Ono što je ostalo od noćnog marša

Upcoming Events

Tamo negde na početku moje planinarske karijere, u jesen 2004. godine učestvovao sam po prvi put na Noćnom maršu od Kosmaja do Avale. To prvo učešće mi se dopalo, narednih sedam godina sam, nekada u manjoj nekada u nešto većoj grupi bio redovan učesnik ove akcije. Poslednje učešće, 2010. godine obeležilo je slab odziv učesnika, pa smo mi iz Subotice sa sedam (ili devet, već se ni ne sećam najtačnije) bili najmasovniji i dobili pehar. Obećao sam tada, više u šali, da ću ako je to već problem u Beogradu, ja iz Subotice dovesti pun autobus planinara na marš kako bi on postao masovniji.

Ovako je bilo na kraju marša 2010. godine. Isidor i ja primamo pehar u ime kluba kao najmasovnije društvo na maršu

Ovako je bilo na kraju marša 2010. godine. Isidor i ja primamo pehar u ime kluba kao najmasovnije društvo na maršu

U nedelju 18. oktobra ove godine održan je XXXIII marš. U međuvremenu za pet godina ne učestvovanja marš je pretpreo neke izmene, trasa je sada skraćena i kreće se iz podnožja Avala i ide do vrha i planinarskog doma gde se marš završava. Organizator je sada PSK Avala iz Beograda.

Sticajem okolnosti održao sam i svoje obećanje, doveo sam pun autobus subotičkih planinara, nas 47 je krenulo u nedelju ujutro put Beograda. Kratka staza od 14 km pogodna je i za one planinare koji ne pešače duže i napornije ture.

Startno mesto, Kumodraž, spomenik vojvodi Stepi Stepanoviću

Startno mesto, Kumodraž, spomenik vojvodi Stepi Stepanoviću

Do startnog mesta stigli smo čak i nešto ranije od planiranog zahvaljujući majstoru Stipanu koji je vozio bus. U Kumodražu kod spomen biste vojvodi Stepi Stepanoviću okupilo se stotinjak planinara od čega je polovina bila iz Subotice. Predaja spiska učesnika, preuzimanje učesničkog kartona i bonova za ručak trajalo je vrlo kratko. Usledile su pozdravne reči organizatora i predstavnika lokalne samouprave kao i upoznavanje sa životnim putem vojvode Stepe Stepanovića.

U vođenju akcije učestvovali su članovi vodičke službe PSS

U vođenju akcije učestvovali su članovi vodičke službe PSS

U dva minuta do devet pod vođstvom licenciranih vodiča PSS kolona je krenula planiranom trasom ka rodnoj kući vojvode Stepe Stepanovića. Deonica je prolazila kroz urbani deo, pešačili smo trotoarom uz povećanu dozu opreznosti zbog gustog saobraćaja.

Avala na vidiku

Avala na vidiku

Nakon kraćeg boravka u rodnoj kući vojvode Stepe kolona je konačno napustila gradsko jezgro i ušla u prirodniji ambijent za nas planinare. Ispred nas se ukazala Avala sa tv tornjem. Kako je prethodnih dana bilo dosta kiše nije bilo neočekivano što je na stazi bilo malo blata. Pošto sam prethodnih dana bio u dosta velikoj gužvi i mrzelo me da pripremim cipele u kojima bih pešačio krenuo sam u patikama što je imalo za posledicu da sam se na jednom vlažnom travnatom delu staze okliznuo i pao u blato. Osim što sam bio blatnjav od glave do pete drugih posledica nisam imao, jedino što sam tako blatnjav bio u centru pažnje 😀

Nakon pada u blato

Nakon pada u blato

12039104_966719100063766_5120826845430232602_o

Stigli smo do kružnog puta, uledio je prelazak asfaltnog puta uz povećanu opreznost jer je ovde saobraćaj izuzetno gust. Nastavili smo pešačenje kroz Beli Potok. Ponovo asfalt i urbanizacija. Pauza u centru kod autobuskog stajališta sa kog smo se često vraćali ka Beogradu nakon završetka noćnog marša. Tu je i prodavnica pa ako nešto zafali može da se dokupi.

Poseta TV tornju na Avali

Poseta TV tornju na Avali

Ponovo napuštamo asfalt i krećemo uzbrdo ka Tv tornju. U podnožju tornja zastoj. Sledi kraća beseda gosp. Božovića iz PSK Avala. Grupa se deli na nas Subotičane koji če posetiti Tv toranj i ostale koji će nastaviti po planu ka cilju, planinarskom domu Čarapićev brest. Za posetu Tv tornju posebno zahvaljujemo Coletu Gočmancu koji nam je obezbedio slobodan ulaz. Nakon posete tornju okupljamo se i preuzimam vođenje grupe ka vrhu Avale, do spomenika Neznanom junaku.

Grupni snimak sa vrha Avale

Grupni snimak sa vrha Avale

Bio sam često na vrhu ali retko me se dočekalo sunčano i lepo vreme. Ovaj put sam imao sreće. Uobičajeni planinarski ritual, kolektivno fotografisanje na vrhu, na stepeništu spomenika nas 47, zaista lep prizor. Za povratak u dom odabrao sam neku drugu stazu od one oficijelne koja vodi manje više asfaltnm putem. Markirana staza koja započinje iza spomenika nas laganim spustom kroz šumu vijugajući levo-desno, sačekujući one koji su pomalo zaostali iza grupe, dovodi do planinarskog doma Čarapićev brest gde je bio cilj ovogodišnjeg marša.

Spust ka Čarapićevom brestu

Spust ka Čarapićevom brestu

Ubrzo potom sledi dodela nagrada, dobijamo dve nagrade, pehar za najmlađeg učesnika Gvozdenović Bogdanu i pehar za najmasovnije društvo na maršu, sa 47 učesnika daleko smo nadmašili ostale učesnike. Ručak, pokoje pivo, čašica razgovora i vreme je povratak u Suboticu.

Bogdan, najmlađi učesnik akcije

Bogdan, najmlađi učesnik akcije

Po običaju fotografisao nisam mnogo, tek toliko da imam par fotografija za ilustraciju svog prikaza staze na sajtu Wikiloc (Avala). Fotografija ima kod ostalih učesnika marša Ljubice, Irme, Tanje, Emine… (neke sam preuzeo i postavio ovde kao ilustraciju događaja).

0 thoughts on “Ono što je ostalo od noćnog marša

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *