Kao idejni tvorac dajem završnu reč na današnje pešačenje snegom prekrivenim stazama Subotičke peščare:
Subota 15. decembar 2018. godine
Udruženje Poželi želju
Pešačenje okolinom grada
Staza šest jezera, prvi deo
Okupljanje je bilo na autobuskoj okretnici linije 1a, Kelebija opština. Bilo je onih koji su do starta došli peške (kao što sam ja, na primer, prešavši nešto više od 5 km), bilo je takvih koji su došli svojim autom, bilo je onih koji su došli jednim autobusom ranije, onih koji su došli kelebijskom 22-kom, i naravno najveći deo od nas 25 koji se okupio danas.
Sneg je padao, počeo je još tokom noći pa ga je već bilo desetak cm. Zacrtana trasa staze kojoj sam dao ime „Šest jezera“ vodila je do prvog od planiranih šest, do Kelebijskog jezera koje je manje više zaraslo u trsku, vode ima svake godine sve manje ali ga mi stariji ipak pamtimo kao pravo jezero.
Poslednjih godina sam najčešće pored pomenutog jezera išao njegovom zapadnom obalom, ovaj put sam se odlučio za istočnu. Sećam se da sam jednom, davno, pešačio tom obalom pa sam mislio da će i ovaj put prolazak biti nesmetan. Tako je i bilo, jedan crni kuso nam je pravio društvo sve dok nismo došli do stada ovaca kada je našao zanimljivije društvo.
Mi smo nastavili ka Kelebijskoj šumi. Šumska staza je bila sva idilična, snežna, pre nas niko nije prošao tuda pa je prćenje staze pomalo bilo iscrpljujuće ali i izazovno za moje nove cipele koje sam po prvo put obuo danas. Iz Kelebijske šume smo kroz vikend naselje izbili na obalu Majdana. Pod snegom i pomalo ledom jezero je bilo potpuno drugačije nego što ga najčešće viđamo. Za pauzu nije bilo mnogo vremena, trebalo je nastaviti dalje kako bi smo na vreme stigli na okretnicu na Makovu sedmicu gde bi se po planu isključili oni kojima bi 14 km bilo dovoljno.
Naravno, do okretnice smo još imali podosta da hodamo, sneg je padao ali nije bilo vetra pa je bilo zaista uživanje hodati manje poznatim stazama pokrivenim belim pokrivačem. Nakon Šištaka sam počeo da zaostajem, leva cipela mi je počela zadavati muke, osetio sam da će biti žuljeva. Ipak je 20 km možda previše za prvi put u novim cipelama.
Kako bih sačuvao noge za nove izazove odlučio sam da i ja odustanem na okretnici posle 14 pređenih kilometara. Tako je uradila i većina učesnika od nas 25 koliko nas je krenulo dok je osmoro najpsremnijih i najodlučnijih istrajalo u prvobitnom planu da pešačenje završi posle 20 km na okretnici Radanovac.
Pešačenje pomenutom stazom nastavljamo posle novogodišnji praznika.
Fotoreportaža Aleksandra Žmahera