Štapovi…za momente kada sve krene nizbrdo

Upcoming Events

Pošto su me verni čitaoci kritikovali da ne pišem više na blogu kao nekada onda sam morao nakon ove akcije da osmislim i napišem neki tekst. Nema mi druge, čitaoci se moraju ispoštovati. Inače u poslednje vreme sa svake svoje aktivnosti objavim zapis iz gps uređaja i uz to napišem po koju reč i postavim po šest fotografija na sajtu wikiloc  korisnik Sutrekkingteam, pa ko voli može pogledati tamo.

Velika Plana, početak brdske pešačke staze

Velika Plana, početak brdske pešačke staze

Proteklog vikenda sam boravio na dve lokacije: u subotu na Radovanjskim brdima kod Velike Plane a u nedelju na Homoljskim planinama oko sela Vitovnica. Ideja je nastala još letos na akciji iznenađenja kada se i većina učesnika već izjasnila da će biti učesnik i ove akcije. Po tradiciji svake godine krajem oktobra sam jednu akciju posvetio svom rođendanu te je i ove godine ideja bila slična s tim da je zbog gustog kalendara i obaveza oko Vojvođanske treking lige termin te rođendanske akcije morao biti pomeren na neki vikend u novembru.

Skretanje za manastir Koporin

Skretanje za manastir Koporin

Kada se utvrdio konačni plan akcije već je bilo zainteresovanih za pun minibus pa nije bilo ni potrebe da o akciji mnogo pričam niti da je objavljujem jer slobodnih mesta svakako nije bilo. Sticajem okolnosti par dana pred akciju usledilo je nekoliko otkaza (na moju veliku žalost) pa smo ipak na akciju krenuli sa brojem od 18 učesnika što ni najmanje nije uticalo na pozitivnu atmosferu koja je vladala tokom izvođenja ove akcije. Da bi nam putovanje proteklo u što boljoj atmosferi spremili smo plejlistu muzičkih numera (svaki učesnik je mogao predložiti po tri numere) koja se na kraju nije mogla saslušati zbog neispravnog čitača usb-a u minibusu (na ovo ću ukazati prevozniku). Plej lista će ostati za neku narednu priliku a na njoj su bile sledeće pesme plej lista

Radovanjska brda, uređena markirana staza

Radovanjska brda, uređena markirana staza

Uz muziku sa radija u dobrom raspoloženju stižemo u  Veliku Planu nešto ranije od plana. Ne uspevam da kontaktiram domaćine koji su mi se pomudili da budu sa nama za vreme akcije, ništa za to, mi idemo sami, oni će već nekako naći načina da nam se pridruže usput ako se jave i pojave na dogovorenom mestu. Sa parkinga ispred marketa Dis krećemo prateći markiranu stazu ka uzvišenju Vrbica a zatim ka manastiru Koporin. Negde pre manastira Koporin, kada smo već prešli nekih 6 km su nas sustigli Dragiša (ili Radiša, nisam siguran)  i Dragana, članovi PK Vrbica. Nakon posete manastiru i kraćeg predaha utvrđujemo dalji plan naših aktivnosti. Pošto smo mi uvek za neke duže varijante pešačenja odlučujemo da idemo do Karaule, najviše tačke Podunavskog okruga tj. da idemo produženom varijantom staze „Karađorđevim stopama“. Takvi smo mi suplaninari, kad god negde odemo gledamo da biramo onu dužu stazu. Retko kada pogrešimo u izboru, nismo ni sada. Iako je vrh visok nepunih 300 metara put do njega nije bio lak i nije se mnogo razlikovao od uspona na neki fruškogorski vrh. Uska strma stazica nas dovodi na plato gde posle malo obigravanja oko antena nalazimo kamen sa oznakom i visinom vrha. Karaula 297 metara nadmorske visine.

Karaula 297 m/nv, najviša tačka Podunavskog okruga

Karaula 297 m/nv, najviša tačka Podunavskog okruga

Spuštamo se drugom stazom nadole, nastavljamo ka Radovanjskom lugu i manstiru Pokajnica. Usput nailazimo na put koji vodi do budućeg planinarskog doma kluba Vrbica iz Velike Plane ali zbog kratkoće dana ne idemo do njega te planiranu pauzu odlažemo sve do dolaska u Radovanjski lug. Par kapi kiše nas opominje da nailazi najavljivana promena vremena, srećom valjda zna kiša s kim ima posla pa nas ubrzo napušta. Mi slušamo Draganinu nadahnutu priču, pravi istorijski čas. Na žalost vremena je malo, mrak će uskoro pa se mora dalje.

Radovanjski lug

Radovanjski lug

Dolazimo do manastira Pokajnica gde se zvanična staza Karađorđevim stopama završava, no mi ćemo i dalje peške. Sada je već izvesno da ćemo do parkinga kod marketa DIS gde smo parkirali autobus stići taman u sumrak. Dragiša nas vodi kratkom prečicom, dovoljno da stignemo taman na vreme, nema potrebe da vadimo baterijske lampe. Zahvaljujemo se domaćinima što su nam pokazali lepote svog kraja. Bili su odlični domaćini. Mi se opskrbljujemo u marketu pa nastavljamo dalje ka Smederevskoj Palanci, plan se mora poštovati.

Konačište Kao kod kuće, Smederevska Palanka

Konačište Kao kod kuće, Smederevska Palanka

Smederevska Palanka, konačište „Kao kod kuće“ je bio moj izbor za ovu akciju. Smeštamo se po sobama, prija malo opuštanja. U 19 sati nas čeka večera. Čekam da svi sednu za sto, da još jednom pred svima objavim sutrašnji plan. Konačno smo svi tu, uspevam da kažem šta imam ali izgleda da to nije sve. Ovaj put imaju i oni meni nešto da kažu i ne samo kažu nego i daju. Zaista sam ostao zatečen. Novi ranac (za nove akcije), planinarski štapovi (oslonac za momente kada sve krene nizbrdo) pa pištaljka, pa boca mog omiljenog Pepsija, pa kesica Čipsa. Teško je bilo išta reći posle svega osim veliko hvala.

Poklon

Poklon

Večera i vreme neposredno posle večere je proteklo u veseloj atmosferi, no rano ustajanje i 25 km pešačenja uticale su na sve pa smo se uskoro svi povukli u svoje sobe na odmor i spavanje. Nedeljni plan je obećavao nova uzbuđenja.

Maglovito jutro na Homolju

Maglovito jutro na Homolju

Nakon doručka koji je bio po principu švedskog stola ili bolje rečeno jedi koliko god možeš i šta god poželiš jer ima svega u velikim količinama, krenuli smo ka Vitovnici udaljenoj oko 60 km. Sitna kiša nas je dočekala ali kao i prethodnog dana ni ovaj put nije dugo trajala. Pametniji uvek popušta, na nama je bilo da ostvarimo zacrtano.

Markacije

Markacije

Odmah po polasku nailazimo na markiranu stazu sa putokazom „Vrata“. Nije to ta staza o kojoj sam ponešto znao i kojom sam želeo krenuti ka vrhu ali kada je već prilika da se prođe nekom novom stazom ta se prilika ne propušta. Staza lepo markirana, obojena jesenjim ambijentom, šuška lišće pod nogama, pomalo maglovito, prava mistika Homolja. Oni malo brži i spremniji su za korak ispred, razmišljam da ih pustim da idu napred. Dok se mi popnemo do Vrata oni bi mogli stići do Hajdučke pećine. Njih osmoro odlazi napred a nas desetoro lagano grabimo ka vrhu. Najteži deo uspona smo savladali, sada je lakše. I vreme se popravlja, magle nema, vidik je sve lepši. Ubrzo stižemo do samog podnožja vrha Vrata. Još jedan strm uspon, srećom kratak i tu smo. 815 metara visok vrh Vrata, sa vrha lep vidik na okolne vrhove i planine. Nećemo čekati grupu koja je otišla do pećine, šaljem im poruku da krenu za nama, svakako su brži, sustiće nas sigurno.

Vrh Vrata 815 m/nv, Homoljske planine

Vrh Vrata 815 m/nv, Homoljske planine

Sledi spuštanje sa vrha mestimično vrlo strmom stazom. Nema potrebe za žurbom, mora se obratiti pažnja na svaki korak. Ponovo smo u magli, vidljivost se smanjuje. Uskoro počinje sitna kiša, srećom i ovaj put kratkotrajna. Zanimljiva je to borba kiše sa nama, nejasno mi je zbog čega i počinje da pada kada zna da nas to neće odvratiti od naših namera. Pratimo i dalje plavo žutu markaciju Homoljskog maratona. Sledi blagi uspon do vrha Kobilja glava. Druga grupa se javlja iz Hajdučke pećine. Sve protiče po planu. Idemo dalje. Pred nama je dug spust do manastira. Neko ga savladava bržim neko sporijim hodom, već u zavisnosti od afiniteta. Najvažnije je da se niko ne povredi i da svi uspešno pređemo stazu. Izbijamo na put uz reku Vitovnicu, prelazimo preko drvenog mostića i putem dolazimo do manastira gde nam je parkiran autobus. Ubrzo za nama stiže i grupa koja je išla do pećine. Srećni i zadovoljni što su videli i taj deo Homoljskih planina

Spuštanje sa Kobilje glave

Spuštanje sa Kobilje glave

Na putu do kuće posetili smo još neka „znamenita“ mesta ali pošto ona nemaju mnogo veze sa planinarskim aktivnostima onda ih neću pominjati na ovom blogu. Ako nekoga baš zanima o čemu se radi može da mi se javi pa ću mu poslati u privatnoj poruci 🙂

Neplaninarski deo akcije :P

Neplaninarski deo akcije 😛

Zapis iz gps-a Karađorđevim stopama Homolje

Fotografije Karađorđevim stopama i Homolje

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *