Fruška gora posle korone

U subotu 30. maja održali smo prvu akciju van Subotice nakon ublažavanja mera uzrokovanih korona virusom. S obzirom da na akciji nisu bili oni koji najčešće pišu i fotkaju nije mi preostalo ništa drugo nego da ja napišem koju reč i preuzmem nečije fotke, izbor je pao na par fotografija sa FB profila Jozsefa Horvata. Pa da krenemo redom…

Nije bilo veliko iznenađenje što je interesovanje za akciju bilo veliko. I pre korone smo bez poteškoća punili autobus, nekada i dva, zato ja angažovanje dva autobusa za prvu akciju posle dvomesečne pauze ne smatram za čudo. Sve je to normalno i sve je to plod rada i odnosa prema 200 i kusur članova koliko udruženje ima. Dakle, dva autobusa su u 7 sati krenula put Fruške gore, polazna tačka je parking na Iriškom vencu. Milenko je za drugi deo „Manastirske transverzale“ uvrstio dva manastira, Novo i Staro Hopovo.

Iako su vremenske prognoze bile prilično nepovoljne, realnost je bila drugačija bara na početku akcije. Padavina nije bilo, svi smo orni i veseli krenuli manastirskom stazom od Iriškog venca ka Novom Hopovu. Zelena Fruška gora prijala je svima nama, staza vlažna ali ne mnogo klizava, možda je samo malo veća vlažnost vazduha bila manja smetnja. Nas 84 u koloni uživali smo u blagom spustu do manastira.

Nakon kratke posete manastiru Novo Hopovo nastavili smo dalje ka Starom Hopovu. Dobro poznata staza za sve koji su nekada gazili stazama Fruškogorskog ili Bukovačkog maratona. Iznad manastira Staro Hopovo je pećina, milion puta sam bio kod manastira a nijednom do pećine, gotovo neverovatan podatak. Možda ne bih ni sada otišao ali jedan zaboravljen ranac mi je bio motiv, krenuo sam do pećine da proverim ko je bio zaboravan.

Sledio je uspon do grebenskog puta, pomislio sam da bi tu moglo biti problema ali svi smo bez poteškoća izašli na greben Fruške gore. Nažalost baš tada počela je kiša, kraći pljusak koji nas je naterao da obučemo kabanice i da se na kratko sklonimo pod krošnjama drveća.

Iako sam iz Milenkovog opisa razumeo da ćemo do Paragova stazom koja polazi iza TV tornja nije se desilo tako, Milenko je poveo grupu maratonskom stazom. Kiša koja je pala samo je pogoršala stanje staze koje je inače dosta loše, staza je strma, klizava, da bismo bezbedno sišli koristili smo prolazak između drveća i tako sprečili proklizavanje i padove.

Pre izaska na asfaltni put gde je ujedno bio i kraj akcije iskoristili smo priliku za jedno zajedničko fotkanje, već kako priliči svakoj organizovanoj akciji udruženja. Jedva smo svi stali u kadar. Akciju smo završili na proširenju pored puta gde smo sačekali naše autobuse. Staza je bila duga oko 14 km.

Vodič akcije bio je Milenko, izveštaj napisao Zoran, fotografije je snimio Jožef. Hvala svima na učešću. Uskoro sledi najava trećeg dela transverzale posvećene manastirima na Fruškoj gori.