Od Horgoša do Kanjiže

Subotnje pešačenje sa đacima OŠ Đuro Salaj, članovima eko-planinarske sekcije od Horgoša do Kanjiže preko Martonoša u dužini od 24 km proteklo je po planu uz izuzetno lepo vreme, pravo miholjsko leto.

Jednom mesečno dan posvećujem ovakvoj aktivnosti, ja za sve nađem vremena. Bilo je malo neizvesnosti pred ovu akciju, voz koji saobraća od Subotice do Horgoša je bio u kvaru i tek u petak je ponovo uspostavljena linija na ovoj relaciji. Dostavio sam obaveštenje JP Železnice Srbije, sekcija za prevoz putnika Subotica, o našim namerama da u subotu budemo putnici ujutro do Horgoša i popodne od Kanjiže. Kiša koja je u petak besomučno padala gotovo ceo dan je prestala baš onako kako su meteorolozi, koje ja ponekad kritikujem, predvideli u svojoj prognozi.

Horgoš, železnički granični prelaz (foto Goran Andrić)

Horgoš, železnički granični prelaz (foto Goran Andrić)

Subota ujutro, tek nešto posle 7 sati. Nas 35 u vozu, možda je moglo da nas bude više ali…nije ni važno, ko je došao sigurno nije zažalio. Klackamo se do Horgoša, ko ovo nije doživeo taj ne zna šta je propustio. Brzina od 15-20 km/h, ponekad mi se učini da voz stoji u mestu no klackanje kao da se po stepenicama vozimo je dokaz da se ipak kotrljamo. U centru Horgoša pre konačnog polaska na pešačenje trošimo pare što su nam mame i tate dale, prodavnica i pekara su izbor. Gotovo svima ponešto još fali u već pretrpanim rančevima. Do Martonoša nema prilike da se išta kupi. A Martonoš iz ove horgoške perspektive izgleda daleko. Nekih 13 km najmanje.

Spremni za polazak (foto Goran Andrić)

Spremni za polazak (foto Goran Andrić)

Napuštamo ulice Horgoša, primičemo se šumi Kamaraš. Dobro poznata trasa Kanjiškog pešačkog maratona, prošao sam dosta puta ovuda. Ponegde jasni tragovi jučerašnje kiše. Ništa strašno, blatnjave patike i pantalone se daju oprati. Nudim čokoladu onome ko pogodi kako se zove naselje pored nama. Niko da se seti. Pomoć prijatelja, pomaže nastavnik ali ne prihvatam takav odgovor. Ostade čokolada za neku drugu priliku. Martonoš. Prošli smo više od pola puta. Pauza od pola sata. Umorni ili ne? Kako god da okreneš nema ti druge no da ideš do kraja. Niko se nije ni žalio na umor. Martonoške ulice toliko slične drugim ulicama, mi tražimo onu koja će nas dovesti do nasipa. Tisa polako teče kraj nas. Posečena stabla uz obalu. Valjda tako treba, tešim se mada naslućujem istinu.

Belo-žuta markacija kroz šumu Kamaraš (foto Goran Andrić)

Belo-žuta markacija kroz šumu Kamaraš (foto Goran Andrić)

Približavamo se 20-om kilometru, nadomak smo Kanjiže. Staza Tiski cvet. Komarci bockaju. Ništa bez njih i bockanja. Šetalište kraj Tise, jedan učesnik se izuva, dosta mu je glomaznih čizama, nastavlja samo u čarapama. Drugar do njega pokazuje šta znači biti drug. Izuva se i on, zajedno tapkaju po betonskoj stazi u čarapama. Štrand. Zvanično kraj današnjeg pešačenja nakon skoro 22km. Taktički je to potez „druga Raje“, do železničke stanice ima još 2 km i malo jače. Polako ćemo mi i to samo da se malko odmorimo. U centru Kanjiže svadba, da se ubacimo i mi u kolonu, mi smo sa mladine strane 🙂

Reka Tisa (foto Goran Andrić)

Reka Tisa (foto Goran Andrić)

Voz iz Kanjiže putuje celu večnost do Subotice. Osim nas skoro da i nema putnika. Veseli žagor kao da mi govori da je mogao još koji kilometar da stane u današnje pešačenje, ova deca su zaista neumorna. Napuštam voz na Paliću, imam i ja kilometar i po još do kuće. Subota polako tone u sumrak. Nedelja sa nestrpljenjem čeka da se i njoj posvetim.

Čekajući voz za Suboticu (foto Goran Andrić)

Čekajući voz za Suboticu (foto Goran Andrić)

Trasa pešačenja: (skraćena varijanta od centra Horgoša do štranda u Kanjiži) – Horgoš-kanjiža 

Nekoliko mojih fotografija Fotoalbum Horgoš-Kanjiža i fotografije sa bloga eko-planinarske sekcije

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *