Na Fruškogorskom maratonu po 21. put

Fruškogorski planinarski maraton, najmasovnija planinarska manifestacija u regionu održava se neprekidno od 1978. godine. Nakon prošlogodišnjeg izostanka nakon 20 uzastopnih učešća (od 1993. godine pa naovamo) ove godine nakon kolebanja ipak sam upisao i 21. učešće, po prvi put na nekoj od staza pripravničkih maratona. Izbor je pao na zapad-zapad. Oko izbora nije bilo kolebanja. Razloga je više nego dovoljno: nema gužve, ne kreće se rano iz Subotice, navedenu stazu sam prešao svega jednom do sada, zanimljiva je, puna novih momenata. Dovoljno razloga da se krene ka Letenci i krene na zapad-zapad.

Pošli smo iz Subotice sa dva minibusa. Plan je bio drugačiji ali nekada se protiv više sile ne može. Kako je tako je, nije prvi put da se prvobitni planovi promene. Šarenolika ekipa, od onih koji su već dugo sa mnom na raznim akcijama do onih koje vidim prvi put. Stižemo na Letenku, imamo vremena da se pripremimo, do starta koji je u 13 sati ima dovoljno vremena. Na Letenci je već sve spremno za prihvat maratonaca, kontrolori su zaposeli svoja mesta. Srećem mnogo poznatih lica, Steva i Kaća su tu, došli su da se vide sa mnom.

Nas četrdeset i nešto...(foto Ivan Sokolović)

Nas četrdeset i nešto…(foto Ivan Sokolović)

Tačno u 13 sati smo krenuli, nas 43. Poveća ekipa, složna u nameri da danas nigde ne žuri, da uživa u lepom danu i još lepšoj stazi. Ivan na čelu, ja na začelju, za svaki slučaj da se niko ne izgubi. Andrevlje, nama prva kontrolna tačka. Predah na livadi ili u restoranu, već kako kome više prija. Na kontrolnoj tački Radići (tj. Marići) iz Bukovca. Tema za priču koliko voliš. Na drugoj kontrolnoj tački, koja nije nas doticala, planinari iz Siriga. Red je da se i sa njima ispozdravljam. Prođe mi pauza u pozdravljanju.

Sledi malo uspona, oni slabije kondiciono spremni malo posustaju ali imam ja za njih razne priče koje stimulativno deluju na njih. Pauza kod kamenoloma je dobro došla. Sledi još malo uspona do asfaltnog puta. Kod šumarske kuće se ne zadržavamo, idemo do Šuljamske glavice. Izviđači iz Rume drže ovu kontrolnu tačku. Sve je i ovde spremno za prihvat velikog broja maratonaca. Pauziramo dvadesetak minuta pre polaska na završni uspon do cilja.

Kontrolna tačka Šuljamska glavica

Kontrolna tačka Šuljamska glavica

Nepuna tri kilometra nas dele do cilja. Nekom su ta tri kilometra bila kao trideseti i tri. Koji minut nakon 19 časova smo na Letenci. Veći deo naše grupe je već stigao, uživa se u krofnama tetka Rade, u logorskoj varti koja tako fino greje mokra leđa, u priči sa poznanicima, planinarima, maratoncima kojih je sve više sada na Letenci.

I šta reći na kraju? Vredelo je doći na maraton i pre svega doći na ovu stazu. Istina je da je dužina nešto kraća od normativa koji dajem sebi i drugima kada idu sa mnom ali nekada nije sve u kilometrima. Zadatak koji sam postavio sam sebi, da budem čistač na stazi za grupu koju sam doveo je samo dodatno doprineo da se na ovom maratonu osećam potpuno bezbrižno i opušteno čak i u momentima kada je začelje već posustajalo i bilo pomalo demoralisano.

Na cilju

Na cilju

Da sam bio na maratonu posvedočiće 21 pečat u mojoj učesničkoj knjižici maratona. Nekada sam maraton doživljavao kao priliku da prihvatim izazov i savladam što dužu stazu i pređem što više kilometara. Sada mi to više nije osnovni motiv, takvih prilika je sve više tokom godine.

Zbog gustog rasporeda naših vozača nisam uspeo da organizujem uspon na Crveni čot koji je uz sam asfaltni put koji od Letenke vodi ka Beočinu i tako svim učesnicima priuštim i uspon na najviši vrh Fruške gore a članovima kluba priliku da upišu 25 poena za ispenjani vrh 😉 Nadam se da ćemo imati prilike da ovaj propust nadoknadimo

Gps zapis sa maratona: pripravnički zapad-zapad

Fotografije sa maratona

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *