U bojama ruja (šta ću kada volim crveno)

Upcoming Events

U sklopu tradicionalne akcije „U bojama ruja“ u nedelju 9. oktobra održano je 8. kolo Vojvođanske treking lige pod nazivom „Deliblatski maraton Vid Novaković“ u organizaciji PD „Jelenak“ iz Pančeva.

Mnogo toga nije bilo kako treba u pripremi odlaska subotičkih planinara-trekera u Deliblato. Od prvobitnih 20 prijavljenih učesnika lista se na dan pred polazak svela na samo 14 ili bolje rečeno na 15 pošto sam svoju odluku da ne idem na ovo kolo ipak promenio u poslednji čas.  Nije to prvi put da budem pod stresom zbog ovakvih situacija ali se nadam da je jedan od poslednjih puta. Kako god, u nedelju ranom zorom krenuli smo put Deliblata i stigli bez problema oko pola 9, dovoljno rano da iskoristimo vreme do starta da se adekvatno spremimo za nove izazove. Ja sam već ujutro osetio da ću ponovo imati stomačne probleme ali sam se nadao da mi neće poremetiti planove i da ću kratku stazu uspešno savladati.

Start Deliblatskog maratona

Start Deliblatskog maratona

I ove godine na akciji je veliki broj učesnika, najviše je školske dece, tu su i planinari, biciklisti, trekingaši. Dan kao izmišljen, lepo vreme, malo sunca, malo oblaka, ni hladno ni toplo. Divan ambijent u ŠRC Čardak u Deliblatskoj peščari pred start manifestacije.

Spreman za start (foto Cira Law)

Spreman za start (foto Cira Law)

Domaćini su ove godine delimično izmenili sve tri staze treking lige. Uključene su i plava i zelena staza što me je obradovalo jer sam inače imao u planu da pešačim tim stazama. Obradovalo me je da su obe uključene u sve tri staze tako da sam ostao pri odluci da danas pešačim „samo“ 19 km.

wp_20161009_09_47_46_pro1

Crvena boja ruja duž staza maratona

Na stazu sam krenuo bez takmičarskih ambicija (kao i uvek) sa željom da opušteno pređem tih 19 km. No, već nakon starta u prvim kilometrima sve je krenulo nekim drugim, neplaniranim tokom. Nisam siguran da znam, možda samo pretpostavljam zašto smo nas trojica, sa mnom su bili Željko i Dušan a iz prikrajka nas je pratio i prisluškivao naše „zanimljive“ razgovore Milan iz Rume, krenuli jačim tempom koji se povremeno pretvarao u lagani trk ili kaskanje (jer ja brže trčati ne mogu). I njih dvojica imaju svoju filozofiju za današnji treking, Dušan je odlučio da ide na veliku stazu (samo još ovaj put, od sledećeg kola ide na kraće staze i više će da uživa) ali da ne žuri mnogo, Željka boli peta (da li peta na nozi ili ne može da ubaci u petu brzinu nisam baš siguran, jer je poslednje kilometre odjezdio sve u šesnaest) pa je ova početna jurnjava tim veće iznenađenje za svu trojicu. Kilometar za kilometrom, kontrolna tačka za tačkom, počeli smo i da prestižemo neke učesnike, jeee, očas posla smo već na pola staze, došlo je vreme da se pozdravimo sa Duletom koji odlazi na veliku stazu (šta ti je karakter). Koji minut iza njega kreće i Milan iz Rume (on kada dođe na kolo treking lige uvek pređe veliku stazu pa me to nije iznenadilo) a meni i Željku se pridružuje Nenad koji je krenuo na dužu stazu ali je zalutao malo pa se ipak odlučio za sigurniju varijantu u društvu nas dvojice (kako li je samo skontao da smo mi sigurna opcija za siguran put do cilja ne znam).

Njegovo veličanstvo PESAK

Njegovo veličanstvo PESAK

Staze u Deliblatskoj peščari su i ove godine odlično obeležene, za potrebe trekinga pojačane sa usmeravajućim oznakama ka narednoj KT na svakoj raskrsnici. Moram biti iskren ovakvo dobro obeležena staza teško da je bila u bilo kom dosadašnjem kolu treking lige. Svakom planinaru koji je ovde zalutao bih ili oduzeo planinarsku knjižicu ili ga poslao na neku sedmodnevnu obuku (naravno u Sibir) 😀 Za atletičare bih imao manji popust :D, oni ipak manje gledaju u oznake a više u onog ispred sebe 😀

Gore dole po plavoj stazi

Gore dole po plavoj stazi

Sa snalaženjem i orijentacijom nismo imali problema pa smo se držeći dosta jak tempo družili do pretposlednje KT kada njih dvojica nastavljaju bez mene (tada sam shvatio da Željka uopšte ne boli peta nego možda uvo i da ne ide na dugu stazu samo zato jer je shvatio da neće biti među prva tri na kraju sezone). Mene uz grčeve u stomaku lagano hvata blaga kriza i u nogama, moram malo da usporim, popijem malo pepsija da dođem sebi. Slede dva uspona, dve peščane dine iznikle kao niotkud ispred mene. Noge su sve teže a koraci kraći i usporeniji. Srećom kriza traje kratko i posle savladanih uspona ponovo hvatam ritam i lepom stazicom kroz šumu ubrzo stižem i do poslednje KT (tj. mislio sam da je poslednja) na rubu šume kod asfaltnog puta. Asfaltom hitam ka cilju, pred samim ciljem se pojavljuje i poslednja KT, 16. po redu, za koju nisam ni znao da postoji, overavam je i ulazim u cilj tek koji sekund nakon 3 provedena sata na stazi. Prosto ne verujem sebi. Odavno nisam išao ovako dobrim tempom a bez nekih većih problema (osim grčeva u stomaku ali to je kod mene kao dobar dan pa se ni ne računa).

Na cilju

Na cilju

Razmišljam posle svega koliko je pak dobro ispalo što sam došao. Bio je ovo jedan od najboljih trekinga otkako je trekinga u našim krajevima, to je definitivno. Odlična organizacija, priprema i izbor staza sa izmena u odnosu na ranije godine, idealno vreme i činjenica da sam se ipak našao danas u Deliblatu učiniće da ovaj treking dugo pamtim. Ruj je i ove godine bio crven i lep, ja sam bio samo crven, takva je tradicija kada se dolazi na ovu akciju.

Najbrži na 40 km dugoj stazi

Najbrži na 40 km dugoj stazi

Najbrže na dugoj stazi od 40 km

Najbrže na dugoj stazi od 40 km

Hvala Pančevcima što su u pripremi akcije mislili na mene pa je moja kolekcija majica sa planinarskim motivima veća za još jednu prelepu sa motivima ruja iz Deliblatske peščare.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *