Na lepom plavom Dunavu

Poduže već nisam pisao ovde ništa. U poslednje vreme par reči o akciji na kojoj sam bio napišem na profilu „sutrekkingteam“ na sajtu Wikiloc gde inače okačim sve svoje gps zapise. Da ne bi ovaj blog zamro u potpunosti ovaj put sam obrnuo sled događaja pa ću par reči napisati ovde.

U subotu sam u solo varijanti krenuo za Mađarsku. U poslednje vreme priuštim sebi bar jednom mesečno ovakav vid putovanja. Ovaj put moj (mada sam po najavama akcija video da su još neki birali ovu destinaciju za subotu) izbor bio je Dunav. Mesto Višegrad sa svojim znamenitostima me je privlačilo odavno a nedavni prolazak tim krajem mi je samo podgrejao želju za skorim dolaskom. Laka dostupnost vozom je uvek prednost kada idem u solo varijanti tako da sam već u 8 sati bio na obali Dunava u mestu Nagymaros preko puta Visegrada.

Jutarnje sivilo

Jutarnje sivilo

Skelom sam se za 420 ft i manje od 15 minuta prevezao na drugu obalu i odmah krenuo zacrtanom trasom u obilazak. Pomalo tmurno jutro me nije obeshrabrilo, verovao sam i prognozama i tradiciji da gde moje noge kroče tu samo sunce sija.  Glavnom ulicom prolazeći pored nekoliko zanimljivih objekata stižem do odvajanja staze ka Donjoj tvrđavi i Salamon tornju. Em je rano, em su uskršnji praznici em nije sezona, na toranj se ne može ući ali mi ni ne smeta mnogo. Uživam u tišini.

Donja tvrđava i Salamon toranj

Donja tvrđava i Salamon toranj

Ubrzo se napušta asfalt i pravom planinarskom stazom se nastavlja uzbrdo. Nailazim na stenu sa spomen pločom Görgey-bérc. Stare, pomalo islizane drvene table sa oznakama edukativne staze osim što usmeravaju ka narednom cilju daju poneku korisnu informaciju o živom svetu i istoriji ovih krajeva.  Isto takav, pomao ostareo i oronuo je i vidikovac sa dve klupe za predah. Čak i tako vidno ranjenjoš uvek junački izdržava mojih 100 i koji kg. Desetominutnu tišinu i samoću na kratko poremetiše četvoro trkača koji se brzo sjuriše nizbrdo stazom kojom ja planiram dalje uzbrdo ka vrhu Nagy villam. U podnožju srećem radnike koji rade na obnovi avanturističkog parka pred početak sezone. Na vrhu nigde nikoga. Sunce sada već uveliko prži. Pravi prolećni dan kao stvoren za uživanje. Par klupa i stolova kao stvoreni da se ranac bar delimično isprazni a izgubljene kalorije nadoknade. Nekako mi se ni ne ide dalje ali ima još dosta toga što bi se danas moglo videti.

Vidikovac na vrhu Nagy villam 377 m/nv

Vidikovac na vrhu Nagy villam 377 m/nv

Plava staza sa vrha vodi ka tvrdjavi Fellegvár gde je već stotine ljudi, kafići, suvenirnice, parking za automobile. Penjem se do ulaza u tvrđavu ali me cena od 1.700 ft odvraća od namere da u nju i uđem. Spuštam se stazom ka Višegradu sa par usputnih lepih vidikovaca ka Dunavu i planini Borzsony na drugoj obali. Skelom se ponovo vraćam u Nagymaros. Čekam voz kojim se vraćam ka Budimpešti ali usput izlazim u mestu Vac.

Na jednom vidikovcu

Na jednom vidikovcu

Gradić sa svojih 33.000 stanivnika u podnožju planine Naszaly na koju danas neću stići da se penjem je drugi izbor za današnju rekreativnu akciju u krivini Dunava u Mađarskoj. Od železničke stanice krećem ka fudbalskom stadionu. Ne znam da li bi UEFA dala zeleno svetlo za odigravanje međunardnih utakmica ovdašnjem klubu na ovom stadionu, mene on mnogo podseća na naš subotički stadion uz razliku da je ovaj u Vacu nešto uređeniji ali je okruženje obraslo drvećem, ograda oko njega već pomalo trošna i nikakva. No, nisam došao da gledam utakmice nego da pronalazim nove i zanimljive destinacije vezane za prirodu. Odmah iza stadiona je manje jezerce. Koliko vidim na njemu je pecanje glavna aktivnost ali oko njega su i pešačke i biciklističke staze.

Jezerce u Vacu

Jezerce u Vacu

Hodajući čas jednom, čas drugom naišao sam na putokaz koji upućuje na edukativnu stazu koja me je prosto oduševila. Oko 600 metara duga, celo vreme izgrađena na drvenom molu, istina sa ponegde već natrulim daskama i skoro pa srušenim rukohvatima, vodi posetioce u dubinu močvare u pravu divljinu na samo par stotina metara od civilizacije. Dodatnu sreću činilo je to što osim jedne porodice koja se upravo vraćala sa staze druge posetioce nisam imao prilike sresti za vreme boravka na stazi. Tišina i lepota koja se osete i vide jednostavno ne daju da se opišu, zaista ih treba doživeti i osetiti.

Odmorište u srcu močvare

Odmorište u srcu močvare

Vreme je bilo za povratak. Usput sam još prošao stazom uz obalu Dunava. Ostaci tvrđave, lepi, popločani trgovi i uređene fasade, zanimljivi spomenici su samo deo onoga što se može videti u starom delu grada. Poslastičarnica Váci Csokizó sa velikom ponudom čajeva, toplih čokolada i kolača u zanimljivom ambijentu je prekratila vreme do polaska voza.

Velika crkva na trgu u Vacu

Velika crkva na trgu u Vacu

Povratak u Budimpeštu, vožnja metrom do Nepligeta, huk navijača sa stadiona Ferencaroša gde se odihravala neka utakmica (kasnije sam saznao da je u pitanju prijateljski meč Mađarske i Hrvatske) i to bi bilo to za još jedan lep dan u životu za koji mogu da kažem da nije uzaludno potrošen.

Ispred stadiona Ferencvaroša u Budimpešti

Ispred stadiona Ferencvaroša u Budimpešti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *