Mračna avantura

Kako stići iz Subotice do Segedina ako nemate sopstveni automobil. Autobusom? Može ali samo u jutarnjim satima. Vozom? Može ukoliko je voz ispravan. Biciklom? Auto stopom? Peške? Evo kako sam ja to zamislio a kako ostvario.

Skoro pa ni sam ne znam zašto sam odlučio da u subotu idem na noćnu akciju pešačenje nasipom uz Tisu od mesta MIndszent do Szeged, Tape. Bezazlenih 40 km. No, odlučio sam i sad tu nema šta da se menja. Prijavu sam poslao na vreme, nisam od onih koji lako odustaju. Spakovao sam ranac, krenuo na autobus za Suboticu. Tek na ulici sam se setio da nisam poneo pasoš. Trk nazad po pasoš. Par minuta kasnije shvatam da mi je telefon ostao u sobi, Opet nazad, opet jurnjava. Stižem na bus, pa busom do subotičke železničke stanice. Ona teta što radi za šalterom me samo pogleda kada sam upitao za voz do Segedina. Ne saobraća, u kvaru je.

IMG_2077

Vraćam se kući, sedam za kompjuter, kujem novi plan. Jedini realan izbor je autobus do Horgoša pa peške do granice. Sa mađarske strane funkcioniše gradski autobus do Segedina. Stižem do Horgoša autobusom, imam nekih 4,5 km do granice. Hodajući putem zgrožavam se koliko je đubreta bačeno sa strane, verovatno je to posledica gužvi na granici koje su bile aktuelne tokom leta. Na granici skoro nikoga, tek što sam prošao pasošku kontrolu nestvaran prizor ispred mene. Kolona automobila koja čeka na ulaz u Mađarsku se tu završava. Pitam našeg policajca šta se dešava, da li ima nekih problema. Dobijam odgovor da je to uobičajen zastoj na drugoj strani. Sreća pa sam peške, ovi u automobilima čekaju 2 i po sata između dve granice. Brzo prolazim mađarsku pasošku kontrolu i već čekam  autobus za Segedin. U Segedinu imam toliko vremena da presednem u autobus za Mindszent. Bus je pun, prepun. Gotovo svi putnici imaju ranac na leđima, putuju sa istim ciljem kao i ja. Neću imati dileme pri izlasku iz autobusa, dovoljno je samo da pratim grupu koja me dovodi do startnog mesta.

Start je ovaj put bio u biblioteci. Biblioteka, škola, dom kulture, šta god, gde god, kad god, uvek su na usluzi i voljni da pomognu realizaciju ovakvih i sličnih manifestacija. Proces registracije i preuzimanja startnog paketa ide brzo tako da sam već u 17:45 krenuo. Nešto ranije nego što sam planirao ali dobro, bar ću duže vremena hodati pre mraka. Prvi kilometar se ide ulicom Mindszenta ka reci Tisi do skele gde je bila prva kontrolna tačka. Vodu koju su mi ponudili nisam uzeo, razmišljam ako je ima ovde, već posle 1 km sigurno je ima i na ostalim kontrolnim tačkama. Nekada ne valja mnogo misliti.

IMG_2100

Od prve kontrolne tačke se izlazi na nasip i tim nasipom se ide sve do cilja. Dakle šansa da se zaluta je svedena na minimalni minimum. Sa druge strane monotonija je zagarantovana. Nema visinske razlike, ima razlike samo u podlozi. Nekada je to travnata, nekada asfaltna nekada zemljana površina, najvećim delom suva, potpuno prohodna, dakle bezbedna za noćne uslove. Ponegde je bilo malo blata, toliko malo da nisam uspeo ni da se isprljam. Nakon prve bilo je još tri kontrolne tačke, razmak između svake je bio desetak kilometara i naravno da vode ni na jednoj kontrolnoj tački više nije bilo. Sreća pa smo na četvrtoj, poslednjoj ponuđeni izotoničnim napitkom. Sama organizacija je i pored tog malog propusta (bar ga ja tako doživljavam) zaista bila odlična, uostalom ova akcije je ove godine doživela svoje 27-mo izdanje.

IMG_2110

Prvih desetak kilometara sam savladao hodajući po danu ili bar sumraku, dok je ostatak bio po mrklom mraku. Veći deo noći je bio oblačan, temperatura je bila negde oko 13 stepeni. Manje poteškoće sam osetio oko 16-og kilometra, morao sam da zamenim čarape. I pored toga akciju sam završio sa dva žulja na tabanima obe noge. Definitivno mi se čini da je teren ipak bio pretvrd za moj ukus. Na cilj sam stigao koji minut pre 2 sata iza ponoći. S obzirom da sam prvi autobus prema centru Segedina imao tek oko 5 sati bilo mi je teže sačekati ta tri sata nego pešačiti 40 km. Srećna okolnost je što je na cilju bila osoba koju sam u stvari i tražio, osoba koja je zadužena za deonicu Evropskog pešačkog puta E7 sa mađarske strane tako da smo vreme prekratili pričama o ovoj temi.

eg diploma 001

Na akciji je osim pešačke ture na 40 km bila organizovana i tura na 22 km i 11 km kao i biciklistlčka akcija kao i veslačka tako da su svi ljubitelji prirode mogli naći sebe. Broj učesnika je bio preko 300, ako sam dobro zapamtio oko 90 nas je završilo stazu od 40 km

Fotografije sa ove akcije su u fotogaleriji a staza snimljena GPS uređajem je ovde

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *