Baranjski surduk trek

Upcoming Events

Pozivu koji sam dobio krajem jula za učešće na 3. Surduk treku u Baranji bilo je teško odoleti. Ajd da vidimo kako je to u Hrvatskoj. Na žalost pokušaj da sakupim veću grupu za odlazak je propao pa je nekako u „last minute“ varijanti upao predlog Mirka da nas četvoro odemo automobilom a sve zahvaljujući tome što se Nikola ponudio da nas preveze do Kneževih Vinograda.

U subotu smo se po dogovoru našli u Kneževim Vinogradima, obavili formalnosti oko prijava i plaćanja kotizacije i prevezli se do starta, do sela Karanac. Upoznali smo se sa SI sistemom merenja vremena i u 9 sati krenuli na stazu.

Naša staza, „light“ bila je sa 10 kontrolnih tačaka, predviđene dužine 23 km. Kartu smo dobili na startu, pokušali smo u glavi skovati plan za uspešno savlađivanje staze. Već pre starta gledajući listu prijavljenih video sam da ću biti autsajder, gotovo najstariji na spisku od oko 80 imena, trenutno u lošoj formi, sa povređenim palcem leve i još pokojim prstom desne noge u Salomon patikama koje su se odjadnom skupile. Nakon starta moja predviđanja su se samo obistinila. Bio sam na repu kolone, nisam se trzao mnogo zbog toga, verovao sam da mogu bez većih problema da se snađem.

Do prve kontrolne tačke nije bilo ni potrebe da se gleda karta jer su se oni brži učesnici jasno videli a i sama KT je bila vidljiva. Dalje smo nastavili ka sledećoj KT, tu su počele prve nedoumice, ja taj asfaltni put nisam nikako video u karti. Kroz vinograde sam prošao do puta koji nas je doveo do KT 2, istini za volju nekolicina ispred mene je do KT stigla kroz koprive i trnje, ja sam našao nešto duži ali potpuno bezopasan putić. Ni do KT 3 nije bilo većih problema, i ovde su postojale razne opcije tj. neki su išli preko njive dok sam ja prateći put stigao do surduka i njime se uspeo do ograde voćnjaka i do kuće gde je bila KT 3 sa bogatom ponudom osveženja u vidu voća.

Od ove tačke sam nastavio u društvu nekolicine učesnika, možda se malo i opustio i pao pod njihov uticaj i tako dozvolio sebi da nastavim pogrešnim putem. Čak ni to me nije obeshrabrilo, kad je par kilometara viška predstavljalo problem. Izgubili smo samo sat i nešto vremena, sve ostalo je bilo više nego odlično, vreme malo sparno ali podnošljivo, društvo puno optimizma i vedrine, ne gubeći nadu da će doći do cilja. Stižemo konačno i do KT 4 koja je ujedno i najviša tačka Baranjske kose, vrh Kamenjak na 243 m/nv (mada na samom vrhu stoji podatak 259 m/nv).

Dok sam se ja fotografisao na vrhu grupa je odlučila da trči. Neka njih, nije im to prvi put, uvek sam ih sustigao nakon par minuta. Ovaj put kao da su u zemlju propali, nigde ih nema. Ispred mene ograda. Put vodi u dobrom pravcu ali kako dalje? Uz ogradu sa leve strane tek, tek može da se prođe. Razmišljam garant nisu ovuda prošli, sa desne strane kao da je ugažena trava. Sigurno se ovaj ograđeni deo mora obići sa desne strane. Idem i ja. Što sam više odmicao sve sam više bio siguran da to neće na dobro izaći. Uz sve to nestaje mi vode.

U daljini se čuje zvuk kosilice za travu i vidi krov kuće. Idem tamo. Srećem dvojicu u šumi. Pitam ih za Lovački dom. Kažu mi je tu je na stotinjak metara. Odlično, Jest da nije KT 5 nego KT 6 ali bar znam gde sam. Teši me to što piše na mapi da na KT 6 ima osveženje, nadam se da je u tekućem stanju, možda ima i lljudstva pa ću dobiti neku informaciju. Na moju žalost samo perforator i gajba sa jabukama. Sedim par minuta, razmišljam. Prst me boli. Uništiše me ovee patike. Krećem ja ipak ka KT 7, preživeću. No, nakon par koraka okrećem. Ne idem dalje, Izlazim na asfalt pa prema selu Podolje. Tako mi oni ljudi posavetovaše. Kažu mani se ti ovoga, ne valja ti ta karta ništa. Lepo se uhvati puta pa nazad u Kneževe Vinograde.

Krenuo sam do centra, tamo tabla Kneževi Vinogradi 7,7 km. Da idem il da zovem Nikolu. Posle par stotina metara osećam da nemam više ni grama volje ni snage da izdržim do kraja. Šaljem mu poruku, Nikola ubrzo stiže. Nema veze, biće bolje drugi put. Mirko, Sanja i Damir su već na cilju, kraći odmor, ručak, osveženje u bazenu pa proglašenje pobednika. Sanja osvaja prvo mesto u ženskoj kategoriji. Svaka čast. Nosimo zlato za Suboticu. Nismo džaba dolazili. Sa zlatom ili bez jedno novo iskustvo je iza nas.

I kako kažu organizatori „ja se nikada ne gubim, samo u određenom trenutku ne znam gde se nalazim“. Trenutak bude i prođe. Ja sam opet tu.

Nekoliko fotografija je u fotogaleriji

Rezultati Surduk Trek 2014 – Results

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *