Daleko je Mako (kada se krene peške)

Upcoming Events

„A hid tul messze van“ ili po našem „Most je predaleko“. Po treći put sam na ovoj akciji, ove godine konačno na dužoj stazi, onoj srednjoj od 60 km (bar po podacima organizatora). Po ko zna koji put kažem da uopšte nisam ljubitelj pešačenja dužeg od 20-ak kilometara po ravnici ali sam ljubitelj izazova što je i ovaj put bilo presudno da učestvujem ponovo na ovoj akciji. Naravno i blizina Segedina odnosno Makoa nije zanemarljiv faktor u ova teška vremena. Karolj se pobrinuo da imam još jednu olakšavajuću okolnost, ponudio se da vozi svoj automobil do Mađarske i nazad tako da je i odlazak i povratak sa akcije bio umnogome olakšan.

Nasip uz Tisu na izalsku iz Segedina prema naselju Tape (foto Calbert Karoly)

Nasip uz Tisu na izalsku iz Segedina prema naselju Tape (foto Calbert Karoly)

 

Rano jutro stižemo u Mako, auto ostavljamo ispred škole gde će biti cilj akcije. Autobusom se vraćamo za Segedin, desetak minuta nakon šest sati smo već na startu. Čekamo da se organizator organizuje i dogovori sam sa sobom oko procedure podele učesničkih kartona za one  koji su se unapred prijavili. Sve to traje dosta dugo, taman toliko da u par minuta do sedam budemo spremni za polazak. Sa nama je i Zsolt, planinar iz Kecela sa kojim se često nalazim u poslednje vreme na raznim akcijama.

Po prelasku na drugu obalu Tise jedna kraća deonica asfaltnog puta prema mestu Nagyfa (foto Calbert Karoly)

Po prelasku na drugu obalu Tise jedna kraća deonica asfaltnog puta prema mestu Nagyfa (foto Calbert Karoly)

Cela trasa vodi nasipom uz reke Tisu i Maroš, dakle prilično monoton teren, potpuno ravna staza gotovo bez ijednog metra visinske razlike. Svi usponi i silasci desiće se prilikom silaska i vraćanja na nasip na tri kontrolne tačke koje se nalaze u čuvarnicama koje se nalaze u podnožju nasipa. Dogovorili smo laganiji tempo, planirali smo da završimo pešačenje za nekih 12 sati i da nakon pešačenja ostanemo malo u kupalištu Hagymatikum u Makou.

Prelazak preko Tise, most na putu broj 43 (foto Szabo Zsolt)

Prelazak preko Tise, most na putu broj 43 (foto Szabo Zsolt)

Vremenska prognoza nije obećavala mnogo lepog, najavljena je sitna, dosadna celodnevna kiša. Često se desi da prognoza ne bude tačna, ponadao sam se da će tako biti i ovoga puta. Jaka kiša prilikom našeg dolaska na akciju u jutarnjim satima u Segedinu nije ulivala optimizam no kada smo se vratili na startno mesto kiša je prestala. Nije padala sve do podneva, prvih 15-ak kilometara smo prešlli gotovo neprimetno u dosta jačem tempu od planiranog. Staza je takođe bila mnogo bolja od očekivane, blata gotovo da i nije bilo, delovi nasipa su bili natopljeni vodom ali pošto je nasip obrastao travom to nije mnogo smetalo prilikom hodanja. Prve kišne kapi su nas sustigle kada smo prešli na drugu obalu Tise, no kiša nije bila jaka i ja je gotovo nisam ni registrovao (osim kačketa koji sam stavio na glavu drugu zaštitu nisam ni koristio – još uvek se ne rastvaram na kiši).

Karoly i ja (foto Szabo Zsolt)

Karoly i ja (foto Szabo Zsolt)

Nakon overe druge kontrolne tačke prošli smo polovinu staze i napustili smo nasip uz Tisu i prešli na nasip uz reku Maroš. Reka je bila druga ali je nasip ostao identičan. Dug, ne vidi mu se kraj. Mako je još uvek bio jako, jako daleko. Noge su počele da idu same, jednoličan teren umrtvio je neke mišiće i bilo mi je sve teže da uradim bilo koji drugi pokret osim jednostavnog koraka napred. Korak po korak često ćuteći i bivajući sa svojim mislima Karolj i ja smo hitali ka poslednjoj, trećoj kontrolnoj tački. Zsolt nas je napustio, on je ipak imao nešto duži korak od nas a osim toga imao je nameru da stigne na prevoz do 18 sati.

Nakon prolaska poslednje kontrolne tačke preostalo je samo da stignemo na cillj. Po podacima organizatora preostalo nam je još 15 km, ppo našim računicama ne više od 12-13 km, GPS je pokazivao vazdunim putem udaljenost od 11 km. Mako se još uvek nije dao videti. Još uvek smo predaleko od cilja. Računao sam da ćemo stići negde posle 17 sati, taman pre mraka. Tako je i bilo, mrak nas je počeo sustizati taman kada smo sišli sa nasipa i stigli do prvih kuća Makoa. Još kilometar i po i u školi smo u cilju.

Cilj, Organizatori i mi (foto Calbert Karoly)

Cilj, Organizatori i mi (foto Calbert Karoly)

Priznajem da sam se osećao raspadnuto nakon pređenih 55 kilometara (dakle 5 manje nego što je najavljeno u najavi akcije). Od kolena nadole nisam mogao da pomerim nogu ni levo ni desno koliko se umrtvila od jednoličnog celodnevnog hodanja. Srećna okolnost je bila da nisam imao ni žuljeve ni druge probleme sa kojima sam kuburio na poslednje dve akcije. Dok smo sedeli u velikoj prostoriji i jeli pasulj čorbu sa divljenjem sam posmatrao učesnike koji su nastavili dalje pešačenje ka Segedinu (učesnici koji su krenuli na stazu dugu 90 km). Mislim da nije bilo tih para (a ni nečega drugog) koje bi me naterale da krenem sa njima. Zamolio sam Karolja da odustanemo od ideje da idemo na kupanje, trebalo je čekati skoro dva sata do otvaranja bazena a meni se jako išlo kući, imao sam veliku želju da se izujem i opružim na krevetu. Tako smo i uradili i već oko pola osam sam bio kući zadovoljan što sam i ovaj put prihvatio izazov i pobedio sebe.

Fotografije sa akcije A Hid tul messze van 60 

Trasa pešačenja A hid tul messze van 60

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *