Na probnom kolu

Upcoming Events

Nakon tri godine rada i postojanja treking lige u Vojvodini konačno se ista priča pokrenula i u ostatku Srbije. Bačeni mamac prvi su zagrlizli planinari iz Paraćina, PK Javorak koji imaju svoj planinarski dom na Grzi. Možda malo navrat nanos sklepan datum za početak novembra ali šta da se radi, nije se imalo mnogo ni vremena ni izbora.

(foto PK Javorak Paraćin)

(foto PK Javorak Paraćin)

Poziv da svojim iskustvom, ajde da kažemo i znanjem, pomognem da prvo kolo bude uspešno nisam odbio. Uvek sam imao jedan cilj a to je da pomognem da se ono što valja primi i u ostalim delovima zemlje. U subotu smo u popodnevnim satima krenuli a u ranim večernjim stigli u planinarski dom Đorđe Živković na Grzi.  Skoro do ponoći vodila se priča o ovom i onom, pričama nikada kraja. Ideja je mnogo, para niotkuda. Ali nije sve u parama.

Subota ujutro, budan sam po običaju već od 4, pola 5, jedva sam dočekao šest sati da se malo razdani. Prohladno jutro koje bi po prognozi trebalo da zameni sunčani dan. Kako drugačije inače da bude kada ja negde putujem? Domaćini, planinari iz PK Javorak se uveliko sakupljaju u domu, svako zna svoj zadatak, savesno mu prilaze i završavaju ga bez pogovora. Oduševljen sam kako sve funkcioniše. Mare, predsednik kluba ih je zaista dobro pripremio za ovaj zadatak. Polako pristižu učesnici, tu su i predstavnici medija, zaista je živo u domu i na terasi ispred doma.

(foto PK Javorak Paraćin)

(foto PK Javorak Paraćin)

Start je bio u 9 sati, imao sam čast da zvanično proglasim start probnog kola iako sam želeo da to uradio Mare jer je zaista to zaslužio svojim zalaganjem da ovo probno kolo bude uspešno. Krenuo sam i ja na stazu, odabrao sam srednju, znao sam da ću do 3 sata biti na cilju i pomoći ako šta bude trebalo. Sama staza, srednja duga nepunih 20 km sa nešto preko 900 metara uspona vodila je preko tri vrha, vrha Vis, Javorački vis i Mali Javorak tj. ispod Javoračkog visa ali smo mi iskoristili priliku kada smo već tamo da se ispenjemo i na sam vrh. Staza besprekorno markirana, markacije sveže, kontrolne tačke posednute ljudstvom, ljubazni, srećno što su deo ove priče. Većim delom staza vodi kroz šume, bukove i četinarske, često se provlačeći između stabala i da nema markacija nikada ne bih ni rekao da je u pitanju planinarska staza. Bilo je zaista uživanje hodati ovakvim predelima.

(foto PK Javorak Paraćin)

(foto PK Javorak Paraćin)

Treking liga nije zamišljena tako da na njoj učestvuju samo oni koji su izuzetno spremni i brzi, na trekingu može da učestvuje svako ko može hodajući da savlada jednu od tri staze. Tako smo i mi (Aca i ja) prihvatili obavezu da vodimo računa o jednoj manje iskusnoj planinarki iz Sokobanje. Mislim  da smo zadatak obavili savesno na obostrano zadovoljstvo, čak je dotičnoj planinarki pripala bronzana medalja za treće mesto u ženskoj konkurenciji.

Na cilju me je osim bedža i diplome čekao novi zadatak, intervju za lokalnu televiziju a zatim i čast da delim medalje pobednicima. Zaista nisam sedeo skrštenih ruku u nedelju na Grzi.

(foto PK Javorak Paraćin)

(foto PK Javorak Paraćin)

Ako se po jutru dan poznaje onda će uz naravno malo više reklame i angažovanja u planinarskim klubovima treking liga već od naredne godine imati uspeha. Mnogo je atraktivnih lokacija po Srbiji gde bi se moglo održati jedno kolo. Nadam se da će i savez podržati ovu ideju kako bi ona što pre zaživela.

Moje fotografije Grza

Trek sa staze Grza

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *