U mraku Subotičke peščare

Upcoming Events

Te sada već davne 2008. godine u znak sećanja na 29. novembar nekadašnji Dan Republike održana je prva akcija noćnog pešačenja kroz Subotičku peščaru. Pod vođstvom Ilije Nonkovića a uz asistenciju Stevana Vidakovića pešačili smo 20-ak kiloometara u čast tog nekada važnog datuma iz istorije bivše nam države. Svake naredne godine krajem novembra ili početkom decembra već kako su nam obaveze i kalendar aktivnosti dozvoljavale pešačili smo dvadesetak kilometara po peščari ne prekidajući tradiciju ni kada je kiša lila kao iz kabla.

Noćno pešačenje 29.11.2008. godine

Noćno pešačenje 29.11.2008. godine

Ove, 2015. godine akciji su se zahvaljujući angažovanju Vitomira Markovića, nastavnika matematike i osobi koja vodi planinarsku sekciju „Mladi planinari“ u OŠ Miloš Crnjanski priključili članovi ove sekcije. Rekordnih 84 učesnika je pešačilo sa subote na nedelju od prostorija našeg planinarskog kluba do Palića šumskim putevima i stazama 25 km ili pet puta duže nego što je razdaljina između ta dva mesta asfaltnim putem ili biciklističkom stazom kojom najčešće većina nas prelazi navedenu relaciju.

5.12.2015. Okupljanje u prostorijama PK Spartak (foto V.Marković)

5.12.2015. Okupljanje u prostorijama PK Spartak (foto V.Marković)

Pešačenje je započelo ispred prostorija kluba oko 22 sata. Sat ranije počelo je okupljanje zainteresovanih učesnika ovogodišnjeg Noćnog pešačenja kroz Subotičku peščaru. Poznata ali i meni nepoznata lica su gotovo ispunila prostoriju u Parka Ferenca Rajhla 11. Negde posle pola deset pristiže i autobus sa tridesetak učenika iz OŠ Miloš Crnjanski predvođenih  nastavnicima Vitomirom i Zdravkom što je bio znak da možemo krenuti na akciju. Iso Planić, vodič večerašnjeg pešačenja u kratkim crtama upoznaje prisutne o planu akcije. Zvuk njegove pištaljke označio je polazak kolone. Prve kilometre prevaljujemo ulicama grada ne retko praćeni začuđenim pogledima stanovnika Subotice. Nakon pola sata hodanja napuštamo gradsko jezgro i stižemo u Kosovku ulicu koja se proteže uz peštansku prugu. Uličnu rasvetu zamenjuje svetlost naših baterijskih lampi. Putem tik uz prugu krećemo se ka Subotičkoj peščari. Prelazimo prugu pa se ubrzo ponovo vraćamo na stranu kojom smo pešačili pre prelaska i konačno ulazimo u PIO Subotička peščara. Naš prvi cilj je Šištak, to kultno mesto subotičkih planinara koji sa svojih 134 metara visine, celih 8,4 metara iznad ostatka peščare za nas predstavlja valjda više nego … ma dobro, da se ne poredimo ni sa kim, specifični smo i takvi ćemo uvek biti. U podnožju Šištaka Steva je založio vatru, planirana je pauza od satićak vremena, prilika je da se malo ogrejemo mada noć nije hladna, a i da ispečemo ono što smo za tu namenu poneli.

Zagrevanje kraj logorske vatre (foto V.Marković)

Zagrevanje kraj logorske vatre (foto V.Marković)

Posle ponoći krećemo dalje. U mraku Subotičke peščare samo se vide svetla čeonih lampi. Dobro, u jednom momentu i plava policijska rotacija. Kolege policajci u redovnom obavljanju službenih dužnosti. U nastavku u nedostatku zvezdica na nebu, oblačno je ovih dana, samo je svetlost baterijskih lampi osvetljavala zelena srca u žutom krugu, markaciju naše pešačke staze kojom smo povezali Palić sa Kelebijom.

Markacija pešačke staze kroz Subotičku peščaru

Markacija pešačke staze kroz Subotičku peščaru

Tu negde oko Makove sedmice, negde bliže polovini pređenog puta predah. Polako se nazire umor kod mladih planinara, no njihova volja i želja da se pređe cela staza je jača od umora. Kod nekadašnjeg strelišta ulazimo u šumu, jedan manji nesporazum oko toga da li je Danilokrenuo pravim putem nam cepa kolonu i oni iskusniji odlaze napred i do kraja akcije se sa većinom njih više nismo ni videli. Najvažnije je da je nesporazum prevaziđen i da je sve u najboljem redu, saznali smo da je Danilo sa prvom grupom pa možemo opušteno dalje. Pre nekadašnjeg majdana peska ponovo pravimo kraći zastoj kako bi smo prikupili energiju za nastavak pešačenja ka jezeru Tresetište. Do jezera stižemo posle 3 sata iza ponoći.

Iso, Vitomir i ja na jednoj od pauza (foto V.Marković)

Iso, Vitomir i ja na jednoj od pauza (foto V.Marković)

Poslednju četrvtinu puta do Palića prelazimo uz poneko uobičajeno pitanje „koliko još ima?“. Ima taman tolliko kollko treba da se na kraju akcije u centru Palića na displeju mog gps-a pokaže brojka 25. Da, 25 km pređenih kilometara u noćnoj verziji pešačenja stazom kroz Subotičku peščaru bio je bilans ove osme po redu tradicionalne akcije PK Spartak nastale 2008. godine na nekadašnji praznik Dan Republike 29. novembar. Autobus u centru već čeka mlade planinare, u onim nešto malo starijima još ima snage da se pešačenje nastavi ka gradu. Lepo kažem ja da smo mi jedna vrlo specifična družina.

Večiti mladići :-) Nebojša i Bojan u mraku Subotičke peščare (foto V.Marković)

Večiti mladići 🙂 Nebojša i Bojan u mraku Subotičke peščare (foto V.Marković)

Možda nije cela noć bila idealna, možda mali planinari nisu uvek bili spremni da uživaju u tišini lepe decembarske noći ali im se mora odati priznanje za hrabrost i odlučnost da krenu sa nama i na kraju na istrajnosti da celu stazu sa uspehom prepešače. Zaista su ove noći oni heroji Subotičke pešćare.

Prikaz staze – gps zapis

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *