Treking kroz Gornje Podunavlje

Još jedno kolo Vojvođanske treking lige je završeno. Iza mene je 41 km savladane staze. Prijalo je. Sedam i po sati pešačenja po za mene gotovo idealnim vremenskim uslovima, bez kiše, bez jakog sunca, bez velike vlažnosti vazduha, bezbrižno sam sa svojim mislima.

Prihvatio sam se tj. ponudio sam Somborcima da krenem na stazu kao poslednji tkzv. čistač. Nikad se ne zna. Velika većina, možda čak i 90% svih učesnika je na startu bila već pre 9 sati i nestrpljivo čekala vreme da krene na stazu. Nakon manjih poteškoća sa kompjuterom ipak su svi brzo obavili formalnosti oko prijavljivanja i preuzimanja učesničke knjižice sa mapom i opisom staze. Ja sam ostao sa nekolicinom domaćih planinara i čekao 10:15 do kada je bilo planirano vreme starta.

Prve kilometre po nasipu na putu ka Bačkom Monoštoru savlađujem kombinacijom brzog hodanja i trčkaranja. Sustižem grupu koja ne učestvuje na trekingu nego sa domaćinima pešači trasom kratke treking staze. Pozdravljam se sa mnogim poznatim licima, Vitomiru dajem kratku izjavu koju on beleži kamerom i već nastavljam dalje. Na ulasku u Bački Monoštor srećem učesnika sa startnim brojem ispred prodavnice. Kaže neće dalje na stazu, vraća se ka domu. Razumem ga, hladno pivo je izgleda bio veći motiv od kilometara na stazi. Asfaltnim putem stižem do KT 1.

Backi Monostor

Od KT 1 do KT 2 trasa vodi asfaltnim putem Bački Monoštor-Bezdan. Verovatno najmanje zanimljiv deo današnjeg pešačenja. Nema mogućnosti da se bilo gde skrene sa puta pa prema tome ni da se zaluta. U Bezdanu na prvoj većoj raskrsnici treba skrenuti levo ka obali, no uočavam prodavnicu pa pre skretanja svraćam da obnovim zalihe tečnosti. Možda zatreba. Pomalo nestrpljiva gospođa na KT 2 me već čeka, njoj je dva i po sata dežuranja na kontrolnoj tački bilo sasvim dovoljno.

Dalje se ide obalom Velikog bačkog kanala pa pored brodogradilišta do prvih ulica Bačkog Monoštora. Markacije gotovo da nisu ni potrebne, iskreno ni nema ih mnogo, tek poneka na retkim raskrsnicama u obliku putokaznih tabli ili na asfaltu u vidu strelica koje upućuju u dalji pravac kretanja. Negde pri kraju ulice vesela atmosfera, svadba sa sve tamburašima na sred ulice. Nekako odolevam izazovu i nastavljam dalje sada već poznatom trasom od prošle godine kada sam prešao srednju stazu. Jedno vreme imam pratnju u vidu psa, nemačkog ovčara, srećom vrlo miroljubivog karaktera.

Bezdan

I dalje držim dobar tempo, prosek u kretanju je 6,6 km po satu,  ipak ne uspevam nikoga da sustignem. Izgleda da je svima prijalo danas i da su svi u dobroj formi. Ne očajavam zbog toga, nastavljam ka pontonskom mostu i KT 3. Posle KT 3 dalje kroz šumu, jako lepom stazom do nasipa. Dalje levo ka kući kod lovišta putem ispod nasipa (markacija je ovde malo teže bila uočljiva na betonskom sutbu ali je u opisu staze bilo objašnjenje kuda dalje). Svaki moj dolazak do kontrolne  tačke ozari lica kontrolora, čim overe moju knjižicu obavili su zadatak za danas i mogu da napuste kontrolnu tačku.

Stazom kojom prolaze većinom samo ribolovci nastavljamo ka kanalu DTD gde se staza spaja sa onom kojom se učesnici kratke staze vraćaju od pontonskog mosta i KT 3. Ubrzo susrećem dvojicu učesnika, Karolja i Lasla. Preostalo nam je desetak kilometara do cillja. I oni konstatuju kako su danas svi brzi i raspoloženi za pešačenje. Do čarde Štuka, poslednje kontrolne tačke stižemo hodajući nedirnutom prirodom pored rukavca. Na drugoj obali je nekadašnja Rankovićeva vila. Tu je nekada bila i skela, sada je ne vidim. Lovačka čeka na raskršću šumskih puteva, mi ćemo desno i eto nas kod čarde.

10374058_10202843792670532_3604468501175661009_n

Kraći predah, ne moramo žuriti. Ostalo je nešto više od 3 km do cilja. Pomalo osećam zglobove na nogama, dosta je za danas. Moj GPS na kraju pokazuje 41,3 km za 7 sati i 26 minuta.

Fotogalerija sa ove akcije Treking kroz Gornje Podunavlje

Prikaz staze Treking liga – duga staza

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *