona, 18.12.2017.“
„Tršić je selo jugoistočno od Loznice (7 km), rodno mjesto Vuka Stefanovića Karadžića (1787.-1864.). Vukova kuća, onakva kako danas izgleda, podignuta je 1933. godine u stilu tršićke kuće iz Vukovog vremena. Prilikom svečanog otvaranja obnovljene Vukove kuće, u Tršiću je priređen prvi Vukov sabor, koji se od tada organizira svake godine sredinom rujna/septembra. Danas je on prerastao u jednu od najznačajnijih kulturnih priredbi u Srbiji. Sabor se održava pod vedrim nebom, na otvorenoj pozornici u središtu prirodnog amfiteatra kraj rječice Žeravije.“
Odlična tura i planinarenje sa udruženjem Poželi želju, ovaj put na retko spominjanu Tronošku planinu, poseta manastiru Tronoša i nakon grebenskog pešačenja po prilično sparnoij gustoj bukovoj šumi, završetak akcije u Tršiću, rodnom mestu Vuka Karadžića. Tršić je na mene ostavio poseban utisak, moram reći da sam očekivao više arhaično selo u običajenog izgleda, ali je ovde u potpunosti iskoriščen turistilki potencijal ovog kraja kao i harizma Vuka Karadžića. Lepo uređeno mesto, sa mnogo šetališta, sve oko reke i na njoj, restorani, konobe i konaci, suvenirnice, muzej na otvorenom, stari hram Arhangela Mihaila, Biblioteka… prodavnice, parkinzi. Prijatno iznenađenje za mene.
