U bojama ruja

U subotu 6. oktobra se u Deliblatskoj peščari u organizaciji PD Jelenak održala tradicionalna akcija „U bojama ruja“ u okviru koje je bio organizovan i „Deliblatski maraton“ kao poslednje, 8. kolo Vojvođanske treking lige.

Sa 45 učesnika bili smo zastupljeni na ovoj akciji, 6 učesnika je pešačilo ili trčalo na jednoj od tri staze treking lige a ostatak ekipe od 39 učesnika je pešačio markiranim stazama „banatske Sahare“. Vreme toplo i suvo, vetrovito, pesak dovoljno dubok da dočara čari jedne peščare.

Utiske jednog od učesnike, Ivana Sokolovića prenosimo sa njegovog FB profila:

„Udruženje poželi želju organizovalo je odlazak na poslednje kolo ovogodišnje Treking lige Vojvodine, pošto su i članovi udruženja učestvovali na ovom takmičenju i to sa ne malim uspehom. Pridružio sam se ekipi od nas 47 pošto sam odlučio da i ja učestvujem u ovom poslednjem, a za mene jedinom ovogodišnjem kolu TLV. Proteklih godina sam bio redovan učesnik većine kola, ali se fokus interesovanja pomerio na druga sportska događanja. Unapred sam se radovao ovom događaju, volim peščaru, uvek s lepo osećam tamo, a za nju me vezuju lepe uspomene. Osim toga, ovde se običnoi skupe ljudi planinari, trkači i zaljubljenici u prirodu iz cele zemlje, mnoge od njih dobro poznajem i ovo je prilika da ih sretnem makar na kratko.
Tako je bilo i ovog puta.
Prelep dan, stigosmo sa malo kašnjenja (neki ljudi sebi dozvoljavaju luksuz da se komotno ponašaju i da ih pun autobus čeka na polasku 20 minuta!) na start trekinga koji sam želeo da pretrčim, odabravši najkraću stazu od 21,5 km. Brzo pozdravljanje sa domaćinima i krenuo sam za ostalima sa nekih pet minuta zakašnjenja. Polako sam sustizao ostale takmičare pešake, trkači su već odprašiuli u pravom smislu te reči, pesak je bio suv i sipak tako da su mi patike propadale duboko u njega. U početku je išlo dobro, ovog puta je staza išla u obrnutom smeru, tako da su odmah došle na red dine za gore-dole dok smo još relativno odmorni, a kasnije je teren bio sve ravniji. Međutim, suša je učinila da 90% staze bude pokriven sipkim dubokim poeskom i vraški otežavao trčanje i bilo kakvo kretanje po njemu. Malo lutanja na stazi (neobeleženo skretanje na raskrsnici, propust organizatora, ali i moj, jer nisam pogledao trek) je dodatno otežvalo napredovanje, konačno dolazim do KT-4 – i najzad voda! Nije mi jasno zašto po ovoj vrućini nije bilo vode na kontrolnim tačkama? Makar obične u kanisterima koja ne košta ništa? Veliki propust organizatora! Kako su se kilometri nizali, sve je bilo teže i teže, umor je počeo da me hvata, čak sam uspeo da padnem i opružim koliko sam dug zapevši za neki koren i polako, konačno stigao u cilj sa vremenom od 3:25:14 sekundi zauzevši 12. mesto na kratkoj stazi. Veoma težak trail, ni nalik onom u Erdutu prošle nedelje. To me je i malo prevarilo, pošto sam očekivao neke slične uslove za trčanje.
Sve u svemu, bilo je dobro, mnogo teže od očekivanog, ali sam ipak zadovoljan. Jedno iskustvo više. Uskoro će i trek&trail u Subotičkoj peščari kod nas, pa se valja pripremiti. Ovo je biila dobra prilika za to.
Da spomenem da sam sreo drage prijatelje Olivera LociIvanka IliševJonike Žeravljev, domaćine, Slavko Šmit sa svojom ekipom iz Sombora, Dragan Urošević iz Požarevca, Zorica Jovanović Ranković i njene BiFit plesačice iz Pančeva koje su zumbale na bini zajedno sa velikim brojem školske dece, Gorana Dudana i Siniša Petrov iz Novog Sada, naše drugare iz PSK Spartak koji su takođe došli na treking, a nastavili u Rumuniju da obiđu kanjon Nere…
Konačno, povratak kući, umorni ali u dobrom raspoloženju, sa dve osvojene medalje, Adrijan Matetic zlatna na kratkoj stazi i bronzana za Biljana Isić na srednjoj stazi. Sledi zaslužen odmor.
Hvala domaćinima, bilo je lepo, nikad bolji planinarski pasulj nisam pojeo! 
Takođe, zahvalnost i Udruženju Poželi želju koja je snosila troškove kotizacije za nas učesnike trekinga!“

Fotografije Horvat Jožef

image_pdfimage_print

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *