Nova godina u Šidu na maratonskoj stazi

Po treći po zaredom 14. januara na programu je 1. kolo Vojvođanske treking lige, Šidski novogodišnji maraton. Ni ove, kao ni u prethodne dve godine, snega nije bilo, čak šta više temperatura je bila u plusu pa je na stazi blata bilo u izobilju. No, vremenske prilike i neprilike su nešto na šta se ne može uticati, za njih se samo treba adekvatno pripremiti.

Plakat maratona

Plakat maratona

Za mene je start počeo malim iznenađenjem: Nikola Minić mi je ispred Balkanske trkačke lige uručio učesničku medalju kao i pehar za učesnika sa najviše dugih trka u 2015. godini. Tako okićen medaljom i peharom pristupio sam prijavljivanju za 1. ovogodišnje kolo Vojvođanske treking lige.

Gužva za prijavnim stolom

Gužva za prijavnim stolom

Manje kašnjenje novog direktora prouzrokovano klizavim kolovozom, gužva kod prijava uslovilo je da i start kasni desetak minuta. Još jedno priznanje za mene i moje drage goste iz Mađarske, bračni par Plechl: Dele nas je zamolio da mi budemo ti koji će otvoriti sezonu i proglasiti start 1. kola. Zaista sam ostao zatečen koliko mi se sve promenilo otkako nisam direktor 😀 😀 😀

Nestrpljivo se isčekuje start maratona

Nestrpljivo se isčekuje start maratona

Sa desetak minuta kašnjenja krenulo se na staze Šidskog maratona. I ove godine na programu su bile tri staze, kratka od 16,5 km, srednja od 24 km i duga od 32 km. Moj izbor je i ove godine bila duga staza. Nekako sam naivno poverovao da ću je savladati u približno istom vremenu kao i prošle godine. Potcenivši količinu blata na stazi na osnovu nekih svojih razmišljanja odlučujem da krenem bez štapova što će se pokazati kao velika greška. Još kada dodam da nisam ni doručkovao kako bi trebalo…

Dobro je dok je tlo još zaleđeno

Dobro je dok je tlo još zaleđeno

Odmah nakon starta jurim da kupim obećano Jelen pivo gostima iz Mađarske, oni mi u ranac ubacuju neko njihovo, mađarsko. Blago li je meni, sada mi je ranac još teži. Do KT 1 Lipovača pratim sporiji deo grupe iz „Spartaka“, nakon KT 2 manastira Privina glava zaostajem malo i nastavljam sam, povremeno se od KT 3 Sot do KT 4 Sotsko jezero družeći sa trekingašima iz Mađarske. Već tu sam shvatio da sam pogrešio što sam krenuo bez štapova jer je blata zaista bilo mnogo i sa štapovima bi mi bilo mnogo lakše da se krećem.

Čak je i na brani jezera bilo naneto žute zemlje

Čak je i na brani jezera bilo naneto žute zemlje

Na KT 4 Sotsko jezero sam odmorio desetak minuta i nastavio nešto sporije ka Molovinu. Imao sam utisak da sam poslednji od onih koji su krenuli na dugu stazu. Gledajući satnicu zatvaranja kontrolnih tačaka video sam da sam „dobar“ celih 60 minuta pa se nisam mnogo uzrujavao. Mogao sam da dozvolim sebi i da uživam u lepoj stazi i da se sam sa sobom raspravim neke nedoumice sa kojima se borim u poslednje vreme.

Vinogradi tamo negde pre Molovina

Vinogradi tamo negde pre Molovina

U Molovinu ponovo kraći predah i razgovor sa kontrolorom i ekipom oko njega pa krećem dalje ka manastiru Sveta Petka znajući da će na ovoj deonici biti još mnogo blata i klizanja. Početak je kroz lepu šumu, tišina i mir koji vladaju na ovom delu staze su prava relaksacija. Po izlasku iz šume sledi deo kog sam se i pribojavao, blato, blato, blato…Nakon 3 km po blatnjavoj stazi u daljini sam ugledao tri učesnice maratona. Ubrzo sam ih sustigao, bile su to tri članice Spartaka sa kojima nastavljam dalje. Prateći markacije idemo ka manastiru koji se ubrzo nazire u dolini ispod asfaltnog puta.

Šume negde posle Molovina

Šume negde posle Molovina

O čemu li smo pričali ne mogu da se setim ali….manastir uskoro više nismo videli, markacije jesu i dalje bila na stazi ali sve ostalo je za mene bilo potpuno nepoznato. Tek kada smo se približili asfaltnom putu i seoskom groblju sam shvatio da smo mi u stvari na raskršću male i velike staze nastavili malom stazom u kontra smeru ka selu Berkasovo. Nema veze, ovuda svakako još nisam prolazio. Javljam se organizatoru da sam promašio stazu i da kontrolori ne moraju da me čekaju kod manastira.

Blato na stazi Šidskog maratona

Blato na stazi Šidskog maratona

Tabanajući trotoarom kroz Berkasovo a ubrzo i kroz Šid stižemo do Sportskog centra i cilja ovogodišnjeg Novogodišnjeg maratona koji je po meni sasvim opravdao očekivanja učesnika.

Sa Deletovim poklonom na kraju maratona (foto Sokcsity Z.)

Sa Deletovim poklonom na kraju maratona (foto Sokcsity Z.)

Na cilju me čeka još jedno iznenađenje, Dele mi ispred organizacionog odbora maratona uručuje poklon sliku Save Šumanovića „Šid 1940“. Veliko hvala Deletu i ekipi i nadam se da će maraton još dugo trajati.

Prikaz staze

Rezultati 1. kola VTL2016 rezultati 1. kolo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *