Posle pet-šest godina nećkanja, a posle punih 10 godina od prvog savladanog Fruškogorskog planinarskog maratona, u januaru 2003. godine postadoh i zvanično planinar, član PK Spartak. Te prve sezone planinario sam manje više po Fruškoj gori, bio sam na Valjevskim planinama, prešao sam Ovčarsko-Kablarsku transverzalu i bio učesnik pohoda od Beograda do Kopaonika gde sam upoznao nekoliko iskusnih planinara od kojih sam naučio mnogo toga.
Bukovački maraton 2006
Ne znam da li je slučajno ili ne ali te 2003. godine na obroncima Fruške gore u smiraj leta u jednom malom selu nadomak Petrovaradina održan je 1. Bukovački maraton. Nisam učestvovao, nisam ni znao da se održava, u to vreme internet i društvene mreže nisu bile razvijene kao danas a ni moj krug poznanika i prijatelja iz sveta planinarstva nije bilo veliki kao danas. Već početkom naredne godine na Božićnom usponu na Rtanj upoznao sam neke nove planinare, gle slučajnosti, baš iz Bukovca. Srđan, Mišo, Sonja postali su neizostavno društvo te godine na Republičkim akcijama na Rtnju, Tremu, Gledićkim planinama, Medvedniku…
Sa Vilenjacima na Republičkoj akciji Uspon na Leskovik 2007
Poznanstvo sa Vilenjacima značilo je da sam od narednog, 2. Bukovačkog maratona postao redovni učesnik. Iako sam bio iskusni maratonac, iza mene je već bilo preko deset Fruškogorskih maratona, uglavnom onih od 82 km u Bukovcu sam uvek prelazio samo one kraće deonice, želja za uživanjem i druženjem sa pozitivnim ljudima je bila veća od želje za dokazivanjem i borbe sa samim sobom. Narednih godina postao sam vodič u klubu, samim tim i grupa sa kojom sam dolazio na Bukovački maraton bivala je sve veća i veća.
Blatnjavo i mokro 2008. godine
Na 6. Bukovačkom maratonu 2008. godine kiša je nemilice padala, nas 17 koliko nas je došlo iz Subotice se nije mnogo obaziralo na vremenske neprilike. Pokisli do gole kože ali veseli i raspoloženi i te godine smo prelazili staze Bukovačkog maratona. U arhivi maratona kao najmasovniji klub te godine navodi se PK Spartak Subotica. Od te godine taj primat gotovo nikada nismo prepustili drugom.
Famozna KT 5 😀
Bukovački maraton je za mene poseban i zbog još jednog razloga. Septembra 2012. godine na jubilarnom 10. Bukovačkom maratonu održano je 1. kolo Vojvođanske treking lige. Slučajno? Nije ništa slučajno, sve na ovom svetu ima svoje zašto. Staze Bukovačkog maratona su oduvek bile za mene primer kako treba organizovati jednu planinarsku akciju, tri staze, tri izbora, za svakoga ponešto. Dobro, nije baš za svakoga, nema besplatnog pasulja, nema ni žive muzike, u Bukovcu nemate baš prevelik izbor kako provesti dan ako niste došli da planinarite ali imate zelenu planinarsku knjižicu i sebe smatrate planinarom.
Prvo promo kolo Vojvođanske treking lige 2012. godine
No, za one koji vole da planinare staze maratona su pravi izbor. Osnovna staza sa obilaskom izvora Vilina vodica po kom je i društvo iz Bukovca dobilo ime, uvek inspirativno Stražilovo sa grobom Branka Radičevića su već dovoljan razlog da krenete na tih 16 km. Spomenik na Iriškom vencu, manastiri Novo i Staro Hopovo, Gregeteg, Velika Remeta i Krušedol za one koji su spremni da se upuste u izazov prelaska dužih deonica na uredno i vidno obeleženim stazama.će i narednih godina biti motiv da se drugog vikenda nađem u malom selu u kome radi jedan mali planinarski klub sa velikim srcem.
I ovako se prelaze staze maratona
Znaju Bukovčani da sam uvek spreman da prelazak staze zamenim sa bilo čim što bi pomoglo da organizacija narednog maratona bude na visokom nivou kao ovih prethodnih 14. Zato drago moji Vilenjaci slobodno se obratite, za pomoć bilo koje vrste uvek vam stojim na raspolaganju. Ako vam moja pomoć nije neophodna srešćemo se na stazi, na nekoj od kontrolnih tačaka gde ćemo se kao i uvek lepo družiti i ispričati.
Kao kontrolor na KT Novo Hopovo 2014. godine
Vidimo se na narednom, 15. Bukovačkom maratonu!