Nastavniče koliko još ima?

Upcoming Events

Mnogo toga se ispremetalo poslednjih dana. Uvedena je vanredna situacija u zemlji zbog poplava. Nema slobodnih vikenda, nema planiranih akcija. Na neka područja se ni ne može ići dok se posledice poplava ne saniraju.

Kada sam već bio pomiren sa činjenicom da će planirana akcija sa đacima škole Đuro Salaj biti otkazana zazvonio mi je mobilni telefon. Škole su dobile odobrenje da organizuju vannastavne aktivnosti. Mogli bi za vikend na Frušku  goru. Slede ponovo telefoniranja, ugovaranja prevoza, čekanje da se ukine vanredna situacija, da stigne obaveštenje da sam u subotu slobodan.

grupna

Autobus je obezbeđen uz malo driblanja tamo-vamo, vlada R Srbije je u podne objavila da se vanredna situacija ukida, preostala je samo neizvesnost oko toga radi li se u subotu ili ne? Bilo je neizvesnosti sve do ponoći, tek tada je stigla informacija da se ne radi. Mogu ujutro mirno da spakujem ranac pa na akciju.

Sakupljamo se ispred škole, čekamo patrolu saobraćajne policije da izvrši pregled autobusa. Krećemo tek minut, dva posle pola osam. Dobro je. U autobusu ima desetak slobodnih mesta. Malo mi krivo što niko nije krenuo sam nama, neki nisu hteli, neki nisu mogli, neki nisu znali. Deca vesela, u šaragama ona starija, osmaci, zaduženi za živahnu atmosferu u autobusu. Ni ova mlađa na prednjim sedištima ne zaostaju.

polazak sa zmajevca

Stižemo do manastira Rakovac. Nekima je već dosta putovanja. Teško je decu obuzdati sat i po na istom mestu. O tome nisam razmišljao. Odmah krećemo, željni smo akcije. Pećina Beli majdan, naš prvi cilj. Blaga uzbrdica, tek da se razmrdamo i zagrejemo. Kraći predah, fotografisanje, odmah nastavljamo. Sada nizbrdo, pa ponovo blago uzbrdo ka Crkvici. Na stazi je dosta grana slomljenih tokom prethodnih dana. Srećom nema većih prepreka na stazi, nema ni blata. Prijatno je za pešačenje, pomalo sparno na nekim delovima. Spuštanje do Crkvice unosi malo dinamike. Uska staza, pomalo zarasla, avantura za većinu dece. Upozoravam ponovo na povećanu pažnju, opreznost pri svakom koraku. Naravno, ne slušaju oni mene mnogo, vrište, gurkaju se, neko se i pokliznuo, srećom bez posledica. Sledi ponovo objašnjenje da se tako ne može.

Vraćamo se do raskrsnice sa žutom stazom. Deca baš nisu oduševljena što ćemo ponovo istom stazom, no moja upozorenja su pomogla, sada  se sa mnogo većom pažnjom hoda, koncentracija je na višem nivou. Koliko još ima, kada će pauza? Čujem ja, ali ne reagujem. Još par stotina metara pa smo na vrhu Plana. Tu ćemo odmoriti na kratko. Začelje malo zaostaje, čekamo ih par minuta. Nastale sitnije probleme rešavamo u hodu.

Sa Plane sledi spust pa ponovni uspon do izlaska na asfaltni put kod kamenoloma Rakovac. Ponovo pauza. Kada će taj dom? Kuda idemo dalje? Ima još mnogo uspona? Kakva je staza? Odzvanjaju pitanja? Videćete. Logičan odgovor.

gradac

Odustajem od odlaska do spomenika Ivanu Stamboliću. Dajem dužu pauzu kod planinarskog doma. Obnavljamo zalihe vode, jedemo ono što smo poneli u rančevima. da nam bude lakše hodati u nastavku. Prešli smo tri petine, sledi lakši deo, uglavnom spuštanje. Videlo se to. Čim smo prešli preko vrha Gradac sve se pomalo otelo kontroli. Shvativši da se do Rakovca stiže prateći dobro markiranu stazu većina je požurila napred. Ne vrede povici, odoše oni. Stali su tek kada su naišli na jednu raskrsnicu. Par minuta je do Rakovca, prelazimo nabujali potok, izbijamo na asfaltni put, pa na prodavnicu. Priliku da potrošimo pare koje smo poneli ne propuštamo.

Nakon 12 km pešačenja ponovo smo ispred manastira. Bilo je čak i bolje od očekivanog. Jedino što sam kuči stigao ranije nego inače 😛

Mapa sa ucrtanom stazom

Foto album preuzet sa bloga eko-planinarske sekcije OŠ Đuro Salaj

0 thoughts on “Nastavniče koliko još ima?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *