Nedelja kad je otišao Hase

Upcoming Events

I ovoj nedelji je prethodila subota, Već kako to obično biva. Da bi subota protekla po planu morao se ugrabiti i komadić petka. Onda je sve krenulo. Negde oko 4 popodne. Boris i ja zajahali bicikl(ov)e pa na put. Pravac Kiskundorozsma, danas već predgrađe Segedina. Cilj nam je bio učešće u biciklističkoj akciji „X Szélmalom Kerékpáros Teljesítménytúra“. Kiskundorozsma je poznata po vetrenjači (szélmalom) pa je i ova akcija po tome dobila naziv. Po podacima do kojih sam došao renovirana je krajem 2006. godine.

U petak nas je čekala vožnja od nekih 45 km, delom po neasfaltiranom putu. S obzirom na to da je Boris krenuo na akciju biciklom predviđenim isključivo za drumsku vožnju te deonice smo većim delom prešli gurajući bicikle. To uopšte nije umanjilo doživljaj, čak naprotiv. Granicu smo prešli brzo kod Bačkih Vinograda mada je mađarskom policajcu bilo malo sumnjivo to što ja vozim sa širokim „traktorskim“ gumama a Boris sa tankim. Prošli smo Morahalom, nastavili u pravcu rezervata bizona odličnom biciklističkom stazom na kakve smo navikli kod naših komšija Mađara. Staza kod samog rezervata prelazi na drugu stranu magistralnog puta i ta deonica je potpuno nova, puštena u promet 14. juna ove godine i vodi sve do petlje na autoputu kod graničnog prelaza Horgoš-Röszke. No, mi smo ubrzo napustili tu novu deonicu prateći zelenu markaciju pored samih zgrada rezervata krenuli ka našem današnjem cilju Sziksósfürdõ Kemping gde smo imali rezervisan smeštaj.

Smeštaj je bio u autokampu u drvenoj kućici sa dva ležaja, više nego pristojan smeštaj po ceni od oko 9 eura. Auto kamp ima svoj bazen sa svim pratećim sadržajima, no u petak je sve delovalo sablasno prazno. Osim nas dvojice primećena je samo jedna manja grupa starijih ljudi koji su uz grohotni smeh pričali neke svoje priče. Osim ovog kampa u neposrednoj blizini je i nudistički auto kamp pa me ne čudi što smo odlučili da kao peške obiđemo jezero. Ko zna čemu smo se nadali? 😛

Startni broj

Startni broj

Prateći markaciju (nije da je nema, uočljiva, zeleni kvadrat) krenuli smo oko jezera. Na jednom raskršću staza naša markacija nas je povela u levu stranu, u dubinu šume. Pretpostavili smo da do nudističkog kampa ne vode planinarske markacije 🙁 Staza je bila vidljiva još neko vreme, posle smo je pronalazili samo zahvaljujući tome što sam ja poneo GPS. Nekako smo se izvukli iz visoke trave i našli se ponovo na putu koji nas je doveo do našeg smeštaja gde smo ubrzo utonuli u san.

Subota, rano buđenje, doručak (bar Borisu, ja sam to ostavio za kasnije) pa odlazak do startnog mesta, Doma kulture Petefi Šandor gde se već okupilo na desetine biciklista, većinom, bar na prvi pogled, veoma ozbiljnih, sa veoma kvalitetnim biciklima. Boris je nakon manjih poteškoća sa sedištem ipak ostao pri tome da vozi 133 km dok sam ja promenio svoju odluku da vozim samo 34 km pa sam se prijavio na 55 km. Nakon prijava i preuzimanja startnih brojeva odvezli smo se do vetrenjače udaljene nekih 600 metara od Doma kulture. Boris je odmah startovao a ja sam sačekao 8 sati da krenem na svoju stazu pri tom sam sasvim zaboravio na to da nisam doručkovao. Kiskundorozsma – Zsombó – Forráskút – Üllés – Rúzsai út, Ruki II. iskola – Zákányi iskola, Zákányszék – Domaszéki Zöldfási Templom – Kiskundorozsma, to je bila deonica koju sam vozio, 54,8 km duga, najvećim delom asfaltnim putem uz jednu kraću deonicu po pesku i jednu nešto malo dužu po tvrdom, nasutom putu sa ponekom baricom. Sve u svemu sve je prošlo potpuno opušteno, bez mnogo forsiranja, za manje od 3 sata vožnje sa kraćim stajanjima na kontrolnim stanicama. Ogladneo sam kod  Zákányszéka, čokoladni keks koji smo dobili na kontrolnoj stanici je bio dovoljan da utoli glad. Boris je nakon 4 sata i 43 minuta prevezao 133 km, to je već za respekt. Na moju žalost bilo je bar desetak bržih od njega, mada ova akcija i nije trka nego je samo cilj preći odabranu stazu u zadatom vremenskom limitu.

Diploma

Diploma

Nakon ručka (dobrog gulaša, malo jače zaljućenog, ko mi je kriv što sam stavio toliko ljute paprike) i odmora vratili smo se do kampa (sada već dobro popunjenog) po stvari i krenuli kući delimično izmenjenom trasom, vozeći isključivo asfaltnim putevima što nas je koštalo 15 km više nego u odlasku tako da smo u zbiru prevezli oko 120 km (ja) i oko 195 km (Boris). Mislim da bi Boris mogao još toga dana ali znam sigurno da je meni bilo dosta. Stigao sam na Palić taman na početak koncerta Garavog sokaka.

Stigla je nedelja, prihvatio sam se, znajući da ću u subotu biti na ovoj biciklističkoj akciji, da povedem zainteresovane na 6. susret planinara ravničara na Staroj Tisi. Laganih i opuštenih 12 km pešačenja bi bila taman mera nakon subotnjih 120 km na biciklu. Domaćini iz PSD Lesson Bečej su i ove godine lepo organizovali ovaj susret počevši od prijema gostiju, staze, ručka, muzike, ma sve je bilo zaista jako dobro i kvalitetno urađeno. Pošto sam već peti put na ovoj akciji nisam ni očekivao neka iznenađenja, manje više dobro poznate staze u nešto korigovanoj, skraćenoj varijanti prilagođenoj visokim temperaturama a možda i kategoriji učesnika koji posećuju ovakve akcije. Uspeo sam da se fotografišem ispred dvorca Rohonci , mislim da prethodnih godina to nisam uradio, uvek je bila gužva. Usledilo je meditiranje do polaska kući. Defregmentacija mozga, može i tako da se kaže. Susret sa poznanicima sa brojnih planinarskih i biciklističkih akcija, razmena iskustava, novih ideja. Rođendan Miće maratonca. Kolača koliko duša voli.

Zahvalnica za učešće

Zahvalnica za učešće

Pri povratku za Suboticu smo navratili do Bečeja, Zelena ulica, nikad dovršeni kej na Tisi, sladoled u poslastičarnici „Žerbo“. Malo osdveženja u sumrak još jednog dana.

Prođe nedelja, prođe vikend, stiže ponedeljak, uskoro i naredni vikend, pa naredni ponedeljak. Ide život dalje.

„nedelja kad je otisao Hase
kao da veli, mene vise nema
al’ imate jos mnogo vaznih utakmica“

(Zabranjeno pušenje)

Fotografije: Szelmalom 50 i  Stara Tisa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *