Podunavski trail

Trail trke očigledno postaju sve popularnije kako kod nas tako i u regionu. Poziv SRK Žuti šešir iz Osijeka na njihov 1. Podunavski trail jednostavno nisam mogao odbiti. Nikako sebe ne svrstavam u trail trkače ali kada je na ovakvoj ili sličnoj manifestaciji limit dovoljno labilan čak i za moje mogućnosti ni časa ne dvoumim da se prijavim.

Polovinom leta dobih i zvaničan poziv od članova Žutog šešira, inače povremenih učesnika Vojvođanske treking lige da dođem 10. oktobra u Erdut na start 1. Podunavskog traila. Definitivno bio je to prejak razlog da za taj dan ništa drugo ne dolazi u obzir.

WP_20151010_09_26_42_Pro

Učesnički karton

Sve je bilo gotovo idealno, blizina Erduta, raspoloženje mlađe ekipe u klubu koja je inače željna ovakvih izazova ali… problem sa migrantima, zatvaranje, pa otvaranje granice dovelo je do male nesigurnosti pa smo odlučili da odustanemo od organizovanog odlaska. Ja se nisam ni dalje predavao, razmišljao sam i o opciji da utovarim svoj bicikl u „ruskinju“ pa pravac Bogojevo ranim jutarnjim vozom pa 7 km biciklovanja do starta. Bio bi mi malo gust povratak ali ko ne reskira ne profitira, lepo je to Del Boj rekao u Mućkama. Ipak nisam pošao Del Bojevim parolama, nas nekoliko se u gotovo poslednji čas ipak dogovorilo da krenemo jednim autom iz Subotice. Pojačanje sa srpske liste učesnika dobili smo u trojci članova PK Gore iz Vrbasa.

Ekipa iz Subotice i Vrbasa

Ekipa iz Subotice i Vrbasa

Od Subotice do Erduta ima oko 100 km, uz manje zavdržavanje na graničnom prelazu na startno mesto stižemo za dva sata. Prostorija u kojoj se sakupljaju učesnici me više podseća ne neku svečanu salu za svadbu nego na mesto okupljanja trail trkača.

Pošto smo uobičajene formalnosti oko prijava odradili online imali smo samo obavezu da platimo startninu (10 e) i preuzmemo startne pakete. Lepo primljeni, još lepše ugošćeni u kuriji vinarije Adamović zaista nismo imali ni reč primedbe. Od sve lepote skoro da sam zaboravio platiti startninu 😀 Vreme do starta provodimo u opuštenom razgovoru sa ostalim učesnicima.

Pripreme za start

Pripreme za start

U 10 sati kreće trka. Dobijamo instrukcije od organizatora oko markacija, kontrolnih tačaka, osveženja na stazi. Najveći deo učesnika su trail trkači, na moje iznenađenje i ostatak naše ekipe će ovaj put biti samo u fazonu treking tempa (nekih 6 km po satu). Pa da krenemo i onda.

Na obali Dunava

Na obali Dunava

Staza vodi najpre nizbrdo do obale Dunava, zatim se vraća lagano uzbrdo pa skreće na šumski put kojim vijuga kroz šumu, uredno markirana, to je staza Podunavskog pešačkog puta koji smo prešli 2011. godine. Izbijamo na ulice erduta, napuštamo naselje i nastavljamo putem uz vinograde. Na kontrolnim tačkama dežuraju vatrogasci, članovi dobrovoljnog vatrogasnog društva što akciji daje poseban doživljaj. Nakon kraće deonice pešačenja asflatnim putem (znam da je to gotovo nemoguće izbeći ali ja ga i dalje ne volim) spuštamo se na put koji nas dovodi dopravoslavnog manastira Uspenja Presvete Bogorodice. Ponovo smo na obali Dunava, pa ponovo uspon asfaltnim putem sve do ulaska u Aljmaš gde je dugo isčekivana kontrolna tačka sa osveženjem. Ne moram ni napisati koliko je prijala čaša koka kole i čokoladica. Idemo uzbrdo do kalvarije da overimo prolazak na kontrolnoj tački pa nastavljamo dalje uz obalu Dunava. Ponovo smo na putu kroz šumu uz obalu Dunava, uskoro počinje kiša, no to nas ne sprečava da grabimo i dalje ka cilju. Još jedan kraći uspon i ponovo smo na putu koji nas kroz vinograde vraća u Erdut. Kontrolna tačka kod groblja pa zatim ulicama naselja stižemo i do poslednje kontrolne tačke kod Tvrđave. Vraćamo se u vinariju gde je cilj.

Jedna od usputnih vinarija

Jedna od usputnih vinarija

Nakon 6 sati i 14 minuta pešačenja ponovo smo tamo odakle smo krenuli, olakšanje na licima organizatora, niko se nije izgubio. Ostali učesnici su već odavno završili trku i otišli kućama.

Ono što nas je čekalo nakon trke je nešto što je valjda po pravilniku Podunavskog traila pripalo samo poslednjima na trci. Druženje sa Goranom, Matijom, Darijom i njihovim lepšim polovinama u Osijeku je bio jedan nezaboravan doživljaj i nešto što je samo dodatno doprinelo da boravak u Hrvatskoj bude nezaboravan.

Tmuran pogled sa Erdutske tvrđave par stotina metara pre cilja

Tmuran pogled sa Erdutske tvrđave par stotina metara pre cilja

Što se same trke tiče imali smo kao i većina učesnika manje zamerke na propuste prilikom obeležavanja staze na pojedinim raskršćima ali s obzirom da je ovo prvi put organizovano mislim da je Podunavski trail zaslužio visoku ocenu.

Organizatorima i domaćinima sve čestitke naročito za „ono posle traila“ u Osijeku. Nadam se da se vidimo i sledeće godine a pre toga i na poslednjem kolu Vojvođanske trekiing lige na Fruškoj gori 24. okotobra

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *