Pećine velegrada

Upcoming Events

Da Budimpešta može da se doživi na neki drugačiji način dokaz je ova akcija na koju je krenulo osam subotičkih planinara a koja je organizovana od strane tamošnjih ljubitelja prirode. Kao i brojne prethodne akcije i ovu smo pronašli na sajtu

http://www.teljesitmenyturazoktarsasaga.hu/fooldal

.
Do Budimpešte smo stigli brzo, na granici skoro nikoga, ovaj put smo imali sreće. Svega desetak minuta vožnje od Dunava i centra Budimpešte nalazi se uređena pećina Szemlőhegyi-barlang. Ovde je bio start i cilj današnje akcije. Pred sam dolazak na startno mesto shvatam da sam cipele ostavio u klupskim prostorijama, sreća pa nisam u papučama krenuo na put nego u nekakvim patikama u kojima nikada do sada nisam pešačio više od par kilometara. Nemam izbora, ostaje nada da će i patike i noge izdržati.

Sa starta krećemo oko pola osam, već posle 700 metara je prva kontrolna tačka, to je jedan vidikovac iznad pećine Józsefhegyi-barlang. Nastavljamo ulicama grada, zaista neobično rešenje, maltene u najstrožem centru grada se održava planinarska akcija.

Ubrzo ulazimo u šumu, lepo uređena staza nas dovodi do kontrolne tačke u čijoj blizini je pećina Ferenchegyi-barlang. Gotovo nestvarno. Izlazimo iz šumice, ponovo smo na urbanom delu, ulicom  Verecke lépcső dosta jakim usponom stižemo do plave markacije koja nas ubrzo dovodi do vidikovca Árpád-kilátó sa koga se lep pogled na grad. Prija ovo pešačenje kroz šumu, staze su besprekorno održavane i obeležene, hladovine na pretek, već smo oduševljeni što smo napravili dobar izbor kada smo se opredelili za učešće na ovoj akciji.

Sledi još jedna deonica kroz naselje, odmah nakon ulaska u Remete-szurdok dočekalo nas je iznenađenje u vidu sendviča i vode koju su organizatori delili. Betonska ogradica nam je dobro poslužila da na nju sednemo i pojedemo ukusne sendviče. Ubrzo stižemo i do pećine Remete-barlang u koju smo malo zavirili. Ubrzo kreće žestoki uspon, hm, pa nisu oni nama tek tako dali te sendviče, znali su dobro šta nas čeka. Pre izlaska na vrh Remete hegy (425 m/nv) napuštamo na kratko markiranu stazu i dolazimo do pećine Hét lyuk-zsomboly u koju je moguće i ući u pratnji speleologa. No, pošto se za ulazak mora čekati 15-ak minuta a i sam obilazak bi oduzeo dosta vremena odlučujemo se da od posete pećini odustanemo i vraćamo se na markiranu stazu i nastavljamo uspon ka vrhu Remete hegy.

Ponovo smo u urbanom delu ali ubrzo skrećemo ka izvoru Rózsika-forrás. Kontrolnu tačku pronalazimo nešto pre samog izvora, dobijamo ponovo flašicu vode jer na ovom delu nije bilo česmi ili izvora pitke vode gde bismo obnovili zalihe. Dalje nastavljamo stazom gde srećemo mnogo izletnika, očigledno je ovo omiljeno izletište za stanovnike Budimpešte. Dalje hodamo žutom markacijom koja prolazi niže od grebena, u gustoj šumi, dobro zaštićeni od sunca. Desetak km je do cilja, malo smo usporili tempo, gledamo da svi budemo na okupu. Mada je ova deonica bila manje dinamična ne mogu reći da nije prijala. Hodali smo tako gotovo bez gubljenja visine sve do nailaska na skretanje ka pećini Táborhegyi-barlang.

Nakon predaha sledio je dosta strm uspon do staze kojom smo prelazeći preko još dva manja brda nastavili ka sledećoj pećini koja se nalazi već na rubu grada. Mátyáshegyi-barlang je poslednja kontrolna tačka koju smo imali, preostalo je da se popnemo do parkinga koji je preko puta uređene pećine Pálvölgyi-barlang u kojoj sam bio pre par godina. Ulazimo u dvorište, pomalo nam je nejasno šta tu treba da uradimo kada smo već do sada overili sve kontrolne tačke. Prateći oznake dolazimo do jednog čikice koji upisuje naše startne brojeve i upućuje nas da obiđemo još tri pećine koje se nalaze u dvorištu. Sada nam je već dosta pećina pa formalno pravimo krug bez da zagledamo ni jednu od tri pećine koje se tu nalaze Hideglyuk barlang, Lépcsőház alatti barlang i Bagyura-Harcsaszájú barlang.

Stižemo na cilj nakon pređena 33 km (staza Buda barlangjai)  i savladane visinske razlike od 921 metara (po podacima organizatora trebalo je biti oko 1200 metara). Zadovoljan sam, izdržale su patike, noge takođe. Diploma, bedž, sendviči. Odmor pre polaska kući. Naravno, neizostavna poseta poslastičarnici Korona u Šoltvadkertu. Ako šta „diže iz mrtvih“ onda je to sladoled u ovoj poslastičarnici. Preostalih 60 km do Subotice je proteklo u vedroj atmosferi, na granici bez čekanja, kući smo već oko deset.

Nešto nisam bio motivisan za fotografisanje, i ono malo fotografija što sam napravio nije bilo zadvoljavajućeg kvaliteta no šta je tu je, nalaze se u fotogaleriji. Izgleda da će sa ove akcije ipak ostati samo uspomene.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *