Bilo jednom u Đokincima…istinita priča sa Stare planine

Upcoming Events

Dojkinci. Selo u podnožju Stare planine, udaljeno 40-ak km od Pirota putem preko Visočke Ržane, mesto odakle se kreće u pohode vodopadima Stare planine. Đokinci, selo koje po mom saznanju ne postoji nije ga našao ni Zolika u google mapama pa mu zato i nije bilo najjasnije gde mi to idemo. Kako god krenulo je u šaljivom i dobrom raspoloženju. Smestivši se u minibus krenusmo put Đokinaca ili Dojkinaca.

Akciju je osmislio Ivan Sokolović koji zbog zdravstvenih razloga ipak nije mogao povesti grupu pa je vođenje iste prepustio meni. Moram priznati da sam pomalo bio skeptičan po pitanju realizacije dvodnevne akcije jer sam smatrao da su možda malo preteške s obzirom na to da će se putovati cele noći, da su staze na Staroj planini ipak drugačije nego na većini drugih planina na kojima smo bili. Za svaki slučaj pripremio sam i nekoliko alternativnih programa.

vodopad Tupavica

vodopad Tupavica

Nakon osmočasovne noćne vožnje stižemo ranom zorom do Dojkinaca. Kod planinarskog doma, na kraju asfaltiranog puta napuštamo minibus, pripremamo se za polazak. Krenuli smo nešto posle 6 časova uz Dojkinačku reku ka vrhu Kopren. Usput svraćamo do prelepog vodopada Tupavica, zatim prolazimo kroz Arbinje. Hodamo makadamskim putem koji se ubrzo pretvorio u uzanu stazicu uz reku. Uskoro se i stazica izgubila pa smo hodali koritom reke. Prateći trek iz GPS-a napuštamo korito reke i penjemo se uzbrdo. Do Koprenskog vodopada nismo uspeli doći, bili smo na par metara od njega tj. iznad njega. Tu negde i započinje avantura. Staze nema, sve je teži prolaz između gustog rastinja. Predstoji nam veoma strmi uspon, preko 100 metara uspona na 300 metara dugoj deonici. Izašli smo na preko 1800 metara visine. Svima prija predah. Merkamo pogledom vrh Kopren koji je udaljen od nas oko 2 km. Nakon predaha idemo lagano ka vrhu, moglo bi se reći da je ovo livadarenje na 1800-1900 m/nv. Prolazimo i kraj izvorišta Dojkinačke reke.

prema Koprenu

prema Koprenu

Kopren 1963 m/nv, vrh na samoj granici Srbije i Bugarske. Izlazimo na vrh. Ostvarili smo cilj. Zasluženi odmor, ceo jedan školski čas pauze. Izležavamo se i odmaramo. Tek uveče, po silasku u Dojkince smo shvatili šta smo uradili sa sobom. Sunce nas je nemilosrdno spržilo. Crveni smo svi do jednog, neko manje neko više.

Sa Koprena krećemo najpre zaobilazeći vrh Mali Kopren. Probijanje kroz kleku, tu i tamo nailazimo na markacije i putokazne table sa Ultra trail trke Stara planina ali je to prilično slabo uočljivo. GPS je jedina pomoć. Malo hodamo, malo odmaramo. Još smo mnogo visoko a i daleko od Dojkinaca. Stražna čuka. Ponovo pauza, neko koristi priliku da se popne na vrh, neki samo odmaraju  stotinjak metara ispod vrha. Ponovo hodamo blago nizbrdo. Na sledećoj raskrsnici lepa nadstrešnica kao stvorena za odmor. Dilema ići dužim putem i naići na česmu ili ići kraćim putem bez vode? Biramo onaj kraći. Maštamo i o vodi i o pivu o kom smo čitali u izveštajima beogradskih planinara koji su vikend pre nas bili u Dojkincima.

Dojkinački pab

Dojkinački pab

Na 3 km smo do cilja. Polako zaostajem, vidno sam iscrpljen. Kreće silazak, strm, to zaista ne volim. Svaki korak mi je kao usporen film, traje večnost. Serpentinske krivine jedna za drugom. Nikako stići. 18:43 je. 12 i po sati smo na nogama. Dojkinci. Centar sela. Dojkinački pab. Pirotsko pivo. Točeno, po 70 dinara. Preko puta prodavnica. Oni nude hladno zaječarsko. I još ponešto ali nema ‘ladno. Ja slomljen ko nikad. Ne uspevam čak ni prodavca da zapamtim a na putu kući njegova frizura je bila tema veselih razgovora u šaragama. Mada društvu u šaragama je sve bilo veselo.

Dojkinački pab iznutra

Dojkinački pab iznutra

Nekako dolazim sebi, tražim čoveka s kojim smo dogovorili smeštaj. Smeštamo se u četiri kuće. Pre spavanja sledi još jedan kratak izlazak do centra, tek da se oseti noćni život. Sudeći po priči koju mi je Jasmina ispričala pri povratku kući o gošći koja je bila u pabu sa ajfonom i silikonima očigledno je da smo dosta toga propustili. Dojkinci su to. Pardon Đokinci kako Zolika nazva ovo zanimljivo selo.

selfi :D

selfi 😀

Nedelja. Svi smo na nogama. Vidno iscrpljeni ali orni da i danas osetimo čari Stare planine na neki svoj, poseban način. Krećemo sa doručkom: gibanicom i kiselim mlekom. Pun pogodak. Posle doručka napuštamo Dojkince. Malo se vozimo minibusom, prolazimo selo Brlog pa zastajemo u selu Vrelo. Malo pešačimo u pokušaju da nađemo stazu koja bi nas dovela do vrha Rosomački vrh. Zaraslo i neprohodno. Ostaju samo ogrebotine kao uspomena na pokušaj.

Prelazimo na plan C. Još malo vožnje busom. Selo Slavinja. Slavinjsko grlo kako ga zovu u ovom selu. Rosomački lonci ili kotlovi kako ga zovu u susednom Rosomaču. Možete ga zvati kako hoćete ali ga posetite obavezno ako vas put nanese na tu stranu. Od česme u centru Slavinje do grla ima oko 1,5 km laganog pešačenja. Nakon grla ili kotlova ponovo pokušavamo doći do Rosomačkog vrha. Opet neuspeo pokušaj. Skoro da završismo na Duletovoj čuki ili čak pre u čeljustima tri šarplaninca koji nikako nisu mogli da se pomire sa začeljem naše grupe. Nekako smo se izvukli i nastavili dalje.

klisura Rosomačke reke

klisura Rosomačke reke

Želja da se kupi i proba sir iz Rosomača je bila jača od želje za penjanjem nekog tamo vrha. A i nije sve u vrhu i u kilometrima, u bodovima, valjda ima nešto i u tom siru ili pivu, nečeg vrednog truda da se do njih stigne. Ulazimo u selo iz pravca crkve i groblja. Srećemo babu i dedu koji nas upućuju na kuću gosp. Bože. Kod gazda Bože ima svega. Sira, kiselog mleka, piva. Apatinskog. Po 60 dinara. Greh bi bio ne ostati još jedan školski čas i uživati u svoj ponudi iz Božine kuće. Na travnjaku preko puta pijemo pivo, jedemo sir. Izležavamo se.

Staroplaninski prizori

Staroplaninski prizori

Nisam baš najbolje shvatio ali odjednom se tu pojaviše neki momci. Došli sa sve traktorima, turiraju, pokazuju šta znaju i imaju. Možda bi neku snajku planinarku da na’vataju? Nekako sam po sebi izdvaja se momak u plavoj majici. Dal’ zato što neke suplaninarke vole plavu boju ili? Stvarno mi više ništa nije jasno. Udarilo je i meni u glavu dal’ od piva il’ od sunca više nije ni važno.

Vidlič u pozadini

Vidlič u pozadini

Vreme je da krenemo. Pravac Slavinja. Dobismo informaciju da samo treba da pratimo asfaltni put sve do protivgradne stanice pa onda levo pravo do Slavinje. Za informaciju nismo platili ništa, valjda je samo Remzi dao koju cigaretu. Odužićemo ti se Remzi. No, što se puta tiče kako su nam objasnili tako smo ga i našli (tako nekako je i Balašević opevao u jednoj svojoj pesmi).  Asfaltni put je tu, ajde to je ok, jest’ da od asfalta skoro nije ništa ostalo ali…protivgradna stanica deluje tako kao da je iz nje poslednja raketa ispaljena pre jedno 100 ili više godina. Ali i ona je tu, ok je i to. Ali put ka Slavinji? Naravno da puta nigde nije bilo. A momak u plavoj majici je tu i traktor proterao. Bar je tako rekao. Zaista postoje čudni načini da se nametneš nekom i pokažeš šta umeš. Proteraš traktor po nedođiji i budeš glavna faca u svom selu. Pokušaš sa istom pričom da budeš faca i međ’ suplaninarkama. Ma hajde, ne ide to…

Puta nije bilo ali nije bilo ni problema da se spustimo onako hodajući cik-cak do doline slabo uočljivim stazicama i dalje do asfaltnog puta ka Slavinji. Bus i ostatak ekipe koji nije danas pešačio sa nama celu turu je već spreman za polazak. Pokušavam da dođem sebi kratkim rashlađivanjem u rečici. Naravno tu je i čipsi i pepsi da me vrati iz „mrtvih“. Treba li još nešto?

Staroplaninski prizori

Staroplaninski prizori

Krećemo. Avantura se završava. Uvek je tako, sve što je lepo traje kratko. Zahvaljujući ekipi u šaragama i redu ispred put je prošao u veseloj atmosferi. Čekamo sredu, Nataša kao najmlađa učesnica je dobila zadatak da napravi pečat od krompira. Tek kada overimo naš uspon tim pečatom spustiće se zavesa na ovu zanimljivu akciju.

Kopren 1963 m/nv

Kopren 1963 m/nv

Svima veliko hvala na izdržljivosti, strpljenju, volji, raspoloženju, solidarnosti, druženju i razumevanju. Možda se vidimo još nekada na nekoj avanturi.

subotnji trek: http://sr.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=10192003 31,5 km sa 1125 metara visinske razlike

nedeljni trek: http://sr.wikiloc.com/wikiloc/view.do?id=10192275 12 km (+2,6 km u pokušaju uspona na Rosomački vrh) sa 450 metara uspona

Fotografije: Stara planina

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *