Ko hoće nađe način

…ko neće nađe izgovor. Nekako tako sam doživeo 1. kolo Vojvođanske treking lige u Šidu, Šidski novogodišnji maraton. Dele je i ovaj put ostao pri tome da se maraton održi 14. januara koji god to dan bio. Prihvatio sam rizik, želja da se jedno kolo lige održi u sred zime veća je od posledica koje ću imati trpeći kritike zašto 14. januar kada je to radni dan.

Od poslednjeg kola polovinom novembra do sada, gotovo dva meseca, imao sam samo jednu želju a to je da se što više odmorim od svega i da što manje mislim o svemu. Naravno, slabo je to meni polazilo na rukom, nogom, glavom, čime god. Dok dlan o dlan dođe i januar i termin maratona. Za razliku od prošle godine Dele se manje javljao, iskusniji za godinu dana znao je dobro šta mu je činiti. Pomogla je i Turistička organizacija Šida, zaista lep primer i šansa za ostale organizatore da u svojim sredinama pokušaju ostvariti istu saradnju.

Pre starta sa Šašavim ultrašima i ekipom Pass Mater. Valjda najpozitivniji učesnici lige. (foto Marina Nikolić)

Pre starta sa Šašavim ultrašima i ekipom Pass Mater. Valjda najpozitivniji učesnici lige. (foto Marina Nikolić)

Srećom moja ideja da ove godine budem samo administrativno lice u svakom kolu nije se realizovala, Strahinja je bio neumoljiv, ja onako mekog srca morao sam popustiti. Svakako se mnogo bolje osećam na stazi nego za zapisničkim stolom. Ipak prijave sam radio ja, nije bilo problema i sve se stiglo na vreme uraditi. Dele je malo brljao sa startnim brojevima no i pored toga startovalo se uspešno 3 minuta nakon 9 sati. Ja sam još malo pomogao tek pristiglim učesnicima iz Mađarske i ubrzo krenuo za ostalima brzim korakom u želji da što pre sustignem grupu.

Čak 13 učesnika iz R Mađarske bilo je na 2. Šidskom novogodišnjem maratonu (foto Dele)

Čak 13 učesnika iz R Mađarske bilo je na 2. Šidskom novogodišnjem maratonu (foto Dele)

Sustižem Milana iz Zrenjanina i sa njim dolazim do KT 1 Lipovača i nastavljam dalje do manastira Privina glava gde je KT 2. Kod izvora Josina voda zastajem na koji sekund i gubim grupu sa Milanom na čelu. Nastavljam sam, na KT 3 Sot ostavljam stvari i odlazim do obližnje prodavnice da kupim sebi nešto. Bolje imati nego nemati i pasti u krizu. Put prema KT 4 Sotsko jezero je bio u zimskom ambijentu sa snegom pod nogama. Na usponu prema Molovinu počinju blatnjave muke. Temperatura je porasla i tlo je počelo da popušta. Klizanje, sve teže cipele sa slojem zalepljenog blata otežavaju kretanje. Izlazak na asfaltni put dolazi kao olakšanje. Molovin, KT 5, jedan čaj od kamilice i idem dalje.

Pred start ispred Sportskog centra Šid (foto Dele)

Pred start ispred Sportskog centra Šid (foto Dele)

Na delu staze koji vodi kroz šumu blata nema mnogo ali kada se ponovo izbije na čistinu, na put uz njivu već je to druga priča. Nema se kud, samo napred do manastira Sveta Petka i KT 6. Ona četiri mala sendviča koja sam pojeo jutros više nemaju delotvornu moć, postajem gladan. Uzdam se u onu Deletovu informaciju da će na KT 6 biti sendviča. I bilo je, što jest jest. Gutljaj pepsija posle svega da se i šećer vrati na svoje i već sam spreman za finiš. Uspon asfaltnim putem da se vrati radna temperatura i onda tabananje do Šida. Usput u zaostalim hrpama snega čistim blatnjave cipele. Nakon nepunih 31 km sam ponovo u Sportskoj hali u Šidu, neki minut manje od 6 sati na stazi. Važnije od svega mi je da je sve proteklo u redu, da su učesnici zadovoljni. Kako oni što se trude da ostvare što bolje vreme i plasman tako i oni među kojima sam i ja koji su zadovoljni i time da su ispunili još jedan cilj i još jednom pobedili sebe.

Staza 1. kola – Šidski novogodišnji maraton

Fotografije – Šidski novogodišnji maraton

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *